Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu emituju duplo više SO2 od svih u EU zajedno

Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu, njih ukupno 18, su 2019. godine ispustile dvostruko više sumpor-dioksida (SO2) od svih takvih postrojenja u Evropskoj uniji (EU) zajedno, a njih ima 221. Neke balkanske termolektrane su čak same emitovale više SO2 nego cele zemlje EU.

Termoelektrana (TE) Nikola Tesla A u Srbiji, na primer, je imala više emisija SO2 nego sve takve elektrane u Poljskoj zajedno, a ta zemlja je najveći emiter ovog jedinjenja u EU, navodi se u izveštaju koji su izradili organizacija CREA (Centre for Research on Energy and Clean Air) i Bankwatch. Podaci iz izveštaja takođe pokazuju da je Srbija bila najveći emiter SO2 u Evropi u 2019. godini.

Srpska termoelektrana Nikola Tesla A ispustila više SO2 nego cela Poljska

Prema količini emitovanog SO2 po gigavat-satu (GWh) proizvedene električne energije, najveći zagađivač u 2019. godini bila je TE Ugljevik u Bosni i Hercegovini, ispustivši 50 tona SO2 po GWh struje. Poređenja radi, TE Bełchatów u Poljskoj, koja je najveći zagađivač među elektranama u EU, emitovala je 1,1 tonu SO2 po GWh električne energije.

U 2015. godini, EU je emitovala 20% više SO2 nego Zapadni Balkan, ali je od tada zatvorila 30 teromoelektrana

Podaci za 2019. pokazuju ogromnu promenu u odnosu na 2015. godinu, kada su emisije SO2 iz proizvodnje struje na ugalj u EU bile 20% veće nego one na Zapadnom Balkanu.

CREA i Bankwatch upozoravaju na konstantna kršenja pravila o kontroli zagađenja na Zapadnom Balkanu i podsećaju da je u EU od 2016. godine zatvoreno 30 elektrana na ugalj, dok ostale uklađuju svoj rad sa Direktivom o industrijskim emisijama.

Takođe se podseća da je 17 od 18 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu od 2018. godine u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima EU, što bi, da je sprovedeno, dovelo do značajnog pada emisija SO2, NOx i prašine.

CREA i Bankwatch pozivaju Evropsku komisiju da obezbedi sankcionisanje kršenja pravila o kontroli zagađenja

Ove dve organizacije takođe u pozvale Generalni direktorat za energetiku Evropske komisije da obezbedi da kršenja Ugovora o osnivanju Energetske zajednice budu sankcionisana, naročito kada je u pitanju nepoštovanje Direktive o velikim ložištima.

Davor Pehchevski iz organizacije Bankwatch kaže da izveštaj pokazuje da postoji hitna potreba za prestankom korišćenja uglja za proizvodnju električne energije kao i za unapređenjem kontrole zagađenja u termoelektrama koje će nastaviti da rade još nekoliko godina.

Prestanak korišćenja uglja bi doneo ogromne koristi zemljama Zapadnog Balkana koje žele da unaprede zdravlje stanovništva, ali bi i pomogao u njihovim težnjama da se pridruže EU, kaže Pehchevski.