Crna Gora broji gigavate u projektima solarnih elektrana, ali se još čeka na realizaciju

Još jedan investitor je u Crnoj Gori napravio važan korak u razradi projekta solarne elektrane – sistema maksimalnog kapaciteta 280 megavata kojeg želi da izgradi u Bijelom Polju. Međutim, u ovoj zemlji još nema nijednog većeg fotonaponskog postrojenja. Iako je vlada izdala brojna odobrenja, investicije u tom sektoru su uglavnom još daleko od realizacije.

Projektno preduzeće EE Korita namerava da instalira solarnu elektranu na 505 hektara u Bijelom Polju. Podnelo je zahtev Agenciji za zaštitu životne sredine Crne Gore da utvrdi da li će izrada elaborata o uticaju na životnu sredinu biti obavezna. Za fotonaponsko postrojenje je predložen nominalni (pik) kapacitet of 280 megavata, a priključak na prenosnu mrežu bi imao 240 megavata.

Lokacija, u vlasništvu lokalne firme Farma Moravac, nalazi se kod sela Korita. Većinu površine čine pašnjaci. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi 331 gigavat-sat.

Po podacima iz crnogorskog registra, osnivač preduzeća EE Korita je EE Croatia APS iz Hrvatske, a vode ga čelni ljudi danske kompanije European Energy.

Jedina solarna elektrana u izgradnji je u krugu Željezare

Vlada je tako izdala važan dokument za još jednu u nizu planiranih investicija u solarne elektrane, ali onda još više dolazi do izražaja činjenica da Crna Gora i dalje nema nijedno veće fotonaponsko postrojenje. Čak i projekat Briska gora, na kojem Elektroprivreda Crne Gore radi s Fortumom iz Finske, nikako da se pomeri sa mrtve tačke.

EPCG-ov projekat solarnih elektrana na dve brane kod najveće hidroelektrane u Crnoj Gori svrstan je među prioritetne investicije u energetici

Za tu solarnu elektranu je u prvoj fazi predviđeno 50 megavata, a zatim dvesta. Osim toga, ovaj državni proizvođač uglja i električne energije planira da izgradi prvi plutajući fotonaponski pogon u Crnoj Gori, na svojoj akumulaciji Slano kod Nikšića. Kompanija je objavila da bi taj sistem trebalo da ima 40 megavata.

Ipak, jedna solarna elektrana jeste u izgradnji. Projekat je za 47 megavata na tlu i krovovima u krugu propale Željezare Nikšić, koju je EPCG preuzeo početkom godine. Prva faza je deset megavata. U istom gradu je i EPCG-ovo sedište.

Treba pomenuti da kompanija želi da instalira dve solarne elektrane na svojim branama Slano i Vrtac kod Perućice, najveće hidroelektrane u zemlji. Ukupni kapacitet bi bio 3,7 megavata. Vlada ih je uvrstila u prioritetne investicije.

EPCG je sa kompanijom UGT Renewables u novembru potpisao sporazum o zajedničkom radu na projektima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i skladištenje energije.

Fotonaponski projekti u Crnoj Gori su među najvećima u Evropi

Nominalna snaga planiranih investicija sa urbanističko-tehničkim uslovima koje je vlada u Podgorici krenula da usvaja krajem prošle godine sada se već meri gigavatima. Neki od projekata su među najvećim u Jugoistočnoj Evropi i šire.

Postaje jasno da obim premašuje potrebe ove zemlje i da bi bilo potrebno mnogo godina da se izgradi prenosna i druga mrežna infrastruktura. Države suočene sa zasićenjem u projektima zelene električne energije obično uvode naplatu garancija po megavatu ili daju prioritet onim investicijama koje će biti iskombinovane sa pogonima za skladištenje energije.

Na vrhu spiska u pogledu kapaciteta je RES Montenegro Group, koji je dobio urbanističko-tehničke uslove za postrojenje od 506 megavata. CWP Europe razrađuje projekat Montechevo od 400 megavata. Obe lokacije su na teritoriji Cetinja, istorijske prestonice.

Tri najveće planirane investicije u sektoru su namenjene za lokacije oko Cetinja

Preduzeće Solar Power veći deo svog sistema od 150 megavata planira kod sela Velestovo, gde bi bio i fotonaponski park kompanije RES Montenegro Group. Ističe se i M Energy, koji je nedavno potpisao prvi sporazum za priključenje solarne elektrane u Crnoj Gori. Zamišljeno je da ima 385 megavata, a parcele su na teritorijama Nikšića i Cetinja.

Crna Gora se već godinama sprema da dodeli koncesiju za 200 megavata na Veljem brdu u Podgorici.

Unipan Green je dobio urbanističko-tehničke uslove za solarnu elektranu priključne snage do stotinu megavata. Nalazila bi se u Botunu, južno od Podgorice, u kojoj je kompanija i registrovana.

Projekat od 240 megavata kojeg razvija Somsol, takođe iz glavnog grada, ima isti status. Ovo fotonaponsko postrojenje bi trebalo da bude izgrađeno u Somini pored Nikšića.

Vlada je još jedan takav dokument izdala za fotonaponski park sa priključkom do 15 megavata u Poviji na teritoriji Nikšića. Firma, TM Invest, ima sedište u Podgorici. Isti investitor je u aprilu dobio urbanističko-tehničke uslove za dve lokacije u Bogetićima kod Nikšića. Predviđena je priključna snaga do 18 megavata.

Mađarska kompanija razvija agrosolarni projekat na granici sa Srbijom

Još jedan velik projekat je za agrosolarni park u naselju Vuča u Rožajama. BSD Invest Europe iz Mađarske planira nominalni kapacitet od 148,3 megavata i priključak od 123,6 megavata na ovoj lokaciji na granici sa Srbijom. Urbanističko-tehničke uslove je primio prošlog meseca.

Sunrise Europe iz Kotora namerava da instalira solarni park maksimalne snage 220 megavata u Šavniku, a preduzeće Obnovljivi izvori energije se sprema da izgradi postrojenje od 225 megavata na Cetinju.

Golden Group iz Kotora planira solarnu elektranu sa pikom od 12,5 megavata u Draževini u Podgorici, sudeći po nedavnom zahtevu koji je uputio Agenciji za zaštitu životne sredine, da utvrdi da li je obavezna procena uticaja na životnu sredinu.

Urbanističko-tehnički uslovi za ovaj projekat su izdati u februaru, ali preduzeću Montenegro Investment and Holdings. Planirana priključna snaga je 10,4 megavata. Sunrise Europe je vlasnički povezan sa Golden Groupom.

Vlada je pre dve nedelje izdala urbanističko-tehničke uslove za fotonaponski park maksimalnog kapaciteta 60 megavata u Velestovu na Cetinju, kao i za jedno postrojenje od 68 megavata kod Nikšića, za koje je zahtev podneo New Age Energy Tri.

Inače, Crna Gora je na početku godine smanjila porez na dodatu vrednost za solarne panele.