Električna energija

Bugarska nagovestila mogućnost prestanka upotrebe uglja 2025. godine

Bugarska nagovestila mogucnost prestanka upotrebe uglja 2025 Maritsa iztok

Martina Janochová from Pixabay

Objavljeno

03.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

03.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Političke odluke bi, zajedno s investicijama iz aktuelne verzije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, mogle da dovedu do naglog napuštanja uglja u Bugarskoj, objavljeno je u jednoj analizi. Vlada je obavestila Evropsku uniju da će svoju najveću termoelektranu zameniti gasnim postrojenjem i da će verovatno otkazati dva ugovora o otkupu struje iz pogona u privatnom vlasništvu koji koriste to zagađujuće gorivo.

Prelazna vlada Bugarske je najavila projekte i predstojeće mere koji otvaraju mogućnost da ta zemlja u drugom kvartalu 2025. potpuno prestane da upotrebljava ugalj, piše Kapital.bg. Naime, u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost koji je poslat Evropskoj komisiji na odobrenje stoji da će Maritsa iztok 2 iliti Maritsa East 2, najveća elektrana na ugalj u zemlji, najkasnije do polovine te godine biti zamenjena sistemom na gas.

Dva dugoročna ugovora s firmama koje upravljaju drugim postrojenjima u istom kompleksu deformišu tržište i biće poništeni najkasnije na kraju drugog kvartala sledeće godine, dodaje se u članku, pozivajući se na dokument. Pomenuta medijska kuća je istakla da se najavljeni potez bez sumnje odnosi na privatne kompanije iz Sjedinjenih Država.

Spasavanje elektrane Maritsa iztok 2

U jednom ranijem izveštaju je navela da vlada namerava da otkaže sporazume s vlasnicima elektrana Maritsa iztok 1 i Maritsa iztok 3 da bi ispunila uslov da održava u životu državnog gubitaša Maritsa iztok 2. Ukoliko se sva tri postojeća postrojenja zatvore, državna kompanija za eksploataciju uglja Mini Maritsa-iztok neće imati kome da prodaje to štetno fosilno gorivo, piše u članku.

Planirana elektrana na gas od jednog gigavata može skoro u potpunosti da zameni kapacitete kompleksa Maritsa iztok

U ovom basenu se proizvodi skoro sav lignit u Bugarskoj. Maritsa iztok 2 ima kapacitet od 1,6 gigavata i najveća je termoelektrana na ugalj u zemlji, ali prosečno koristi samo 300 megavata snage, navedeno je u izveštaju. Preostala dva sistema u kompleksu upotrebljavaju polovinu od 1,57 gigavata instaliranog kapaciteta, dodato je.

Kapital je preneo da je u odredbama Nacionalnog plana za oporavak i otpornost postavljanje zamenske gasne elektrane od jednog gigavata predviđeno samo na lokaciji pogona Maritsa iztok 2 i ukazao na moguće sporove zbog gušenja konkurencije. Projekat je procenjen na 850 miliona evra, od čega vlada računa na 255 miliona iz plana i još toliko iz Modernizacionog fonda, dok bi ostatak došao iz privatnih izvora.

Oklevaju da reaguju

Bugarska je dosad odbijala da ubrza napuštanje upotrebe uglja i ostala pri krajnjem roku EU, 2050. godini. Druge zemlje regiona takođe u poslednje vreme bez zvaničnih najava lidera otkazuju projekte termoelektrana i pomeraju rokove na ranije datume.

Državna preduzeća su pod pritiskom troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida ili, na Zapadnom Balkanu, zbog najave EU da će uvesti Prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika – u suštini porez ili carinu na CO2 za uvoznike.

Neke vlade u regionu oklevaju da preuzmu odgovornost za energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima jer ona donosi ogroman gubitak radnih mesta u sektoru fosilnih goriva i to najviše u rudarstvu. S druge strane, udarac može da se ublaži pomoću sredstava EU, dok odlaganje delovanja može da znatno poveća troškove na drugi rok. Drugi, pogotovo Grčka i Severna Makedonija, nižu sve ambicioznije ciljeve.

Najviše minimum

Privremeni premijer Bugarske Stefan Yanev kazao je krajem juna da će korišćenje kapaciteta elektrane Maritsa iztok 2 biti smanjeno „na minimum“, ali da ona zbog svog strateškog značaja ne sme biti ugašena. Ova zemlja se na ugalj mnogo oslanja i u daljinskom grejanju, a ima i druge termoelektrane koje upotrebljavaju to gorivo, mada su u toku projekti za postepeni prelazak na zelenu energiju.

Treba pomenuti da je istraživačka novinarska mreža OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project) prošle sedmice objavila da su vlasnici elektrana na ugalj Bobov Dol i Brikel u tri godine zaključno sa 2020. verovatno izbegli da plate 26,6 do 32,2 miliona dolara za emisije CO2 tako što su u izveštaje unosili netačne podatke.

Vlada će u solarne elektrane s baterijama za skladištenje energije usmeriti 449 miliona evra

Prelazni kabinet je u planu predložio da se bespovratnih 970 miliona evra i 1,12 milijardi evra iz kofinansiranja usmeri u energetiku. Većina grantova, 449 miliona, iskoristila bi se za podršku projektima solarnih elektrana sa baterijama za skladištenje struje, a sledeće komponente po veličini su mreže za prenos struje i gasa i poduhvati na polju vodonika i geotermalne energije.

Bugarska je za nove fotonaponske pogone odredila cilj od 1,7 gigavata, što bi joj udvostručilo kapacitet, a tenderi bi se od sledeće godine sprovodili na šest meseci. Postojeći veliki projekti u razvoju u Haskovu i Harmanliju bi mogli da postanu korisnici mehanizma. Postoji i mogućnost instaliranja solarnih elektrana u bivšim ugljenokopima u kompleksu Maritsa iztok.

Vlada u Sofiji namerava da subvencioniše postavljanje fotonaponskih sistema na krovovima stambenih objekata sa 72 miliona evra

Odvojena stavka, 72 miliona evra, namenjena je za krovne fotonaponske pogone. U prvobitnoj verziji je bilo predloženo samo 10 miliona. Domaćinstva bi mogla da se prijave za po 3.100 do 5.600 po sistemu za proizvodnju energije iz sunca, a ona koja su u riziku od energetskog siromaštva moći će da dobiju subvenciju i za sto odsto troškova. Za vlasnike stambenih objekata koji nisu priključeni na daljinsko grejanje predviđene su dotacije za solarne termalne sisteme.

U Mehanizmu EU za oporavak i otpornost je za Bugarsku određeno 10,4 milijarde evra, od čega bi šest milijardi bilo u kreditima, u poređenju sa 10,7 odnosno 6,5 milijardi evra, koliko je vlada zatražila.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vetropark Tusnica i solarna elektrana Zvizdan na mrezi u BiH do kraja 2023.

Vetropark Tušnica i solarna elektrana Zvizdan na mreži u BiH do kraja 2023.

24 септембра 2021 - Dve elektrane gradi isti investitor koji je pored Tomislavgrada instalirao i vetropark Jelovača, drugu vetroelektranu u BiH.

Poljski sporazum sa industrijom vetra - dogovor za pravednu energetsku tranziciju

Poljski sporazum sa industrijom vetra – dogovor za pravednu energetsku tranziciju

24 септембра 2021 - Poljska je potpisala sporazum sa predstavnicima industrije vetra kako bi povećala učešće domaćih firmi u gradnji vetroelektrana na moru.

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.