Električna energija

IENE: jugoistočna Evropa pred većim pretnjama po energetsku bezbednost od ostatka kontinenta

Jugoistocna Evropa se suocava sa vecim pretnjama po svoju energetsku bezbednost od ostatka kontinenta stambolis

Foto: BGEN

Objavljeno

11.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Članice Evropske unije u jugoistočnoj Evropi do 2040. godine imaće ravnomernu potrošnju energije uz veliko smanjenje upotrebe uglja, dok će potrošnja u zemljama koje nisu članice EU i Turskoj porasti 40, odnosno 50 odsto, ali upotrebljene količine uglja ostaće iste, navodi se u studiji Pregled i perspektive energetike jugoistočne Evrope 2021/2022, i dodaje da se obe grupe država susreću sa većim pretnjama po energetsku bezbednost od ostatka Evrope.

Pregled i perspektive energetike jugoistočne Evrope 2021/2022. je treće izdanje istraživanja koje je pripremio Institut za energetiku jugoistočne Evropu (IENE). Studija je predstavljena u Beogradu u Privrednoj komori Srbije. Izdanje 2021/2022 donosi podatke za 15 zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Izrael, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska. U poređenju sa 2017. dodati su Izrael i Mađarska.

Stambolis: Energetska bezbednost je sada sve

Kostis Stambolis, predsednik i izvršni direktor IENE, rekao je da su tri stuba energetske politike EU konkurentnost, održivost i sigurnost snabdevanja, ali je poslednji zanemaren od strane donosioca odluka, pa je Unija postala veoma zavisna od Rusije.

Sada je energetska sigurnost sve, ili imate energiju ili je nemate, naglasio je on.

Izbalansirani energetski miks predstavlja najbolje dugoročno rešenje

Zbog geografskog položaja, blizine zona visokog rizika (Sirija, Irak, Ukrajina), priliva izbeglica sa Bliskog istoka i severne Afrike i lokacije nekih od zemalja (Turska, Grčka, Rumunija) na ključnim ulaznim tačkama za snabdevanje energijom, region JIE se suočava sa većim pretnjama po energetsku bezbednost od ostatka Evrope, navodi se u studiji.

Kratkoročna i srednjoročna rešenja za postizanje energetske bezbednosti su jačanje mehanizama za vanredne situacije i solidarnost, kao i čuvanje adekvatnih zaliha nafte, uglja i gasa. Postizanje uravnoteženog energetskog miksa, kako se navodi, predstavlja najbolju dugoročnu opciju kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou.

Članice EU se drže nuklearne energije, a Zapadni Balkan uglja

Jugoistocna Evropa se suocava sa vecim pretnjama po svoju energetsku bezbednost od ostatka kontinenta

Studija Pregled i perspektive energetike jugoistočne Evrope 2021/2022. procenjuje da će bruto potrošnja energija u zemljama članicama EU – Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovenija – ostati nepromenjena do 2040.

Evidentno je smanjenje upotrebe uglja – sa više od 20 miliona tona ekvivalentne nafte na manje od pet, dok će se obnovljivi izvori energije i nuklearna energija skoro duplirati.

Članice EU u JIE će ostati neto uvoznici, ali se ta zavisnost smanjuje između 2020. i 2030, a zatim stabilizuje na nivou od oko 42 odsto. Sirova nafta i naftni proizvodi činiće 68 odsto uvoza do 2040.

Obnovljivi izvori energije zabeležiće rast 70 odsto na Zapadnom Balkanu

Sasvim drugačiji rezultat je projektovan za potrošnju u šest zemalja Zapadnog Balkana: Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, rekao je Stambolis. Očekuje se da će potrošnja porasti za skoro 40 procenata između 2015. i 2040, uz nepromenjenu količinu upotrebljenog uglja.

Prirodni gas je gorivo koje će beležiti stalni rast, korišćenje sirove nafte i naftnih derivata će se povećati 45 odsto, a obnovljivih izvora energije 70 odsto, ali i dalje će zelena energija pokrivati samo 20 odsto ukupne potrošnje, navodi se u studiji.

Zapadni Balkan ostaje neto uvoznik energije sa povećanjem zavisnosti od 33 odsto u 2015. na 42 odsto u 2040. Slično zemljama EU u regionu, sirova nafta i naftni proizvodi zauzimaju najveći deo uvoza.

Potrošnja će u Turskoj porasti 50 odsto

U Turskoj se predviđa da će se bruto potrošnja povećati za više od 50 odsto između 2020. i 2040.

Uloga obnovljive energije se značajno povećava, i dostiže 28 odsto do 2040, udeo uglja se smanjuje na 23 odsto, ali uz istu potrošenu količinu, a gas će obezbeđivati 17 odsto ukupne potrošnje, navodi se u studiji.

Stambolis je naveo da su uzroci povećane potrošnje u Turskoj razvojem privrede i porast broja stanovnika.

Na skupu su govorili i Miloš Mladenović, generalni direktor berze SEEPEX, Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, profesor dr. Dragan Simeunović sa Fakulteta političkih nauka, Constantinos Theofylaktos, generalni sekretar IENE, a moderator je bio Mihailo Mihailović.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Preokret klimatske politike G7 lideri ulaganje LNG gas nuklearke

Preokret klimatske politike G7: lideri podržali ulaganje u LNG, gas, nuklearke

29 јуна 2022 - G7 se formalno drži klimatskih ciljeva, a za to vreme promoviše LNG i fosilni gas uopšte kao i nuklearne elektrane

nasa-nuklearka-mesec

NASA planira da postavi nuklearku na Mesecu

28 јуна 2022 - Uspešno postavljanje ovakvih sistema bi stvorilo temelje za dugoročne misije na Mesec i Mars, tvrdi NASA

Ministri energetike Savet EU ciljeve zelenu energiju energetsku efikasnost

Ministri energetike zemalja EU podigli ciljeve za zelenu energiju, energetsku efikasnost

28 јуна 2022 - Savet EU je usvojio više ciljeve za zelenu energiju i energetsku efikasnost u okviru paketa Fit for 55, za pregovore s Evropskim parlamentom

Savez za avijaciju s nula emisija letelice EU elektricni pogon vodonik

EU razvija letelice na električni pogon i vodonik

27 јуна 2022 - Evropska komisija je objavila da će njen Savez za avijaciju s nula emisija – AZEA ubrzati razvoj letelica na električni pogon i vodonik