Kosovo* planira 1,4 GW iz solara i vetra do 2031.

Nedovršena prva verzija energetske strategije Kosova* za period do 2031. uključuje cilj od 1,4 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora, izjavila je ministarka ekonomije Artane Rizvanolli. Nezvanično, lignit se proglašava tranzicionim gorivom za dobijanje bazne električne energije.

Energetska kriza i političke razmirice oko putanje za ovaj sektor odložile su donošenje energetske strategije Kosova* za period od 2022. do 2031. godine. Naime, pri sastavljanju su nedostajali osnovni elementi, jer donedavno nije bilo jasno da li će se vlada opredeliti da se osloni na gas i ugalj i koliko.

Taj dokument je trebalo da bude dat na javnu raspravu u januaru. Kosovo.Energy saznaje da se trenutno očekuje da će nacrt biti objavljen u junu.

Jedino još nedostaje trogodišnji akcioni plan

Jedini segment koji još nije gotov je trogodišnji akcioni plan, kazali su ovoj medijskoj kući neimenovani predstavnici Ministarstva ekonomije. Dodali su da se strategija bazira na investicijama u energiju iz obnovljivih izvora i rekonstrukciju postojećih kapaciteta na ugalj. Osim toga, Ministarka Artane Rizvanolli je na Godišnjem sastanku EBRD-a izjavila da će u dokumentu biti postavljen cilj da se ukupna snaga iz obnovljivih izvora poveća na 1,4 gigavata.

Rat u Ukrajini je ponovo okrenuo više evropskih zemalja uglju i termoelektranama na to gorivo

Lignit će biti proglašen prelaznim gorivom i izvorom za baznu električnu energiju, otkriveno je u članku. To se kosi sa pravcem kojeg je odredila Evropska unija, jer je početkom godine odlučila da prihvati gas i nuklearne elektrane kao neophodne za energetsku tranziciju, a nastavila je da se ograđuje od uglja.

Međutim, napad Rusije na Ukrajinu je u međuvremenu izazvao još jednu veliku promenu u energetskoj politici, pa su brojne zemlje počele da vraćaju termoelektrane na ugalj iz rezerve na mrežu i krenule da podižu proizvodnju uglja, barem na kratak rok.

Strategija uključuje prelaz sa lignita na obnovljive izvore

Glavni delovi strategije se bave dekarbonizacijom, bezbednošću snabdevanja energentima, cenovnom pristupačnošću energenata, regionalnim integracijama i prelaskom sa lignita na obnovljive izvore.

Rizvanolli je ranije izjavila da će za udeo zelene energije u potrošnji struje biti određen cilj između 25 i 30 odsto i da će se vlada opredeliti da podiže taj nivo do polovine veka do barem 50 procenata. Ne predviđa se izgradnja nijedne termoelektrane na ugalj.

Kosovo* takođe još uvek radi na svom nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period zaključno sa 2030. godinom.