Životna sredina

Broj prevremenih smrtnih slučajeva zbog aerozagađenja u Evropi i dalje veoma visok uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha

Foto: Pixabay/marcinjozwiak

Objavljeno

27.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Broj prevremenih smrtnih slučajeva zbog aerozagađenja u Evropi i dalje je veoma visok, oko 400.000 godišnje, uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha u poslednjih desetak godina. Prema najnovijem izveštaju o kvalitetu vazduha Evropske agencije za životnu sredinu, skoro svi stanovnici Evrope udišu zagađen vazduh, dok je skoro 75% gradske populacije izloženo sitnim suspendovanim česticama (PM2,5).

Kako se procenjuje, broj prevremenih smrtnih ishoda usled izloženosti suspendovanim česticama PM2,5 (prečnika do 2,5 μm) u 41 evropskoj zemlji tokom 2018. godine iznosio je ukupno 417.000, od čega oko 379.000 u Evropskoj uniji (EU), što predstavlja pad od 13% u odnosu na 2009. godinu i na celom kontinentu i u EU, navodi se u izveštaju.

Broj prevremenih smrtnih ishoda koji se mogu pripisati azot-dioksidu (NO2) se skoro prepolovio u poređenju sa 2009. godinom, pa je 2018. godine iznosio oko 55.000 (od čega 54.000 u 28 zemalja EU), dok je izloženost troposferskom ozonu (O3), onom koji se pojavljuje bliže površini zemlje, odgovorna za ukupno 20.600 prevremenih smrtnih slučajeva (od čega 19.400 u EU), što je porast od 20% na nivou Evrope i 24% na nivou EU u odnosu na 2009. godinu.

Skoro 75% gradske populacije u EU je izloženo prekomernim koncentracijama PM2,5

Tokom 2018. godine, skoro 75% gradske populacije u EU bilo je izloženo koncentracijama čestica PM2,5 iznad vrednosti preporučenih od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a koje su znatno strožije od propisa o kvalitetu vazduha koji trenutno važe u EU. Evropska agencija za životnu sredinu navodi da Evropska komisija radi na premošćavanju jaza između propisa EU i smernica SZO.

Prema izveštaju agencije, samo četiri zemlje u Evropi (Estonija, Finska, Island i Irska) su 2018. godine imale koncentracije PM2,5 ispod vrednosti koje preporučuje SZO, dok je šest članica unije (Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Poljska i Rumunija) premašilo čak i mnogo nižu graničnu vrednost koju propisuje EU.

Balkanske zemlje najteže pogođene efektima PM2,5 u odnosu na broj stanovnika

Uticaj zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje meri se, između ostalog, brojem prevremenih smrtnih slučajeva, ali i “izgubljenim godinama života,” što predstavlja prosečan očekivani broj preostalih godina života da nije bilo prevremenog smrtnog ishoda.

Mereno ovim parametrima, najveći uticaj čestica PM2,5, koje su među najopasnijim zagađivačima, može se primetiti u zemljama sa najvećim brojem stanovnika (Nemačka, Italija, Poljska, Francuska i Velika Britanija). Međutim, kada se računa broj izgubljenih godina života na 100.000 stanovnika, najgore prolaze zemlje u regionu Balkana (Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Kosovo*). Sa druge strane, najmanji uticaj u odnosu na broj stanovnika se primećuje na severu i severozapadu Evrope – Islandu, Norveškoj, Irskoj i Finskoj.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, Rumunija je tokom 2018. godine imala oko 25.000 preuranjenih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati česticama PM2,5, dok je u Srbiji taj broj bio 14.600, a u Bugarskoj 12.500. U Grčkoj je broj preuranjenih smrti u 2018. godini usled izloženosti PM2,5 procenjen na 11.800, u Hrvatskoj na 5.100, u Albaniji na 5.000, a u Sloveniji na 1.700.

Agencija nije bila u mogućnosti da odredi prosečne indikatore izloženosti (AEI) za čestice PM2,5 za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Albaniju i Kosovo* jer nema podataka za 2018. godinu, ali najskoriji dostupni podaci (iz 2016. ili 2017. godine) pokazuju da su kod svih njih vrednosti AEI bile iznad 20 μg/m3, što je granična vrednost koju su članice EU imale obavezu da ostvare počev od 2015. godine.

Mere protiv pandemije COVID-19 dovele do značajnog smanjenja zagađenja vazduha

Evropska agencija za životnu sredinu analizirala je i povezanost pandemije COVID-19 i kvaliteta vazduha, utvrdivši da su mere protiv širenja virusa tokom proleća dovele do značajnog smanjenja emisija zagađivača vazduha, posebno u drumskom, vazdušnom i pomorskom saobraćaju. Tako su, na primer, koncentracije NO2 u aprilu na pojedinim mestima smanjene i do 60%.

Međutim, agencija još uvek ne raspolaže procenama koliki je potencijalni pozitivan uticaj čistijeg vazduha na zdravlje ljudi ove godine, navodi se u saopštenju.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dan planete Zemlje 2021 mladima obrazovanju ciscenja

Dan planete Zemlje 2021. posvećen mladima, obrazovanju, akcijama čišćenja

19 April 2021 - Mladi, obrazovanje o zaštiti životne sredine i zajedničke akcije su u centru zbivanja povodom ovogodišnjeg Dana planete Zemlje

zelena prestonica evrope beograd skoplje zagreb

Beograd, Skoplje, Sofija i Zagreb u trci za nagradu Zelena prestonica Evrope 2023.

19 April 2021 - Četiri prestonice iz regiona nadmeću se sa još 12 gradova na takmičenju koje svake godine organizuje Evropska komisija.

Vlada Srbije za ekologiju odvojila jos 3,6 milijardi dinara

Vlada Srbije za ekologiju odvojila još 3,6 milijardi dinara

19 April 2021 - Novac dodeljen rebalansom budžeta namenjen je za postrojenja za preradu otpadnih voda, smanjenje aerozagađenja, uklanjanje divljih deponija. 

nacrt zakon o zastiti prirode koalicija 27 mhe zasticena podrucja

Novi Zakon o zaštiti prirode napisan bez učešća javnosti, MHE će moći da se grade u zaštićenim područjima

13 April 2021 - Više od 50 organizacija traži ponovnu pripremu propisa zbog brojnih propusta u proceduri izrade, javnoj raspravi i sadržini izmena i dopuna.