Rama: Albanija će izbiti na čelo Balkana u sektoru solarne energije

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da će dve velike solarne elektrane koje treba da izgradi Voltalia dovesti njegovu zemlju na čelo Balkana u tom sektoru i izrazio želju da ona do 2030. postane najbolja u regionu po proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Povodom te njegove tvrdnje, analizirali smo kako ostali stoje na tom polju.

Albanija se pre osam godina „gušila od otpada i zagađenja“, ali sada je „mnogo drugačija“, kazao je predsednik Saveta ministara Edi Rama u govoru povodom završetka svog drugog mandata na čelu vlade. „Međutim, da bismo do kraja ove decenije postali nesporni regionalni šampion, borba za zaštitu životne sredine mora da se intenzivira, jer su divlje deponije i mučna zagađenost vode i vazduha samo najvidljiviji deo problema za životnu sredinu“, izjavio je.

Investicioni program pokrenut u drugom mandatu je „razlog za entuzijazam“ da će zemlja najkasnije 2030. postati „regionalni šampion u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora“, po njegovim rečima. Vlada je omogućila kompaniji Voltalia, koja je pobedila na dve aukcije, da krene da gradi solarne elektrane Karavasta i Spitalle, „najveće u regionu“, dodao je Rama, uz tvrdnju da će one dovesti „Albaniju na čelo Balkana po proizvodnji solarne energije“.

Rama: Borba za zaštitu životne sredine mora da se intenzivira, jer su divlje deponije i mučna zagađenost vode i vazduha samo najvidljiviji deo problema za životnu sredinu

Ova zemlja će do kraja decenije postati neto izvoznik energije, navodi premijer. Hidroelektrana Skavica „više nije san iz fioke, star pola veka“, zahvaljujući saradnji sa vladom Sjedinjenih Država, a njoj može da se pripiše i oživljavanje projekta elektrane u Valoni, podvukao je.

Postrojenje na naftu kod lučkog grada poznatog i kao Vljora izgrađeno je 2011, ali zbog kvarova nikad nije pušteno u redovan rad. Budući da je potpisan sporazum s kompanijom ExxonMobil, taj „skupi simbol neuspeha“ će biti prebačen na tečni prirodni gas – LNG, izjavio je Rama.

Premijer je pohvalio rezultate u borbi protiv krađe struje i investicije u mrežu za prenos električne energije, uključujući interkonekciju s Kosovom*.

Grčka, Turska među najjačim tržištima na svetu za solarne elektrane

Albanija je ostvarila ozbiljan napredak kad je sprovela aukcije za Karavastu (140 megavata) i Spitalle (100 megavata), a u razvoju je nekoliko velikih privatnih projekata solarnih elektrana i to bez subvencija. U toj zemlji je nedavno otvoreno prvo plutajuće fotonaponsko postrojenje. Ipak, ukupan kapacitet solarnih elektrana je i dalje slab, što važi i za ostatak Zapadnog Balkana.

Kad je reč o susednoj Grčkoj, državni proizvođač struje Public Power Corp. (PPC) pokušaće da za samo par godina sve svoje termoelektrane na ugalj zameni obnovljivim izvorima i to najviše fotonaponskim sistemima. Njena zavisna firma PPC Renewables već gradi sistem od 200 megavata kod Kozanija. Kompanija sklapa sporazume s nizom domaćih i stranih partnera o zajedničkim projektima, a privatni sektor je pripremio desetine gigavata solara.

Grčka gradi sistem od 200 megavata kod Kozanija, a u Turskoj je već na mreži trećina projekta od jednog gigavata

Vlada pokreće pozamašan program za dvadesetak izolovanih ostrva da bi ih učinila energetski nezavisnim.

Ernst and Young je nedavno stavilo Tursku na 25. a Grčku na 26. mesto svog globalnog indeksa privlačnosti zemalja za ulaganja u obnovljivu energiju. To su jedine balkanske zemlje u 40 najbolje rangiranih.

U Turskoj je već završena prva faza, 370 megavata, solarne elektrane s državnom podrškom u Karapinaru. Vlada planira da do kraja godine na aukcijama ugovori prava na instalaciju fotonaponskih postrojenja ukupne snage dva gigavata. Domaća kompanija Aydem Renewables će iskoristiti deo sredstava koje je dobila prodajom zelenih obveznica od 750 miliona dolara da svojim hidroelektranama i vetroparkovima pridoda po jednu solarnu elektranu.

Slično kao Grčka, Rumunija je u žurbi da uvede što više kapaciteta solara i vetra da bi mogla da zatvori elektrane na ugalj i izbegne ogromne troškove na ime ispuštanja ugljenika. Ti izdaci opterećuju i Bugarsku.

Makedonski premijer Zaev nagovestio trilateralni projekat za pogon od 700 megavata

Zapadni Balkan treba da se suoči s prekograničnom taksom Evropske unije na ugljenik za isporuke struje i robe u taj 27-člani blok. To znači da je ta grupa zemalja prisiljena da nađe zamenu za elektrane na ugalj, s izuzetkom Albanije, koja nema takvih pogona.

Severna Makedonija je najambicioznija, jer cilja na odbacivanje uglja najkasnije 2027. godine. Vlasti pripremaju aukciju za premije za fotonaponska postrojenja ukupnog kapaciteta 80 megavata. Premijer Zoran Zaev izjavio je početkom meseca da će vlada investirati u solarnu elektranu od 700 megavata zajedno sa Srbijom i Albanijom. Sistem te snage bi u ovom trenutku bio najveći u Evropi.

Zapadni Balkan je prisiljen da zameni ugalj drugim izvorima za proizvodnju struje

Severna Makedonija je u svom investicionom planu za period zaključno s 2027. godinom objavila da očekuje 3,1 milijardu evra javnih ulaganja, privatnog kapitala i bespovratnih sredstava u sektoru energetike. Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija, ESM, već radi na zameni termoelektrana na ugalj solarnim elektranama. Ta zemlja namerava da najkasnije 2027. prestane da upotrebljava to štetno fosilno gorivo.

ESM je nedavno dobio zadatak da izgradi fotonaponski sistem kapaciteta do 350 megavata kod Štipa.

UGT Renewables u pregovorima da instalira fotonaponske elektrane ukupne snage jednog gigavata u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je početkom avgusta da vlada kreće u pregovore s kompanijom UGT Renewables iz Čikaga o izgradnji desetak solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata. EPS priprema i vlastite poduhvate za odlagališta pepela i šljake kod termoelektrana na ugalj – jedan od 97,2 megavata i tri od po skoro deset megavata.

UGT Renewables je saopštio da će odabrati zemljište niske ekonomske vrednosti. Treba pomenuti da su opštine nedavno ovlašćene da daju državno poljoprivredno zemljište niskog kvaliteta u zakup za izgradnju elektrana na obnovljive izvore.

Fintel energija i MK Group rade na projektu od 660 megavata koji uključuje poljoprivrednu proizvodnju

Ukupni kapacitet proizvodnje struje iz energije sunca u Srbiji iznosi samo 29 megavata, po podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA). U aprilu je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, od kojeg investitori i država očekuju da će omogućiti brzu ekspanziju u toj oblasti.

Što se tiče privatnog sektora, Fintel energija i MK Group su prošlog meseca najavili svoj projekat Agrosolar Kula od 660 megavata, što bi ga u ovom trenutku učinilo najvećim u Evropi.

Najveći projekat u Crnoj Gori može da dostigne 300 megavata

Kosovska kompanija KEK, koja proizvodi ugalj i upravlja termoelektranama objavila je da će podići solarnu elektranu od sto megavata. USAID procenjuje ukupni potencijal na 880 megavata. U privatnom sektoru, Dukagjini Solar ima najveći projekat u razvoju – dva pogona ukupnog maksimalnog kapaciteta 250 megavata.

Crna Gora, koja je nedavno uputila javne pozive za konkurse za subvencije i jeftine kredite za fotonaponske sisteme za domaćinstva i firme. Za projekte Briska gora i Velje brdo planira se po 50 megavata u prvoj fazi. Rad na njima se otegao. Ta dva zamišljena pogona bi mogla da stignu do 262 odnosno 300 megavata.

U Bosni i Hercegovini, Unsko-sanski kanton na zapadu zemlje namerava da dodeli koncesiju za solarnu elektranu od 90 megavata. ERS, jedan od tri državna proizvođača električne energije, radi na razvoju projekta od 73 megavata u Trebinju.