Električna energija

EPS produžava životni vek TE Kostolac A do 2038. godine

EPS-TE-Kostolac-A-tender-odsumporavanje

Slika: Termoelektrana Kostolac A (EPS)

Objavljeno

15.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Elektroprivreda Srbije namerava da produži životni vek Termoelektrane Kostolac A za 15 godina, do 2038. godine, tako što će ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova smanjiti emisije sumpor-dioksida ispod limita trenutno dozvoljenog u Evropskoj uniji.

Da bi ovu ideju sproveo u delo EPS je raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW, i postrojenja za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.

Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.

Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.

Cilj je smanjenje emisija SO2 ispod 130 miligrama

EPS-produzava-zivotni-vek-TE-Kostolac-A-tender-odsumporavanje
Slika: Termoelektrana Kostolac A ima snagu od 310 MW (EPS)

Kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.

Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU Direktive o velikim ložištima i njenim pravnim naslednikom EU Direktivom o industrijskim emisijama.

Tako je nesmetani rad termo blokova moguć u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. (i to na dva načina: usvajanjem i primenom Nacionalnog plana za smanjenje emisija (eng. National Emission Reduction Plan – NERP), čiji je deo i opt-aut mehanizam, ili primenom propisanih graničnih vrednosti emisija iz Direktive) i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027. u delu koji se odnosi na ograničenje emisija ЅO2, NOx i praškastih materija (PM čestice), navodi EPS u tenderskoj dokumentaciji.

Iz tog razloga, kako se dodaje, produženje veka rada blokova A1 i A2 za narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova blokova A1 i A2.

Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji NERP odnosno plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, kao i lista izuzetaka u opt-aut mehanizmu. Na toj listi su TE Morava i TE Kolubara A.

EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja za odsumporavanja dimnih gasova u TE Kostolac A da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, odnosno ispod 130 mg/Nm3 (miligrama po normalnom kubnom metru). U dokumentaciji se ne navodi kolike su sada emisije TE Kostolac A.

Šta se dešava sa odsumporavanjem u TE Kostolac B?

EPS-TE-Kostolac-A-tender-odsumporavanje-kostolac-b
Slika: Termoelektrana Kostolac B (EPS)

Projekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti.

TE Kostolac B je 2019. sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2

U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je, u okviru izveštaja Comply or Close (Usaglasi ili zatvori) da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbije bile šest puta veće od granica postavljenih NERP-ovima.

TE Kostolac B je, kako je naveo CEE Bankwatch, sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta ili za 79.113 tona.

RERI: Postrojenje ne može da radi, pošto nema upotrebnu dozvolu

Količina koju je ova elektrana emitovala smanjena je za manje od trećine na godišnjem nivou uprkos ogromnoj investiciji u opremu za odsumporavanje, koju je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba.

Nevladine organizacije i političari, takođe, smatraju sa da je ova investicija problematična. Opoziciona političarka Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i prava, već neko vreme ukazuje na propuste državne elektroprivrede.

Tepić: Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje

Juče je održala konferenciju za medije  ispred termoelektrane i zatražila od EPS-a da se zbog zagađenje vazduha aktivira sistem za odsumporavanje.

“Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara”, poručila je ona, preneo je N1. Tepić je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz ove termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.

U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu.

Balkan Green Energy News je poslao pitanja EPS-u vezi sa radom ovog postrojenja, ali do objavljivanja teksta odgovore nismo dobili.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Mervar Slovenija datum prestanka upotrebe uglja

Mervar: Slovenija da što pre odredi datum prestanka upotrebe uglja

19 April 2021 - TEŠ, jedina termoelektrana na ugalj u Sloveniji, imaće ove godine gubitak do 150 miliona evra, kaže generalni direktor ELES-a Aleksander Mervar

elektrane-ugalj-kina-emisije

Klimatski cilj Kine zahteva zatvaranje skoro 600 elektrana na ugalj

17 April 2021 - Da bi dostigla nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2060. godine, Kina bi morala da zatvori skoro 600 elektrana na ugalj u narednih 10 godina.

Evropska komisija Srbija BiH 2020 proizvodnju struje iz uglja

Evropska komisija: Srbija i BiH 2020. povećale proizvodnju struje iz uglja

13 April 2021 - Učinak termoelektrana na ugalj pao je prošle godine 22 odsto u EU, dok je Srbija na tom polju povećala proizvodnju za četiri, a BiH za osam odsto

vladimir cadjenovic cedis direktor

Vladimir Čađenović novi direktor crnogorskog CEDIS-a

13 April 2021 - Odbor direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema razrešio je izvršnog direktora Zorana Đukanovića i imenovao Vladimira Čađenovića.