Slovenački HSE priprema proizvodnju vodonika pored termoelektrane Šoštanj

Slovenački Holding Slovenske elektrarne (HSE) planira da započne proizvodnju vodonika do 2027. godine, kako bi u svom poslovanju nadomestio zatvaranje termoelektrane na ugalj Šoštanj. HSE je na ovaj način postao jedna od retkih državnih elektroprivreda u regionu koje se okreću vodoniku. Zeleni vodonik je jedna od opcija za dekarbonizaciju u Evropskoj uniji, a pregled projekata pokazuje da polako osvaja i region Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana.

HSE je u velikim problemima zbog finansijskih gubitaka Termoelektrarne Šoštanj (TEŠ). Pre nekoliko dana slovenački ministar za okolinu, klimu i energiju Bojan Kumer je izjavio da će bez državne intervencije TEŠ do 2025. bankrotirati, pa Vlada priprema državnu pomoć da je održi u radu.

Slovenačka kompanija je, kako prenosi RTV Slovenija, u procesu dobijanja građevinske dozvole za postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika. Prvih 300 tona vodonika godišnje bi, kako se dodaje, moglo da se proizvede 2027.

Vodonik bi se koristio u transportu ili za skladištenje električne energije. Plan je da se izgradi stanica za punjenje autobusa, kao i da se na taj način obezbedi daljinsko grejanje Šaleške doline. Na području Teša trebalo bi da se izgradi i stanica za punjenje električnih autobusa.

Vodonik bi se proizvodio od struje iz plutajuće fotonaponske elektrane

Ceo projekat je povezan sa izgradnjom plutajuće solarne elektrane Družmirje na Družmirskom jezeru, koje se nalazi pored TEŠ-a.

Inače, HSE je deo evropskog projekta Dolina vodonika severni Jadran, a u jedan od projekata je uključena i slovenačka vojska.

Jerneja Sedlar, direktorka Sektora za istraživanje i investicije HSE-a, izjavila je da ako kompanija instalira elektrolizer do kraja 2027. onda, po propisima Evropske unije, može da koristi postojeće obnovljive izvore energije za proizvodnju vodonika. Izvor bi bila struja iz hidroelektrana, ali, pre svega, iz solarne elektrane Družmir, dodala je ona.

Seme: Cena zelenog vodonika je trenutno previsoka, pa su neophodne subvencije

Davor Rašič, iz Ministarstva za okolinu, klimu i energiju, rekao je da bi Družmir trebalo da bude najveća plutajuća fotonaponska elektrana u Evropi. Postrojenje bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude izvor velikih količina zelenog vodonika za Sloveniju. Ideja je da se pronađu potrošači za ovaj vodonik, dodao je on.

On je naveo da bi 2050. upotreba vodonika trebalo da bude ista kao sadašnja upotreba električne energije.

Sebastjan Seme, dekan mariborskog Fakulteta za energetiku, izjavio je da upotreba zelenog vodonika trenutno komercijalno dostupna, ali je njegova cena i dalje značajno previsoka da bi se mogao koristiti u zaista velikim količinama.

Ako država i Evropska unija pomognu subvencijama, onda možemo očekivati komercijalnu upotrebu ove vrste zelenog vodonika, objasnio je Seme.

EU sipa subvencije, ali i Balkan ima projekte

Inače, evropske zemlje se pripremaju za korišćenje vodonika u različite svrhe, a pre svega za dekarbonizaciju sektora koji su teški za dekarbonizaciju. Holandija i Nemačka pripremaju gradnju mreže cevovoda za transport, a EU odobrava subvencije za te poslove. Samo Nemačka je u julu odobrila subvencije za vodonične projekte u vrednosti od 4,6 milijardi evra.

I u regionu JIE sve je više planova za proizvodnju i korišćenje vodonika. Tako su Beč i Budimpešta nedavno instalirali prve elektrolizere. U Hrvatskoj E.ON namerava da vodonik dobija iz mulja, a Križevci iz otpada, dok Severna Makedonija traži partnere da termoelektrane sa uglja prebaci na prirodni gas i vodonik, ali i da izgradi novu elektranu na ova goriva.

U Hrvatskoj se trenutno sprovode 32 projekta za zeleni vodonik, a instaliraće se i punjači za vozila na vodonik. INA priprema proizvodnju u okviru svoje rafinerije, a Hrvatska elektroproivreda (HEP) planira da na lokaciji svoje termoelektrane Plomin instalira elektrolizer.

U Srbiji je Naftna industrija Srbije (NIS) najavila proizvodnju zelenog i plavog vodonika, a kineske kompanije sa Vladom Srbije planiraju proizvodnju od 30.000 tona.