Naftne kompanije u Jugoistočnoj Evropi ulažu sve više u zelenu energiju

INA, OMV Petrom, Motor Oil i MOL su jedan za drugim u nekoliko dana objavili vesti o napretku na polju projekata zelene energije i investicija. Prateći trend koji su pokrenule najveće svetske naftne kompanije, nastoje da povećaju udeo obnovljivih izvora u svojim poslovnim aktivnostima.

Međunarodna agencija za energetiku je nedavno procenila da će investicije ove godine porasti 6,5 odsto na 2,79 biliona dolara, od čega očekuje da će 1,74 biliona ići u čistu energiju (uključujući nuklearne elektrane), a ostatak u fosilna goriva. Solarne elektrane bi tako trebalo da prvi put prestignu naftu, 382 milijarde prema 371 milijardu dolara.

Ipak, za ovu promenu su delimično zaslužne upravo investicije velikih naftnih kompanija u domenu zelene energetike. Između ostalih se ističu Sinopec, Saudi Aramco, Shell i BP i ExxonMobil. Neki od njih su značaj obnovljivih izvora prepoznali pre više decenija. Equinor i TotalEnergies su čak promenili imena.

Izgleda da se i njihovi manji konkurenti u Jugoistočnoj Evropi i širem regionu uhodavaju na ovom polju. Za nedelju dana su objavili niz vesti o projektima za proizvodnju zelene energije i investicijama.

OMV Petrom obezbedio finansiranje za zeleni vodonik

OMV Petrom je potpisao ugovor o finansiranju izgradnje sistema elektrolizera snage 20 megavata za proizvodnju zelenog vodonika, a sredstva su iz rumunskog Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Ministarstvo energetike je odobrilo 39 miliona evra, a celokupni poduhvat je procenjen na 74 miliona evra.

Postrojenje će se nalaziti u rafineriji nafte Petrobrazi severno od Bukurešta, a očekuje se da će biti pušteno u rad 2025. godine. Kompanija je saopštila da će proizvoditi 2.600 tona zelenog vodonika godišnje.

OMV Petrom, u većinskom vlasništvu austrijskog OMV-a, naglašava da ima priliku da postane najveći integrisani igrač na tržištu vodonika u Rumuniji. U svom investicionom planu za tekuću deceniju, vrednom 11 milijardi evra, više od 35 odsto sume je namenio za poduhvate koji ne uzrokuju ispuštanje gasova s efektom staklene bašte u vazduh ili su emisije niske.

Grupacija MOL širi poslovanje sa biogorivima

U susednoj Mađarskoj, MOL Group je potpisao sporazum o preuzimanju elektrane na biogas od četiri megavata od kompanije BayWa. U pogonu se godišnje preradi 40.000 tona otpada iz proizvodnje mesa, 53.000 tona ostataka poput balege i 18.000 tona poljoprivrednog supstrata.

Od toga ukupno dobija 12,5 miliona kubnih metara biogasa.

Od prerade nafte do razvoja projekata solarnih elektrana

Grčka kompanija Motor Oil Hellas saopštila je da je preuzela 75 odsto firme Unagi, koja drži udeo od 51 procenta u tri projektna preduzeća zadužena za portfelj planiranih solarnih elektrana zbirne snage 1,9 gigavata. Transakcija će se obaviti preko nove zavisne kompanije ovog operatora rafinerija, koju je nazvao Motor Oil Renewable Energy ili MORE.

Lokacije su u području egejske Makedonije i Centralne Grčke. Elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koja isto tako zamenjuje ugalj čistim tehnologijama, prošle godine je potpisala sporazum o preuzimanju drugih 49 odsto u istoj grupi projekata. Tim delom pak upravlja njena zavisna firma PPC Renewables.

U Hrvatskoj se otvara mogućnost izgradnje vetroelektrana na moru

Hrvatska naftna i gasna kompanija INA – Industrija nafte, u vlasništvu MOL-a, upravo je postala proizvođač zelene energije. Njena solarna elektrana Virje, nominalnog kapaciteta 10,2 megavata i s priključkom na mrežu od devet megavata, počela je s probnim radom.

To je drugi fotonaponski pogon po veličini u zemlji. Procenjena godišnja proizvodnja u Virju iznosi 12,2 gigavat-sata. Predsednik uprave Peter Ratatič ukazao je na ambicije firme za geotermalnu energiju, vetroelektrane na Jadranskom moru i proizvodnju zelenog vodonika i na skoro celu deceniju razvoja projekata prikupljanja ugljen-dioksida i njegovog skladištenja u iskorišćenim ležištima nafte.

Ratatič: Ispisujemo povijest Ine

„Puštanjem u rad prve naše solarne elektrane ispisujemo povijest Ine i činimo iskorak u zeleniju i održiviju budućnost našeg poslovanja. INA ulaže velike napore kako bi nadogradila tradicionalni lanac vrijednosti raznim isplativim projektima obnovljivih izvora energije“, izjavio je Ratatič.

Dalje, kompaniji je ovog maja preko mehanizma Evropske unije CEF (Connecting Europe Facility) odobreno 252.500 bespovratnih sredstava za ispitivanje izvodljivosti postavljanja vetroelektrane od 300 megavata na Severnom Jadranu. Oblast koja će biti posmatrana iznosi 2.200 kvadratnih kilometara između Pule i italijanske Ravene.

„Ukoliko studija da pozitivan rezultat i u zavisnosti od finalne investicione odluke za projekat, izgradnja vetrofarme bi mogla da startuje 2026. da bi komercijalan rad krenuo 2029. godine. To će znatno unaprediti bezbednost snabdevanja obeju zemalja energentima i povećati kapacitet za proizvodnju obnovljive energije“, saopštila je Evropska izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA).

Potencijal Hrvatske za vetroelektrane na moru procenjen je na 25 gigavata.

U naftnom sektoru na Balkanu, rad na dekarbonizaciji nije novost

Nijedna od pomenutih kompanija iz regiona se nije tek sada okrenula obnovljivim izvorima, mada ove novosti verovatno znače da se investicije zahuktavaju.

Treba pomenuti da je Petrol iz Slovenije davno proširio poslovne aktivnosti sa distribucije fosilnih goriva na električnu energiju i daljinsko grejanje kao i projekte energetske efikasnosti i zelene energije.

Grčki HELLENiQ Energy, koji se ranije zvao Hellenic Petroleum ili HELPE, ima najveću solarnu elektranu na Balkanu, a u svojoj matičnoj zemlji namerava da uđe u posao sa vetroparkovima na moru.

NIS u Srbiji radi na projektima za zeleni i plavi vodonik. Njegov plan da izgradi vetroelektranu Plandište od 102 megavata je već godinama u zastoju.

Zarubezhneft je u svojoj neaktivnoj Rafineriji nafte Brod (RNB) u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini instalirao solarnu elektranu od jednog megavata.