Energetska kriza

Zemlje Zapadnog Balkana se muče da održe proizvodnju u starim elektranama na ugalj

Zemlje Zapadnog Balkana muce proizvodnju starim elektranama na ugalj

Foto: Wim van 't Einde on Unsplash

Objavljeno

01.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Budući da su stare termoelektrane postale nepouzdane i da nema dovoljno uglja, zima u više zemalja Zapadnog Balkana će biti dugačka. Niz havarija je oslabio elektroenergetski sistem u Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu*.

Državne elektroprivrede na Zapadnom Balkanu se naprežu zbog visokih troškova na ime uvoza električne energije i uglja, što iscrpljuje sredstva potrebna za energetsku tranziciju, pa i za održavanje postojećih postrojenja.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je upravo postigla sporazum sa rudnikom uglja Banovići u Bosni i Hercegovini o kupovini 100.000 tona do kraja godine. Ranije je potpisala ugovor s rudnikom uglja Pljevlja u Crnoj Gori za isporuku prvih 40.000 tona u okviru dogovorenog paketa za 300.000 tona do kraja 2023. godine.

EPS mora da do kraja sledeće godine uveze četiri miliona tona lignita da ne bi umesto toga morao da kupuje struju u inostranstvu

Međutim, EPS-u zapravo treba barem četiri miliona tona u tom periodu. Osim što hronično kasni u pripremi nalazišta lignita za eksploataciju, veliki odlagač jalovine na kopu Tamnava zapad u rudarskom basenu Kolubara teško je oštećen u požaru u januaru.

Kompanija u poslednje vreme odlaže i obustavlja ključne investicije usled manjka sredstava. Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je otkrila da je EPS morao da plati 530,7 miliona evra na ime uvoza ukupno 2,23 teravat-sata električne energije od 12. decembra do 20. aprila. S druge strane, vlada i dalje gura projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Kosovo* će rekonstruisati obe svoje termoelektrane

Nakon prvobitnih odlaganja, Energetska korporacija Kosova (KEK) je otkrila da će neophodne remonte na jedine dve elektrane na ugalj obaviti od jula do kraja novembra.

Kosovo A, s priključenom snagom od 550 megavata, ima tri bloka, a Kosovo B ima dva bloka od ukupno 520 megavata. Ta postrojenja uglavnom rade s mnogo manjom snagom usled tehničkih poteškoća.

Ministarka ekonomije Kosova* Artane Rizvanolli kaže da će obe termoelektrane biti rekonstruisane. Jedan blok u Kosovu A treba da se revitalizuje do 2024, a za njim i drugi, što će koštati po 120 miliona evra, procenila je. Plan je da se zatim prebace u rezervu i da se treći funkcionalni blok ugasi, navodi ministarka.

Havarije su minule zime na Kosovu* i u Srbiji izazvale hitan uvoz struje i poremetile evropski sistem prenosa

Rizvanolli je istakla da će rekonstrukcija Kosova B koštati „malo manje“ i dodala da će životni vek tog postrojenja biti produžen do 2040. godine. Projekat obuhvata i instaliranje elektrostatičkih filtera do 2025. godine.

Kosovo* je protekle zime uvelo restrikcije da bi održalo svoj elektroenergetski sistem funkcionalnim. Nakon više havarija, nestabilnost izazvana neplaniranim uvozom električne energije na Kosovo* i u Srbiju poremetilo je sistem prenosa na nivou čitave Evrope. Donosioci odluka u Srbiji još raspravljaju koliko da podignu cene, a kosovski sudovi su blokirali odluku o povećanju tarifa.

U oba slučaja ostaje izazov nalaženja sredstava i izvođača rekonstrukcije termoelektrana, jer međunarodne banke i kompanije u ovom segmentu privrede više ne gledaju blagonaklono na investicije u sektoru uglja, a situacija je ista na međunarodnoj političkoj razini.

Ukoliko elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu narednih godina ne budu modernizovane, moraće da se zatvore, što bi regionu donelo neizdrživ manjak struje.

Severna Makedonija radi na zameni uglja obnovljivim izvorima, gasom

Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) je zimus isto pretrpela štetu u jednom požaru. Odlučila se za hitan uvoz uglja i mazuta za svoje zastarele termoelektrane kako ne bi uvozila skupu struju iz inostranstva dok se energetska kriza rasplamsavala.

Na nivou planiranja, ta zemlja je daleko odmakla za zapadnobalkanske standarde. Severna Makedonija namerava da zameni svoje dve termoelektrane na ugalj i jednu na naftu fotonaponskim i kapacitetima na gas. Inače, vlada je odgodila rok za napuštanje uglja do kraja decenije.

Crna Gora kasni s rekonstrukcijom svoje termoelektrane Pljevlja, koja će morati da prekine rad na nekoliko meseci, a to znači ogroman račun na ime uvoza struje

Crna Gora je pre mesec dana otpočela ekološku rekonstrukciju svoje jedine termoelektrane, u Pljevljima. Projekat kasni barem godinu i po dana, pa ova država krši propise Energetske zajednice.

Najveći deo odlaganja je pripisan maratonskim pregovorima Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) s izvođačima, koji su na kraju uspeli da se izbore za dodatnih 15 miliona evra. Postrojenje će tokom poduhvata modernizacije morati da prekine rad na više meseci, a uvoz električne energije je izuzetno skup.

BiH i dalje planira izgradnju tri elektrane na ugalj

Što se tiče ostatka regiona, Albanija nema nijednu elektranu na ugalj, dok je Bosna i Hercegovina ostala neto izvoznik struje. Profitirala je zahvaljujući skoku cena energenata, ali ju je Sekretarijat Energetske zajednice upozorio zbog toga što produžava rad dve termoelektrane.

Pored toga se u BiH još radi na planovima za izgradnju tri postrojenja na ugalj, od kojih dva razvija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH). Ti projekti se razvlače već mnogo godina.

Jasmina Trhulj iz Sekretarijata Energetske zajednice kazala je da će energetske kompanije na Zapadnom Balkanu trpeti ozbiljne posledice jer su uvozile električnu energiju po cenama koje su bile nekoliko puta više od onih po kojima su je prodavale krajnjim kupcima.

Evropa se sprema za prekid isporuka ruskog gasa

I zemlje članice Evropske unije otkazuju zatvaranje elektrana na ugalj i pojačavaju rad kopova da bi sprečile kolaps energetskog sistema ukoliko Rusija odluči da im prekine dotok gasa. Nakon što je zaustavio isporuke Finskoj, Poljskoj i Bugarskoj, Gazprom je upravo isekao Holandiju i Dansku i otkazao obaveze prema kompaniji Šel u Nemačkoj.

Treba pomenuti da Turska nastavlja da traga za domaćim nalazištima uglja. Generalni direktor turske uprave za sektor uglja TKİ Hasan Hüseyin Erdoğan izjavio je da je od 2004. količina potvrđenih rezervi više nego udvostručena na 19,32 milijarde tona, prenosi Türkiye Gazetesi.

To državno preduzeće je u prvom kvartalu proizvelo 7,4 miliona tona i prodalo 8,6 miliona, otkrio je, u poređenju sa 26,7 odnosno 29,8 miliona tona cele prošle godine. Preko vladinih programa za borbu protiv energetskog siromaštva, TKİ je od 2003. za dva miliona domaćinstava besplatno obezbedio 33 miliona tona uglja, a od prošle godine još 300.000 tona školama i drugim obrazovnim ustanovama, naveo je Erdoğan.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Mladenovic Cene struje regionu cetvrti kvartal 2022 500 evra megavat satu

Mladenović: Cene struje u regionu za četvrti kvartal 2022. dostigle 500 evra po megavat-satu

11 августа 2022 - Fjučersi za četvrti kvartal nagoveštavaju cenu struje u regionu od 500 evra po megavat-satu, upozorava direktor SEEPEX-a Miloš Mladenović

electricity-Pristina-road-map

Priština izdvaja 40 miliona evra za neplaćenu struju na severu Kosova*

11 августа 2022 - Priština nastavlja da plaća struju za sever Kosova* dok primena mape puta za energetske sporazume sa Beogradom kasni

Hidroelektrane-Srbiji-Evropi-smanje-elektricne-energije

Hidroelektrane u Srbiji i Evropi prinuđene da smanje proizvodnju električne energije

10 августа 2022 - Dotok vode do hidroelektrana u Srbiji je prepolovljen, što povećava potrebu za uvozom struje, ali je i širom Evrope slična situacija

Norveska ogranicenja izvoza elektricne energije

Norveška uvodi ograničenja za izvoz električne energije

09 августа 2022 - Norveška sprema propise za ograničavanje izvoza struje u slučajevima kada nivoi vode u akumulacijama za hidroelektrane postanu niski