Od data centra do radijatora – otpadna toplota je grejanje za gradove

Data centri, ključni pogoni za razvoj veštačke inteligencije i skladištenje i obradu podataka, troše ogromne količine energije i proizvode znatnu količinu otpadne toplote. Sve više kompanija traži načine da tu energiju iskoristi, preusmeravajući je u sisteme daljinskog grejanja.

Data centri su pokretači digitalnog sveta u kome živimo. Oni čuvaju, obrađuju i prenose gotovo sve digitalne informacije koje svakodnevno koristimo. Do kraja 2024. godine čovečanstvo je kreiralo 149 zetabajta podataka. Jedan zetabajt iznosi trilijardu – 1.000.000.000.000.000.000.000 bajtova, ili milijardu terabajta. Očekuje se da će do 2028. godine biti dostignuto gotovo 400 zettabajta.

Svaki klik, svaka pretraga, svaki upit ChatGPT-ju ili bilo kom drugom četbotu iz sistema veštačke inteligencije (AI) troši energiju. Pri obradi i skladištenju ove ogromne količine podataka, data centri se zagrevaju i potrebni su im rashladni sistemi da spreče pregrevanje. Studija Washington Posta prošle godine otkrila je za generisanje imejla od 100 reči neophodno oko pola litra vode da se održala prihvatljiva temperatura.

Kako bi neutralisale negativne efekte data centara, kompanije koje se bave njihovim razvojem i upravljanjem došle su na ideju da otpadnu toplotu iskoriste za daljinsko grejanje.

Finska energetska kompanija Helen preuzima toplotnu energiju iz data centara kompanije Equinix, kojom greje 1.500 domaćinstava

Energetska kompanija grada Helsinkija Helen preuzima otpadnu toplotu iz data centara kompanije Equinix da bi pomoću toplotnih pumpi podigla temperaturu i usmerila tu energiju u mrežu daljinskog grejanja glavnog grada. Isti sistem zatim vraća ohlađenu vodu nazad u data centre.

Oli Sirka, generalni direktor kompanije Helen, objasnio je za Bloomberg kako sistem funkcioniše. Prema njegovim rečima, skoro sva snaga na strani potrošnje data centra, na primer sto megavata, pretvara se u toplotu. Da bi ta računarska čvorišta funkcionisala, potrebno je ukloniti višak toplote, zbog čega kompanije moraju da investiraju u toplotne pumpe i rashladnu opremu.

„Međutim, ako sarađuju s nama, ne moraju da prave tu investiciju. Mi to radimo umesto njih i preuzimamo toplotu. A povrh toga, višak toplote monetizujemo prodajom našim potrošačima“, kaže Sirka.

Na ovaj način Helen obezbeđuje grejanje za oko 1.500 domaćinstava.

Do 2035. data centri će dostići 4,4 odsto udela u globalnoj potrošnji električne energije

Data centri bi već 2035. mogli da troše oko 4,4 odsto električne energije proizvedene na celom svetu, pokazuju podaci BloombergNEF-a. Da su država, bili bi četvrti po potrošnji, posle Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Indije. Samo rashlađivanje čini gotovo trećinu potrošnje energije, pokazuju podaci Svetskog ekonomskog foruma. Najveći procenat energije koju data centri koriste potiče iz fosilnih goriva.

SAD imaju najviše data centara na svetu, 5.426, više nego sve druge razvijene privrede zajedno. Međutim, otpadna toplota se najviše koristi u Evropi, i to pogotovo u skandinavskim zemljama.

U Finskoj, pored partnerstva Helen-Equinix, data centar kompanije Nebius u gradu Mentsele obezbeđuje grejanje za oko 2.500 domova.

Microsoft gradi data centar regiju u Finskoj

Microsoft, jedan od najvećih operatora klauda na svetu, gradi data centre u oblasti kod Helsinkija. Kompanija tvrdi da će pokrenuti „najveći program reciklaže otpadne toplote iz data centara na svetu“. Očekuje se da će moći da greje Espo, koji je drugi po veličini grad u Finskoj, kao i dve susedne opštine.

U Stokholmu, glavnom gradu Švedske, koji je sebi postavio cilj da najkasnije 2040. u potpunosti prekine da koristi fosilna goriva, pokrenut je projekat Stockholm Data Parks. Cilj je da prestonicu učini atraktivnom za razvoj data centara čiju će toplotu koristiti za grejanje.

U Talatu, predgrađu Dablina,  preusmeravanje otpadne toplote iz obližnjeg Amazonovog data centra omogućilo je smanjenje emisija CO₂ za 1.100 tona u prvoj godini rada.

Za funkcionisanje ovog modela neophodna je razvijena mreža daljinskog grejanja

Ograničenja primene ovog modela postoje. Finska, kao i ostale skandinavske zemlje, ima dobro razvijenu mrežu daljinskog grejanja, pa je korišćenje toplote iz data centara izvodljivo, za razliku od većine drugih zemalja. Takođe, ovaj sistem funkcioniše samo u određenim klimatskim uslovima, odnosno tamo gde postoji potreba za grejanjem.

„Dakle, ne u Dubaiju ili Južnoj Africi, gde su temperature visoke. Uglavnom će to biti Severna Evropa i severni delovi Severne Amerike. A ograničavajući faktor obično nije tehnička izvodljivost, već da li postoji partner spreman da razvije toplovodnu mrežu i uloži kapital“, rekao je za Bloomberg Noa Nkonge, rukovodilac za izvoz toplote – viši menadžer u kompaniji Equinix.