Nemačka spremna da ponovo aktivira termoelektrane za slučaj da Rusija prekine isporuke gasa

Evropske zemlje otkazuju zatvaranje svojih elektrana na ugalj i pojačavaju rad kopova da bi sprečile kolaps energetskog sistema ukoliko Rusija odluči da prestane da im isporučuje gas. Nemačka će svoje kapacitete u tom sektoru zadržati u rezervi kad im isteknu dozvole.

Nemačka priprema pravni okvir za ponovnu aktivaciju elektrana na fosilna goriva čije je zatvaranje zakazala za tekuću i sledeću godinu, prenose mediji koji su dobili uvid u planove. Hitna mera ima za cilj da prenebregne moguće nestašice u gasnim elektranama ukoliko Rusija prekine dovoz ovog energenta.

Neimenovani izvori su otkrili da će vlada u Berlinu bez obzira na to ostati posvećena postepenom smanjenju upotrebe uglja, koji zvanično treba da bude odbačen 2030. godine. Nemačka istovremeno ubrzava projekte izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG) i gasne infrastrukture i pritiska potrošače da smanje potrošnju energije.

Na stendbaju će biti i termoelektrane na naftu

Operateri termoelektrana na ugalj bi u novom sistemu bili obavezni da skladište velike količine pomenutog fosilnog goriva. Za držanje postrojenja na stendbaju do kraja marta 2024. bi dobili naknadu. Treba pomenuti i da su neki vlasnici elektrana na ugalj ranije dobili državna sredstva u okviru programa za ubrzavanje prestanka upotrebe tog energenta.

Italija će na do dve godine produžiti rad četiri sistema na ugalj

U rezervi su već termoelektrane na ugalj ukupnog kapaciteta 4,3 gigavata kao i 1,6 gigavata snage u postrojenjima u kojima se za dobijanje struje koristi nafta. Po novinskim izveštajima, na listi je 26 sistema zbirnog kapaciteta 8,5 gigavata, ali se o pet njih još uvek raspravlja. Pet je na lignit, 15 radi na kvalitetniji ugalj, a šest na naftu.

Italija je nedavno objavila da će na do dve godine produžiti rad četiri svoje elektrane na ugalj. Vlada je ranije odredila 2025. za rok za napuštanje uglja. U vezi s tim, Grupa sedam (G7), čija je Italija članica, upravo je saopštila da će do 2035. uspeti da eliminiše skoro sve emisije gasova s efektom staklene bašte u sektoru energetike i stremiti potpunoj dekarbonizaciji.

Zemlje Jugoistočne Evrope takođe jačaju svoje kapacitete u sektoru uglja

Rumunija vraća na mrežu termoelektrane na ugalj koje su prestale s radom da bi smanjila zavisnost od uvoza gasa i nafte iz Rusije. Grčka je odlučila da ove godine poveća proizvodnju uglja za 50 odsto i da će svoju poslednju termoelektranu Ptolemaida 5, u izgradnji, trošiti do 2028. godine. Donedavno je bilo spekulacija da će taj projekat biti obustavljeni ili barem prebačen na gas par godina nakon što počne s radom.

Evropska komisija procenjuje da će potrošnja uglja biti pet odsto veća u narednih pet do deset godina nego što je projektovano pre napada Rusije na Ukrajinu. U izveštaju organizacije TransitionZero stoji da je direktni prelazak sa uglja na obnovljive izvore postao isplativiji nego da gas bude prelazno rešenje.

U sklopu paketa sankcija, Evropska unija je najavila da će od avgusta uvoz uglja iz Rusije biti zabranjen, a to bi povećalo potražnju za fosilnim gorivima i dalje guralo cene naviše.

Jugoistočna Evropa se suočava s većim pretnjama po energetsku bezbednost nego ostatak kontinenta, upozorio je Institut za energetiku jugoistočne Evropu (IENE). I ostale zemlje regiona koje koriste ugalj ulažu napore da vrate taj sektor privrede na noge.