Danska zatvorila pretposlednju elektranu na ugalj, a Britanija gasi svoju poslednju

Danska ima još samo jednu termoelektranu na ugalj, nakon što je kompanija Ørsted ugasila svoje poslednje postrojenje te vrste. Jedina preostala elektrana na ugalj u Velikoj Britaniji prestaje s radom 30. septembra. Spisak evropskih zemalja u kojima postoje ovakvi sistemi drastično se skratio poslednjih par godina.

Kada sile tržišta rasturaju poslovne planove, postupak izbacivanja uglja iz proizvodnje struje dobija ubrzanje. Ørsted je zatvorio svoj poslednji takav blok, pa Danska ima još samo jednu termoelektranu na ugalj, a i ona trpi teške finansijske gubitke. Britanija je svoj izlaz zakazala za ovaj mesec. Slovačka je poslednje postrojenje ove vrste zatvorila u martu.

Još pre samo par godina, vlade evropskih zemalja su oklevale da odrede rokove za prestanak korišćenja ovog čvrstog fosilnog goriva. U međuvremenu, vlasnici termoelektrana na ugalj, među kojima i državne elektroprivrede, sve češće odustaju od ove delatnosti. Suočavaju se sa konkurencijom iz domena obnovljivih izvora energije i trpe zbog troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida i propisa za zaštitu životne sredine.

ISPRAVKA: Ovaj članak je izmenjen jer je u prvobitnoj verziji pogrešno navedeno da je Esbjerg 3 bio poslednje postrojenje za proizvodnju električne energije iz uglja u Danskoj.

Danska će kapacitete iz uglja nadomestiti čistijim tehnologijama

Danska kompanija Ørsted je na kraju avgusta trajno isključila sa mreže Esbjerg, svoje poslednje postrojenje za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) iz uglja. Nalazi se na zapadu zemlje. Ova elektroprivreda je 2006. otpočela prelazak na sertifikovanu i održivu biomasu, piše u njenoj objavi.

U oktobru 2022, Danska, koja ima najveći udeo na svetu u učinku vetroelektrana u domaćoj proizvodnji električne energije, naložila je  Ørstedu da nastavi s proizvodnjom u bloku 3 u Esbjergu te da vrati u pogon ugašeni blok 4 sistema Studstrup, kojem je ugalj bio glavno gorivo, kao i blok 21 u postrojenju Kyndby. U njemu se koristila i nafta. Ova druga dva su sada zvanično zatvorena zajedno sa Esbjergom, naveli su u kompaniji.

U Studstrupu se ponovo gradi velik silos za drveni pelet, nakon što je stari izgoreo u požaru. Treba da bude završen pre kraja godine, a Ørsted je saopštio da onda više ugalj neće imati ni u rezervi.

Poslednja danska termoelektrana na ugalj je Nordjyllandsværket (Nordjylland Power Station). Tim kogenerativnim iliti CHP postrojenjem upravlja Aalborg Forsyning, u vlasništvu Opštine Olborg. Kompanija se sprema da daljinsko grejanje ubrzo prebaci na toplotne pumpe, rešenja za skladištenje toplotne energije i druge tehnologije, među kojima je i korišćenje otpadne toplote.

Aalborg Forsyning je prošle godine ubeležio gubitak od 270 miliona danskih kruna (36,2 miliona evra), posle obračunavanja poreza. Istakao je da je najnegativniji faktor bilo poslovanje postrojenja Nordjyllandsværket. Njegovo zatvaranje je zvanično zakazano za 2028. godinu.

Britanija 30. septembra napušta ugljarski klub

Krajem juna, u Uniperovo postrojenje Ratcliffe-on-Soar je vozom stigla poslednja pošiljka uglja. Kompanija je za 30. septembar zakazala gašenje te, poslednje elektrane na ugalj u Britaniji.

Plan je da se ova lokacija učini čvorištem za tehnologije i energiju bez emisija gasova sa efektom staklene bašte. Uniper je prošle godine objavio da će tamo proizvoditi niskougljenični vodonik i pre kraja decenije podići kapacitet elektrolize do 500 megavata.

U Britaniji je još početkom 2015. više od trećine domaće proizvodnje struje dolazilo iz uglja, nakon čega je taj udeo naglo prepolovljen i nastavio je da se smanjuje. Ovakve elektrane su korišćene gotovo isključivo tokom zimske sezone.

Od prašine, pepelišta do zelenog vodonika ili baterijskih sistema za skladištenje energije

Slovačka energetska kompanija Slovenské elektrárne je u martu zatvorila svoj CHP pogon Vojany i tako dovršila postepeno odbacivanje uglja. Ovo njeno postrojenje je, inače, poslednjih par godina jedva i radilo. Slovačkoj elektroprivredi je posao bio olakšan time što je izgradila nuklearni reaktor Mochovce 3.

Zatim su počeli radovi na čišćenju i rehabilitaciji lokacije termoelektrane. Moguće alternative su elektrane na obnovljive izvore, baterijski sistemi za skladištenje energije, mali modularni reaktor, zeleni vodonik i korišćenje deponovanog pepela u građevinskoj industriji, otkrile su Slovenské elektrárne.

Poslednja slovenačka elektrana na ugalj sve bliža stečaju

Spisak zemalja u kojima se struja i dalje proizvodi iz uglja se drastično skratio u poslednjih par godina.

Slovenačka državna elektroprivreda Holding Slovenske elektrarne ili HSE je upozorila da će bez državne intervencije Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ), jedina na ugalj u toj zemlji, sledeće godine postati insolventna. Zato vlada u Ljubljani priprema zakon da joj još jednom pomogne da ostane u pogonu. Kao i u slučaju poslednje elektrane na ugalj u Danskoj, jedan od najvećih izazova je daljinsko grejanje.

Bugarska je nedavno izvela sličan potez i bacila pojas za spasavanje jedinom takvom postrojenju u državnom vlasništvu.

Hrvatska i Rumunija su među malobrojnim državama članicama Evropske unije čiji su rokovi za prestanak upotrebe uglja posle 2030, ali je malo verovatno da mogu da je održe i do kraja decenije. Na ovom kontinentu bi tako ostale samo Nemačka, Poljska, Češka, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Turska, ali situacija se jako brzo menja.