Velika ložišta na teritorijama četiri ugovorne strane na Zapadnom Balkanu premašila su 2018. i 2019. godine granične vrednosti za zagađivanje vazduha, pa je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo proceduru s ciljem da se usklade s propisima.
Nakon što je prošlog meseca objavio upozorenje, Sekretarijat Energetske zajednice je odlučio da sprovede postupak za rešavanje sporova sa Bosnom i Hercegovinom, Kosovom*, Severnom Makedonijom i Srbijom nakon što su 2018. i 2019. prekoračili dozvoljeni obim emisija zagađujućih materija u vazduh. Granice su određene u nacionalnim planovima za smanjenje emisija ili NERP-ovima, instrumentima za usklađivanje sa Direktivom o velikim ložištima.
Sve četiri ugovorne strane premašile dozvoljenu količinu emisija sumpor-dioksida
Srbija je probila limit za sumpor-dioksid, a prekršajna procedura protiv Severne Makedonije tiče se i sumpor-dioksida i prašine, koja se naziva i praškastim materijama. BiH i Kosovo* nisu ispunili obaveze da zadrže i ta dva polutanta i azotne okside ispod propisanih nivoa, navedeno je u objavi.
Bosna i Hercegovina i Kosovo* nisu ispunili obaveze da ispod propisanih nivoa zadrže i emisije sumpor-dioksida i praškastih materija i azotnih oksida
Rešavanje spora je preliminarna faza u postupku pokrenutom radi sprovođenja propisa. Ugovorne strane imaju dva meseca da reaguju na navode o neusklađenosti sa zakonodavstvom Energetske zajednice. Sekretarijat u međuvremenu može da utvrdi sve činjenice vezane za slučaj. Zainteresovanim stranama može se odobriti pristup dokumentaciji i one tokom preliminarne procedure mogu da predaju svoja pisana opažanja.
Za prekršaje su odgovorne termoelektrane na ugalj
Velika ložišta su postrojenja s energetskim kapacitetom višim od 50 megavata. U slučaju četiri navedene ugovorne strane, skoro čitava zagađenost vazduha u toj kategoriji potiče iz termoelektrana na lignit.
Energetski sektor je jedan od glavnih činilaca i odgovoran je za visoke zdravstvene troškove i štetu nanesenu životnoj sredini kao i velik broj preuranjenih smrtnih slučajeva, saopštio je ranije Sekretarijat Energetske zajednice. Još ranije je upozoravao na prekršaje na tom polju u većini od ukupno 16 velikih ložišta u Srbiji. Jedina dva završena postrojenja za desumporizaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje ne rade, dok su u toku dva takva projekta u EPS-ovom ogranku Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu, a još jedan je u planu za Kostolac.
Treba napomenuti i da je direktor sekretarijata Janez Kopač rekao u intervjuu za novinsku agenciju Beta da će Evropska unija verovatno u roku od tri godine uvesti granični mehanizam za prilagođavanje ugljenika (CBAM), što je zapravo porez na ugljen-dioksid za uvoz. Sofijska deklaracija, koju su sve zapadnobalkanske zemlje potpisale u novembru, implicira potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine, što znači da tada više neće moći da bude termoelektrana na ugalj, izjavio je.
