Životna sredina

Zemlje EU nisu dovoljno smanjile zagađenje iz velikih ložišta

Zemlje EU zagadenje vecine pogona na lignit

Ivabalk from Pixabay

Objavljeno

18.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Istekao je rok da zemlje članice Evropske unije redukuju zagađenje iz velikih ložišta što je više moguće, ali još uvek su „daleko od postizanja“ standarda koje nameće Direktiva o industrijskim emisijama, navodi EEB. Mnoge države i pogoni na lignit su čekali poslednji minut četvorogodišnjeg perioda, opredeljivali se za najviše dozvoljene nivoe i koristili mogućnost izuzimanja iz regulative, pokazuje analiza. Ispostavilo se da Nemačka stvara najveće nepotrebne zdravstvene troškove u Evropi i da se pokazala najgora u izveštavanju.

Evropska mreža ekoloških udruženja EEB (European Environmental Bureau) upozorila je na „ogromni ceh po zdravlje i džepove ljudi“ zbog toga što se tolerisalo da velika industrijska postrojenja na lignit rastežu propise iz Direktive o industrijskim emisijama. Podaci koje je sakupila ova organizacija pokazuju da je većina velikih ložišta (large combustion plants – LCPs) u ovoj kategoriji čekala do poslednjeg minuta da primeni tehnologije za kontrolu zagađivanja.

Sedamnaestog avgusta je istekao četvorogodišnji period za prilagođavanje takozvanom LCP BREF-u. Drugi deo akronima označava referentni dokument (reference document) o najboljim raspoloživim tehnikama (best available techniques – BAT). To je standard za obaranje emisija zagađujućih materija na najniži mogući nivo. EEB je saopštio da su zemlje EU „još daleko od postizanja onog što direktiva propisuje“.

LCP BREF predviđa raspon emisija najgorih zagađujućih materija uključujući azotne okside (NOx), sumpor-dioksid (SO2), praškastih materija (mikroskopske prašine koju zovu i PM česticama) i žive, a ti nivoi moraju da se prenesu u limite u dozvolama. Iako je pre četiri godine procenjeno da je u ekonomskom i tehničkom smislu za industriju moguće da postigne najniže i manje opasne nivoe na skali, rezultati EEB-ovog istraživanja otkrivaju da su se institucije koje izdaju dozvole i operateri postrojenja u najvećem broju slučajeva opredeljivali za gornje dozvoljene granice.

Četiri godine nepotrebnog zagađivanja

Tokom celog perioda je došlo do „nepotrebnog zagađivanja“, budući da su vlasti i pogoni na lignit u mnogim zemljama odlagali implementaciju koliko su god mogli, istaknuto je u izveštaju. Štaviše, neambiciozne institucije u nekim slučajevima još nisu ažurirale dozvole, čime su dozvolile postrojenjima da ispuštaju zagađujuće materije u meri koja premašuje limite u EU, a takođe su sistematski odobravale izuzeća za ove sisteme i omogućavala im da emituju više nego što je propisano.

Većina zemalja ne objavljuje podatke od presudnog značaja o velikim ložištima i njihovim performansama u zaštiti životne sredine

Derogacija ili izuzeća jesu predviđeni Direktivom o industrijskim emisijama, ali u mnogim zemljama su postali norma, kažu u EEB-u. Većina zemalja ne ne objavljuje podatke od presudnog značaja o velikim ložištima i njihovim performansama u zaštiti životne sredine, a mnoge čak ne zadovoljavaju minimalne obaveze koje se tiču transparentnosti i probijaju rokove za izveštavanje.

Termoelektrane i drugi veliki pogoni na lignit i ostale vrste uglja su najgori kršioci propisa o klimi i najveći izvor ispuštenog SO2 i žive u Evropi, a takođe su među glavnim izvorima NOx-a i teških metala. Glavne godišnje posledice po javno zdravlje su više od 16.150 slučajeva prerane smrti, oko 7.600 slučajeva obolevanja od hroničnog bronhitisa i preko 4,8 miliona izgubljenih dana u EU i na Zapadnom Balkanu.

Nemačka ima najgore rezultate

EEB navodi da su nepotrebni zdravstveni troškovi koje je Nemačka izazvala poslednje četiri godine dostigli 12,4 milijarde evra, što ju je stavilo na vrh liste. Slede Poljska (10,8 milijardi) i Češka (8,2 milijarde evra). Rumunija, Bugarska i Grčka, zemlje u području kojeg prati Balkan Green Energy News, zauzele su sledeća tri mesta, sa 4,3 milijarde, 3,9 odnosno 1,7 milijardi evra.

Hrvatska se u izveštavanju kotira najbolje među zemljama članicama EU u Jugoistočnoj Evropi

Nemačka je najgora i po procenjenom kvalitetu i javnoj dostupnosti podataka i izveštavanju, zajedno sa Holandijom. Međutim, manjkavosti su zabeležene čak i u zemljama s najvišim rejtinzima, poput Hrvatske, čije informacije znaju da budu nepotpune ili neverodostojne. Što se tiče ostatka Jugoistočne Evrope, samo Kipar je dobio lošu ocenu, dok su ostale države EU u toj kategoriji dobre.

„Četiri godine nedelovanja, uljuljkanosti i derogacije koštaju građane milione u domenu zdravlja i troškova vezanih za životnu sredinu. Gde su nacionalni zakoni, implementacija i izvršenje? Zašto se zagađujuće aktivnosti uvek stavljaju ispred javnog zdravlja i zaštite životne sredine? Nema više vremena za gubljenje: toksični pogoni moraju da se prilagode ili zatvore“, izjavio je Riccardo Nigro, EEB-ov koordinator kampanje koja obuhvata sagorevanje uglja i rudnike.

Organizacija je poručila vlastima da moraju da nametnu najambicioznije limite za BREF. Evropska komisija bi trebalo da usvoji strože nivoe iz tekućih standarda te da poveća ciljeve u oblasti zaštite javnog zdravlja i okoline, dodala je.

Labav pristup na Balkanu

Rumunska vlada namerava da odobri državnu pomoć u višemilionskom iznosu za rekonstrukciju postrojenja da bi se usaglasila s BAT-om. Termoelektrane Işalniţa i Craiova državnog preduzeća CE Oltenia još čekaju na takve dozvole.

Termoelektrana na lignit Šoštanj 6 u Sloveniji ima najsavremeniju opremu za smanjivanje sekundarnih emisija NOx-eva, ali je ne koristi, po tvrdnjama EEB-ovih neimenovanih izvora, samo iz ekonomskih razloga. Operater pogona radije svakog dana prilagođava količinu lignita koju će upotrebiti i tako ostaje pri gornjem limitu po BAT-u, navodi se u izveštaju.

Derogacija je u Bugarskoj deo poslovnog plana operatera postrojenja: bugarska Izvršna agencija za životnu sredinu je sistematski odobravala izuzeća zagađujućim pogonima na lignit koji su to tražili. Kada je reč o živi, derogacija tamo važi neograničeno, saopštio je EEB.

Podaci o ekstremno visokim emisijama žive u Srbiji iz tri pogona na lignit ostali neobjašnjeni

U dokumentu se, između ostalog, ukazuje na to da su podaci koje je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila o emisijama žive u Srbiji „toliko ekstremni da se čine neverodostojnim“. Naime, termoelektrane Kostolac A, Kostolac B i Morava su u izveštajima za 2017. napisali da su ispustili 197, 409 odnosno 615 kilograma u vodu.

U EEB-u kažu da se čini nemogućim da su tri termoelektrane u Srbiji 2017. u vodu ispustile 1.221 kilogram žive

Kada ju je EEB upozorio da su takvi podaci ili pogrešni ili da pokazuju ozbiljan problem, EEA je samo poslala imejlove srpskim vlastima u kojima je zatražila da pojasne situaciju, a nije ništa drugo učinila da se pobrine da se podaci isprave ili da se zagađivanje spreči.

Velika ložišta su u EU izvor šest odsto emisija žive. Kada bi se ubrojala i navedena tri pogona u Srbiji, udeo bi se katapultirao na skoro 40 procenata. Uznemirujuće je da nadležni za izveštavanje mogu jednostavno da naznače da su podaci zasnovani na različitoj metodologiji merenja ili računanja, a da ne pojasne o čemu je reč, naglasili su autori i autorke izveštaja.

Zemlje Zapadnog Balkana nisu članice Evropske unije. One su pod velikim pritiskom da prestanu da upotrebljavaju ugalj, ali sredstva za pravednu energetsku tranziciju kojima imaju pristup ne mogu da se uporede s fondovima na raspolaganju državama regiona koje jesu u tom 27-članom bloku.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nemacka ceska pdv takse elektricna energija kriza

Nemačka i Češka smanjuju PDV i takse da pomognu građanima i privredi u energetskoj krizi

20 октобра 2021 - Dve zemlje odlučile su da smanje porez na dodatu vrednost i smanje ili potpuno ukinu naknadu za subvencionisanje obnovljivih izvora energije.

EPS trazi od ministarstva energetike da uvede mehanizam strateske rezerve

EPS traži da se uvede strateška rezerva za proizvodnju električne energije

19 октобра 2021 - Mehanizam strateške rezerve je način da se snabdevanje domaćih potrošača obezbedi iz domaćih elektrana u situacijama poremećaja na tržištu

Timmermans Gas nuklearke mesto energetskom miksu EU

Timmermans: Gas, nuklearke će imati mesto u energetskom miksu EU

18 октобра 2021 - Frans Timmermans iz Evropske komisije izjavio je da gas ima budućnost u energetskom miksu i da EU nema ništa protiv da se grade nuklearke

Brnabic Srbija nece ogranicavati cene elektricne energije

Brnabić: Srbija neće ograničiti cene električne energije

18 октобра 2021 - Elektroprivreda Srbije očekuje odluku Vlade Srbije kako bi na zakonit način mogla firmama da ponudi adekvatnije cene.