Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije potpisalo je ugovor sa ambasadom Kraljevine Španije i konsultantskom kućom Globatek o pripremi tehničke studije za integraciju plutajućih fotonaponskih postrojenja u Nacionalnu mrežu za navodnjavanje.
Severna Makedonija već ima jednu solarnu elektranu u okviru sistema na navodnjavanje jer je javno preduzeće Hidrosistem Streževo iz Bitolja nedavno pustilo u rad postrojenje na brani Streževo. Po tome je ova zemlja prva u regionu Zapadnog Balkana. Inače, nedavno je u SAD pokrenut pionirski projekat za instaliranje solarnih panela nad kanalima za navodnjavanje.
Ugovor o postavljanju solarnih elektrana u okviru mreže za navodnjavanje u Severnoj Makedoniji potpisali su ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ljupčo Nikolovski, ambasador Kraljevine Španije Hoze Luis Lozano Garsija i predstavnici firme Globatek, saopštilo je Ministarstvo.
Španija je obezebedila grant od skoro 800.000 evra za izradu studije.
Aktivnosti predviđene ugovorom će biti sprovedene u tri faze
Ministar Ljupčo Nikolovski je prilikom potpisivanje ugovora izjavio da je reč o grant sredstvima, podršci u okviru Evropskog okvira za oporavak i otpornost, koji podržava Ministarstvo industrije, trgovine i turizma Španije, u iznosu od 765.158 evra.
Aktivnosti koje će biti finansirane grantom podeljene su u tri faze, od kojih prva predviđa identifikaciju lokacija za postavljanje plutajućih fotonaponskih postrojenja. Druga faza obuhvata izradu idejnog projekta i studije izvodljivosti, a treća pripremu predloga projekata za postavljanje plutajućih solarnih elektrana.
Nikolovski je naglasio da da upotreba ove vrste tehnologije već koristi u nekoliko zemalja Evrope, poput Španije i Belgije. Instalirane elektrane se, kako je dodao, uglavnom koriste u sektoru za navodnjavanje i njima upravljaju firme koje se bave ovim poslovima.
Time poljoprivredni sektor postaje samostalniji i održiviji, istakao je ministar Nikolovski.
Solar je nezaustavljiv
Solar nezaustavljivo osvaja svet, Evropu, ali i Zapadni Balkan. Posebno je zanimljivo da je sve više elektrana na lokacijama koje se ne mogu upotrebiti u druge svrhe, čime se vodi računa da se ne zauzimaju velike površine zemljišta. Tako se povećava broj postrojenja na krovovima (prozjumeri), projekti za agrosolar, elektrane na branama hidroakumulacija, pored pruga ili na parkinzima.
Tako BiH i Slovenija planiraju da instaliraju solarne panele pored puteva, a energetske kompanije kombinuju solar i hidroenergiju: bosanskohercegovačka Elektroprivreda Repubike Srpske (ERS), slovenačke Dravske elektrarne Maribor (DEM) i Hidroelektrarne na spodnji Savi (HESS), albanski KESH, rumunska Hidroelectrica, srpska Elektroprivreda Srbije (EPS), crnogorska Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), dok su pojedini projekti već završeni u Turskoj.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.