Trgovina uskladištenom energijom najisplativija u Bugarskoj

Trgovina uskladištenom energijom, pri kojoj se baterije pune kada je struja jeftina, a prazne u periodima najveće potražnje, je jedno od mogućih rešenja za vlasnike baterija da ostvare prihode i profit, a trenutno najpovoljnije uslove za to pruža tržište u Bugarskoj. Kompanija Rystad Energy, koja je uradila analizu uslova za trgovinu uskladištenom energijom u Evropi, upozorava bi problemi sa isplativošću mogli usporiti razvoj skladištenja energije, koje je ključan element energetske tranzicije.

Bugarska, Italija i Mađarska, tj. njihova spot tržišta, imale su najveći potencijal za ostvarivanje profita trgovinom uskladištenom energijom u 2023. godini, navodi se u najnovijem izveštaju kompanije Rystad, koja se bavi analizama tržišta energije. Na dnu liste su Švedska, Norveška i Finska, koje imaju najmanji potencijal za profit zbog relativno niskih vršnih cena električne energije.

Bugarsko tržište električne energije nudi najveće mogućnosti za visoke prihode od uskladištene energije, koji mogu biti i do 110 evra po megavat-satu, navodi Rystad.

Rystad je u izveštaju rangirao zemlje prema mogućnostima za profitabilnost sistema za skladištenje energije u baterijama, u odnosu na sistemske troškove. Na toj listi, na ukupno deset evropskih tržišta postoji potencijal za profit u ovoj oblasti, dok bi u 13 zemalja trgovina uskladištenom energijom bila neisplativa.

Hrvatska se svrstava među tržišta koja nude profitabilnost, a Slovenija je odmah ispod crte

Od zemalja koje pokriva Balkan Green Energy News, Hrvatska se nalazi među tržištima koja nude profitabilnost, i to na osmom mestu, dok je Slovenija odmah ispod crte, na 11. poziciji.

Kapaciteti za skladištenje  energije, smatraju u Rystadu, bi mogli biti ključni za sigurnu budućnost zelene energetike, ali problemi sa isplativošću mogu ozbiljno usporiti njihov razvoj. “Trenutno je profitabilnost ograničena na tržišta koja funkcionišu pod vrlo specifičnim uslovima, tako da su potrebne politike i podsticaji za ublažavanje rizika i podsticanje izgradnje”, kaže Seper Soltani, analitičar za skladištenje energije u Rystadu.

Neizvesnost oko zarade može da uspori razvoj skladištenja u baterijama

U izveštaju se analizira i scenario koji uključuje umanjenje poreza od 30% za operatere baterija. U takvim uslovima, trgovina uskladištenom energijom bila bi isplativa na većini posmatranih tržišta, dok bi samo tri ostala ispod crte – Švajcarska, Norveška i Švedska.

Soltani, međutim, kaže da čak i olakšica od 30% na projekte baterija možda ne bi bio dovoljna da trgovina uskladištenom energijom bude samostalan održiv biznis u 2023. godini.

Ugovori o otkupu bi mogli doneti profitabilnost za skladištenje energije u baterijama

U izveštaju se takođe navodi da bi operateri baterija za skladištenje mogli imati koristi od ugovora o otkupu električne energije (PPA). Baš kao što PPA sporazumi povećavaju privlačnost solarnih i vetroelektrana, oni bi mogli biti potencijalno rešenje i za sisteme skladištenja energije u baterijama, saopštio je Rystad.