Električna energija

Beogradski energetski forum 2024 – skladištenje energije je sledeći veliki trend

skladistenje energije je sledeci veliki trend Beogradski energetski forum 2024

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

27.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

27.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Za investiranje u skladištenje energije otvaraju se eksponencijalne mogućnosti, s obzirom na jačanje potražnje za energijom u određenim delovima godine, pogotovo toplotnom, kao i na potrebe za mrežnim uslugama i fleksibilnošću u elektroenergetskom sistemu. Za sprovođenje zelene tranzicije su na raspolaganju raznovrsne i međusobno nadopunjujuće vrste upotrebe ove tehnologije, naglasili su na Beogradskom energetskom forumu predstavnici kompanija s najvećim projektima i postrojenjima u Jugoistočnoj Evropi.

Evropska unija je odlučna da obilnim subvencijama ubrza razvoj tržištâ za skladištenje energije. Pritom svojstva baterija imaju i postrojenja kao što su ogromni podzemni bojleri i kondenzatori u glavnim transformatorskim stanicama.

Postaju nezamenljive za uravnotežavanje snabdevanja električnom energijom i potražnje, takozvano balansiranje, budući da su sunčeva svetlost na zemlji i vetar nepredvidljivi. Nazivamo ih intermitentnim, isprekidanim odnosno varijabilnim izvorima energije, jer zavise od meteoroloških prilika. Investitori i drugi panelisti iz raznih sfera su se tokom jedne od diskusija održanih na Beogradskom energetskom forumu složili da napretka ima, na polju zakonodavstva, troškova i finansiranja. Ipak, njima je neophodno da se banke više uključe u poduhvate vezane za skladištenje energije.

Banke su sve zagrejanije za projekte za baterijsko skladištenje energije

Razgovor je vodio Panos Kefalas, glavni istraživač za Jugoistočnu Evropu u firmi Aurora Energy Research. Po njegovom mišljenju, s kojim su se složili ostali na bini, stabilnost i predvidljivost su od presudnog značaja za instaliranje i komercijalnih i subvencionisanih postrojenja. Institucije treba da pomognu investitorima da postanu sigurniji u svoje tokove prihoda i podupru njihove poslovne modele, naveo je ovaj analitičar.

On je istakao ulogu dugoročnih ugovora odnosno, za tržište balansiranja, preciznijih procena rizika. Banke su još pre godinu dana zazirale od finansiranja baterija, ali sada su mnoge raspoložene da iskoriste tu priliku, kazao je Kefalas.

„Današnji elektroenergetski sistemi će moći da izdrže obnovljive izvore samo do određenog nivoa pre značajnih promena načina rada, kako u tehničkom smislu tako i što se tiče ustrojstva tržišta struje. A skladištenje energije će biti jedan od stubova za realizaciju svih ovih agendi za dekarbonizaciju“, izjavio je. Sektor skladištenja energije je tek u začetku na Zapadnom Balkanu, a s obzirom na planove za dekarbonizaciju, uskoro će se pojaviti izazovi s kakvim se suočavaju zrelija tržišta, objasnio je.

Beogradski energetski forum 2024 Panos Kefalas skladistenje energije Aurora Energy Research
Panos Kefalas iz istraživačke firme Aurora Energy Research

Jasna perspektiva je važnija od subvencija

Direktor kompanije Janom Energy and Battery Matej Šanta okarakterisao je janom Investments kao privatnu grupaciju srednje veličine za investiranje u akcijski kapital. On je ukazao na značaj stabilnog i predvidljivog pravnog okvira i pristupa mreži.

Osim neophodnih zakona u oblasti energetike, i podzakonski akti treba da budu jasni sa smernicama za regulatore da ovi uvrste nove tehnologije u sistem, rekao je Šanta. Baterije i drugi sistemi za skladištenje energije mnogo zavise od smernica kad je reč o postupku odobravanja dozvola poput onih za povezivanje na mrežu, podvukao je.

Što se tiče tržišta za skladištenje koja su u nastanku, taj predstavnik slovačke kompanije janom Investments istakao je ulogu transparentnih cenovnih signala. Obrazložio je da su investitorima oni potrebni za izračunavanje prihoda od projekata.

Da bi izračunale prihode od projekata, kompanijama su potrebni cenovni signali

Janomu je bitniji čist pravni okvir koji daje jasnu perspektivu nego subvencije, jer mu omogućava da proceni svoje rizike pri ulasku na neko tržište, naglasio je Šanta. Među ostalim glavnim faktorima je otvorenost operatorâ sistema prenosa (TSO) i distribucije (DSO) električne energije i regulatornih tela, dodao je. Njihov zadatak je da usvoje mrežna pravila i tako dopuste ulazak novih tehnologija, na primer za nezavisnu agregaciju. Inače, to se još nije desilo ni u nekim zemljama u EU.

„Kao investitori, donosimo svoje iskustvo iz drugih tržišta, pogotovo Centralne Evrope i, delimično, nordijskih zemalja. Da prilagodimo to iskustvo lokalnim prilikama potrebni su nam lokalni partneri“, izjavio je Šanta.

Matej Santa Janom Beogradski energetski forum skladistenje energije
Direktor kompanije Janom Energy and Battery Matej Šanta

Valkuma: Razvoj mreže, sistema za skladištenje energije moraju da prate ekspanziju sektora obnovljivih izvora

Predsednica i generalna direktorka kompanije Faria Renewables Talija Valkuma kazala je da fokus treba biti na diverzifikaciji sistemâ za skladištenje, pa da sve potrebne primene mogu da budu pokrivene tako što će biti uvedene različite tehnologije. Po njenim rečima, druge glavne tačke su produžavanje radnog veka takvih pogona i njihova održivost, u smislu uticaja na životnu sredinu.

Nivoi kapitalnih ulaganja potrebni za baterijske sisteme za skladištenje energije – BESS u poslednje vreme brzo padaju, rekla je Valkuma, čija kompanija investira i razvija projekte u Grčkoj i drugim zemljama. Faria Renewables je bio jedan od pobednika na drugoj aukciji u Grčkoj za baterijska postrojenja. Ima strateški cilj da premaši pet gigavata u zbirnoj operativnoj snazi.

„Verujemo da je skladištenje jedan od sledećih glavnih trendova u energetici“, istakla je. Valkuma je navela da ekspanzija mreže i sistema za skladištenje energije ne dostižu ekvivalent u investicijama u solarnu i energiju vetra.

To uzrokuje sve veća isključenja proizvodnih kapaciteta sa mreže, pogotovo u Grčkoj, kao i poniranje cena na nulu i ispod nule, što uvećava rizike za ulagače, izjavila je. Ukoliko padnu investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, to će stvoriti vrzino kolo, upozorava Valkuma.

Predsednica i generalna direktorka kompanije Faria Renewables Talija Valkuma Thalia Valkouma Beogradski energetski forum
Predsednica i generalna direktorka kompanije Faria Renewables Talija Valkuma

Domaća proizvodnja pogona doprinosi bezbednosti mreže

Rimac Energy se opredelio da svoje baterijske pogone projektuje, razvija i proizvodi u Jugoistočnoj Evropi, kao i razvoj softvera i sistema upravljanja podacima i to uz lokalnu podršku i održavanje, izjavio je na panelu direktor Vasim Sarvar Dilov. To doprinosi i lokalizovanju kontrole, naglasio je, ukazavši na rizike od kolapsa mreže.

Domaćim projektovanjem i proizvodnjom se ne samo podržava privreda, već su tako BESS pogoni optimizovani za potrebe lokalnog tržišta, rekao je Sarvar Dilov.

SineStack brenda Rimac Energy je modularan sistem i moguće ga je naslagati tako da se izgrade velika postrojenja, a površina mu je 40 odsto manja od konvencionalnih

Rimac Energy, brend kompanije Rimac Technology iz Hrvatske, bavio se od svog nastanka projektovanjem tehnološki najnaprednijeg baterijskog sistema za skladištenje energije na svetu, tvrdi direktor. „Naš sistem je u potpunosti integrisano rešenje za skladištenje energije u baterijama i isporuku struje. Razvili smo jedinstvenu arhitekturu invertera i u potpunosti inkorporirali energetsku elektroniku i termalne sisteme i celokupnu distribuciju struje“, dodao je Sarvar Dilov.

Wasim Sarwar Dilov Rimac Energy direktor Vasim Sarvar Dilov Beogradski energetski forum
Direktor brenda Rimac Energy Vasim Sarvar Dilov

SineStack, modularni sistem kojeg je moguće naslagati tako da se izgrade velika postrojenja i koji ima „fantastičnu efikasnost u pogledu punjenja i pražnjenja“, zauzima veoma malo prostora, istakao je. Napredak u smanjenju površine prema drugim raspoloživim rešenjima dostigao je 40 procenata, pri čemu su i inverteri unutra, sudeći po kompanijskoj prezentaciji.

Kapacitet pojedinačnih modula je po 830 kilovat-sati, a postrojenje može da naraste i na 150 i više megavat-sati, kazao je Sarvar Dilov. Radni vek je 20 godina, uz više ciklusa dnevno, podvukao je.

Mrežne usluge su tehnički mnogo zahtevnije nego baterije za fotonaponske sisteme

NGEN Group, sa sedištem u Sloveniji, širom Evrope priprema projekte za ukupno 1,6 gigavat-sati kapaciteta. Sarađuje sa Teslom, a BESS sistemima upravlja četiri godine.

Kompanija razvija softver za baterijsko skladištenje energije. Suosnivač i generalni direktor Roman Bernard stavio je naglasak na sajberbezbednost svakog uređaja u elektroenergetskom sistemu. „Ukoliko izgubimo frekvenciju u mreži, svi će patiti“, istakao je.

U BESS segmentu, mrežne usluge su tehnički mnogo zahtevnije nego što je skladištenje električne energije iz fotonaponskih sistema, izjavio je Bernard. Najviši nivo je tu na balansnom tržištu za TSO-ove, sledi arbitraža odnosno trgovanje uz kalkulisanje rasta i pada cena na tržištu, a zatim dolazi snabdevanje strujom kao drugi proizvod, objasnio je.

EU je jasno dala svima do znanja da će podstaći stvaranje balansnog tržišta, a za to treba motivisati operatore BESS pogona, kazao je čelnik grupacije NGEN.

Sve u svemu, kada fotonaponska postrojenja u sistemu u podne daju pet gigavata, potrebno je pet gigavata potrošnje i u skladištima „da to izvuku iz mreže“, napomenuo je Roman Bernard.

Roman Bernard NGEN Group Beogradski energetski forum skladistenje energije
Suosnivač i generalni direktor kompanije NGEN Group Roman Bernard

Sezonskim skladištenjem toplotne energije se štedi gas za zimske mesece

Proizvođači električne energije u Mađarskoj su nedavno za jedan dan izgubili 1,8 miliona evra jer su cene na berzi struje devet uzastopnih sati bile ispod nule, izjavio je principal za energetsku efikasnost u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović. Po njegovom mišljenju, tom sektoru je potrebna diverzifikacija balansiranja i skladištenja energije.

Baterije jesu jedan deo rešenja i nezamenljive za neke namene, dok sezonsko skladištenje toplotne energije i uparivanje elektroenergetskog sa drugim sektorima može dati značajan doprinos, rekao je Bogdanović. Ta tehnologija je finansijski veoma pristupačna, dodao je.

Energetskom sektoru je potrebna diverzifikacija balansiranja i skladištenja energije, kaže Bojan Bogdanović iz EBRD-a

Voda u podzemnim jamama se zagreva korišćenjem viška električne energije iz obnovljivih izvora, da bi se iskoristila u zimskoj sezoni. Nivoi gasa u skladištima u Evropi su obično najniži u januaru i februaru, pa je tada to gorivo najskuplje i ovakva sezonska skladišta mogu da ga zamene u grejanju i da otupe oštrinu skokova cena. Time takođe preostaje više gasa za postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, izjavio je Bogdanović.

Osvrnuvši se ponovo na epizode kada cene potonu ispod nule, zaključio je da to čini druge tehnologije za skladištenje energije pogodnim za finansiranje.

Bojan Bogdanovic EBRD principal za energetsku efikasnost Beogradski energetski forum
Principal za energetsku efikasnost u EBRD-u Bojan Bogdanović

Potrošači moraju da se prilagode izvorima energije da bi sistem ostao u ravnoteži

Rezultati jedne simulacije na Univerzitetu u Ljubljani pokazali su da bi za balansiranje jednogodišnje potrošnje električne energije u zemlji, ukoliko bi je pokrile samo solarne elektrane, bila potrebna baterija od 5,3 gigavata operativne snage i kapaciteta 1,77 teravat-sati, što je cele dve nedelje.

Stavka kapaciteta čini 16,1 procenat od 11,01 teravat-sata, koliko je izmereno za 2023. godinu. Što se tiče solara, bilo bi potrebno 8,63 gigavata, naveo je profesor Miloš Pantoš sa Fakulteta za elektrotehniku. On je i član Nadzornog odbora GEN energije. Ovde treba dodati da je trenutni fotonaponski kapacitet u Sloveniji 1,1 gigavat.

Milos Pantos GEN energija Univerzitet u Ljubljani Beogradski energetski forum
Profesor Miloš Pantoš sa Univerziteta u Ljubljani

Zaključak navedene vežbe je da je, u finansijskom i tehničkom smislu, tehnologija sa baterijama neadekvatna, ali ona se brzo razvija, po Pantoševim rečima.

„Nova paradigma je da će potrošači morati da se prilagode izvorima da bi održali sistem u ravnoteži“, izjavio je. A dok se odziv na strani potrošnje zapravo već razvija sa formiranjem tržištâ fleksibilnosti, potrebna su i rešenja na strani proizvodnje, istakao je Pantoš. Moglo bi da se desi da Slovenija u narednih par godina donese zakonsku odredbu o takozvanom mehanizmu učvršćivanja kapaciteta, po kojoj bi svi proizvodni pogoni morali da pridodaju neki sistem za skladištenje energije radi stabilnosti i pouzdanosti, procenio je.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Energetski koridor Istok Zapad Turske Crne Gore

Energetski koridor Istok-Zapad proći će od Turske do Crne Gore

27. maj 2024. - Bugarski ESO je od SAD dobio grant za studiju za Energetski koridor Istok-Zapad između Turske i Crne Gore, uz moguće povezivanje sa Italijom

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

27. maj 2024. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

Prenosive solarne elektrane stizu u razrusena podrucja

Prenosive solarne elektrane stižu u razrušena područja

27. maj 2024. - Turski inženjeri su konstruisali fotonaponski sistem od 15 kilovata kojeg svako može da pusti u rad u roku od 15 minuta

makedonija mepso ebrd kredit prenosna mreza enuz basso bozinovska

MEPSO ulaže u prenosnu mrežu kako bi obezbedio priključenje za 1,2 GW obnovljive energije

27. maj 2024. - MEPSO je sa EBRD-om potpisao ugovor o kreditu od 26,4 miliona evra, što je najveći deo sredstava za projekat jačanja prenosne mreže