Foto: Balkan Green Energy News
Zelena tranzicija više nije samo pitanje razvoja obnovljivih izvora energije, već pre svega stabilnosti i otpornosti elektroenergetskih sistema, poručeno je na Beogradskom energetskom forumu 2026 na panelu o uspostavljanju otporne visokonaponske mreže. Predstavnici operatora prenosnih sistema (TSO-ova) iz regiona upozorili su da bez masovnih ulaganja u mrežu, digitalizaciju i skladištenje energije neće biti moguće održati sigurnost snabdevanja u eri ubrzane dekarbonizacije.
U okviru Beogradskog energetskog foruma – BEF 2026 održana je panel-diskusija Uspostavljanje otporne prenosne mreže: ključna uloga balkanskih operatora prenosnih sistema u zelenoj tranziciji. Moderirao ju je predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Aleksandar Mijušković.
Aleksandar Mijušković, predsednik Upravnog odbora CGES-a i moderator panela
Elektromreža Srbije (EMS) je spremna da u narednih šest godina na prenosni sistem priključi očekivanih 12 gigavata iz obnovljivih izvora energije, izjavila je generalna direktorka Jelena Matejić.
Ona je podsetila da domaći elektroprenosni sistem ima osam interkonektivnih granica i čak 20 interkonektivnih dalekovoda i da to Srbiji daje važnu poziciju u regionalnom energetskom povezivanju. „Ovo nam pruža neverovatnu fleksibilnost i neverovatan potencijal za dalji razvoj, za integracije, kako tržišne, tako i ostale u smislu energetskih funkcija i povezivanja prenosnih sistema ovog dela Evrope“, rekla je Matejić.
Matejić: U Srbiji će u narednih šest godina na visokonaponsku mrežu doći još 12 gigavata iz obnovljivih izvora
Navela je da je EMS samo u poslednjih deset godina realizovao 620 miliona evra investicija, pre svega u prenosni sistem, ali i u razvoj digitalnih i inovativnih tehnologija za upravljanje i održavanje prenosnim sistemom. „U poslednje tri godine, investicioni zamah je bio takav da čini više od 45 odsto ukupnog ulaganja u desetogodišnjem ciklusu, uz neverovatan i istorijski podatak o realizaciji investicija od 135 miliona evra, i 95 odsto plana, u prošloj godini“, rekla je Matejić.
Do 2028. godine planirano je dodatnih 740 miliona evra investicija, dok ukupna ulaganja do 2030. godine treba da dostignu milijardu evra.
Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije
Govoreći o zelenoj tranziciji, rekla je da EMS u okviru svojih strateških planova sagledava realizaciju četiri panevropska projekta, od kojih bi najveći deo trebalo da bude završen do 2030. godine.
Ona je istakla da se često zaboravlja da je glavni zadatak EMS da očuva sigurnost i stabilnost napajanja potrošača i industrije, na šta opominju i dva rata u svetu.
Dvodnevni Beogradski energetski forum se održava svake godine, u organizaciji vodećeg energetskog portala u regionu Jugoistočne Evrope Balkan Green Energy News.
Asanović: Stabilnost sistema ne sme biti u drugom planu
Na ozbiljnost izazova podsetio je i izvršni direktor CGES-a Ivan Asanović, rekavši da je regionalni „blekaut“ u junu 2024. godine bio upozorenje da stabilnost sistema više ne sme da bude u drugom planu. „Imali smo slom prenosnog sistema Balkana, kada su Crna Gora, deo Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine ostali bez napajanja. To nas je upozorilo“, rekao je i dodao da analize sigurnosti pokazuju da je stabilnost sistema ugrožena.
On je upozorio da velike količine tranzitne energije prolaze kroz male prenosne sisteme regiona te da to ozbiljno ugrožava stabilnost mreže, a da se rešenje vidi u koordinisanom proračunu kapaciteta.
Asanović je naveo i da je CGES nedavno pustio u probni rad šant reaktor za regulaciju napona u južnom regionu, a da je pri završetku jedna deonica Transbalkanskog elektroenergetskog koridora – dalekovod Lastva-Pljevlja.
Crna Gora trenutno ima zahteve za priključenje projekata ukupne snage oko sedam gigavata
Prema njegovim rečima, Crna Gora trenutno ima zahteve za priključenje projekata ukupne snage oko sedam gigavata, iako država sada raspolaže sa samo oko jednog gigavata proizvodnih kapaciteta. Obrađeno je 4,5 gigavata, dok su potpisani ugovori za skoro tri gigavata.
Ivan Asanović, izvršni direktor CGES-a
On je naveo da CGES standardno od 40 miliona evra investicionog plana realizuje 28 miliona i da ima poteškoća izazvanih rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa i složenih tenderskih procedura, ali da se trudi da razvoj mreže ne koči zelenu tranziciju.
Paunoski: Rast solarnih elektrana izazov za stabilnost mreže
Predstavnici TSO-ova iz regiona ukazali su i na problem ogromnog rasta solarnih elektrana koje stvaraju nove izazove za stabilnost mreže.
Zamenik generalnog direktora operatora prenosnog sistema Severne Makedonije (MEPSO) Aleksandar Paunoski rekao je da su obnovljivi izvori energije u Severnoj Makedoniji od 2021. do 2025. porasli sa 38 odsto instalirane snage na čak 58 odsto. Solarne elektrane danas pokrivaju više od 20 odsto domaće proizvodnje, što je dobra vest za dekarbonizaciju, ali stvara izazove za elektroenergetski sistem, rekao je.
Solarne elektrane danas pokrivaju više od 20 odsto domaće proizvodnje u Severnoj Makedoniji
Osim toga, veliki broj solarnih elektrana priključenih na distributivnu mrežu nije dovoljno vidljiv operatorima prenosa, zbog čega dolazi do velikih odstupanja u balansiranju sistema, objasnio je Paunoski.
Aleksandar Paunoski, zamenik generalnog direktora MEPSO-a
Harpantidu: Integracija obnovljivih izvora mora da ide ruku pod ruku sa fleksibilnošću sistema i regionalnom saradnjom
Eleni Harpantidu, direktorka za investicije grčke kompanije Terna Energy, čiji je vlasnik Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar), ocenila je da Zapadni Balkan ima ogromnu prednost zahvaljujući hidroenergiji i potencijalu za skladištenje energije.
Ona je istakla da integracija obnovljivih izvora mora da ide ruku pod ruku sa fleksibilnošću sistema i regionalnom saradnjom.
Razvoj obnovljivih izvora mora da bude praćen jačanjem fleksibilnosti sistema
Napomenula je da Masdar investira u vetroelektrane i solarne parkove u Srbiji, a da je u Crnoj Gori nedavno potpisao sporazum za razvoj projekata obnovljivih izvora energije ukupne snage do dva gigavata.
Eleni Harpantidu, direktorka za investicije kompanije Terna Energy
Vukojević: Stroži kriterijumi, usaglašenost regulative i nove ideje za proces priključenja novih proizvodnih objekata
Generalni direktor kompanije GMS Consult Goran Vukojević upozorio je da region beleži veliki broj zahteva za priključenje novih energetskih projekata, ali da postoje značajne razlike u ozbiljnosti i spremnosti investitora.
„Važno je da operatori prenosnog sistema uvedu strože kriterijume kako bi se jasno razlikovali ozbiljni investitori od onih bez realnih planova realizacije“, rekao je Vukojević.
Kao pozitivan primer naveo je model Elektromreže Srbije (EMS), koji podrazumeva bankarske garancije i obezbeđivanje balansne odgovornosti za projekte koji traže priključenje na mrežu. Prema njegovim rečima, ovakav pristup efikasno filtrira ozbiljne projekte i sprečava dugotrajno blokiranje kapaciteta mreže. Dodatno rešenje mogu biti stroži rokovi za realizaciju projekata.
Goran Vukojević, generalni direktor GMS Consult
Vukojević je istakao da problem nije samo na strani investitora, već i u neusaglašenosti zakona i administrativnih procedura, što često dovodi do višemesečnih kašnjenja.
Kao dobre primere izdvojio je Veliku Britaniju i Ujedinjene Arapske Emirate, gde operatori organizuju aukcije za pažljivo odabrane tačke priključenja novih proizvodnih objekata, u skladu sa potrebama razvoja i sigurnosti sistema. Takav model, smatra on, mogao bi uspešno da se primeni i u regionu.
Austrija ubrzava energetsku tranziciju: fokus na fleksibilnosti, digitalizaciji i jačanju mreže
Milan Vukasović, predstavnik austrijskog TSO-a Austrian Power Grid, rekao je da ni razvijene evropske mreže više ne mogu da prate tempo zahteva za priključenje novih kapaciteta bez ozbiljne optimizacije postojeće infrastrukture i velikih ulaganja.
Austrija je krajem prošle godine usvojila novi regulatorni okvir u oblasti energetike kojim su znatno jasnije definisana pravila razvoja elektroenergetskog sistema, a ključni fokus stavljen je na fleksibilnost mreže, digitalizaciju i zaštitu najugroženijih potrošača. Cilj je da se postojeća infrastruktura koristi maksimalno efikasno pre nego što se pristupi skupim investicijama u novu mrežu, rekao je Vukasović
On je podsetio da Austrija, zajedno sa Švajcarskom, danas predstavlja jedno od najvažnijih tranzitnih energetskih čvorišta u centralnoj Evropi, povezujući tržišta Nemačke, Italije, Francuske i Balkana. Zbog takve pozicije, austrijska mreža je izuzetno opterećena tranzitom energije, objasnio je Vukasović.
„Dve trećine energije koju uvozimo dalje tranzitiramo,“ rekao je.
Austrijski plan razvoja mreže uključuje i jačanje prekograničnih interkonekcija sa susednim državama
Vukasović je podvukao da se razvoj austrijske mreže u velikoj meri zasniva na analizi nemačkog tržišta, jer se ono posmatra kao ključni reper zbog snažnih ekonomskih veza dve zemlje. Međutim, procene pokazuju da Austrija godišnje gubi oko milijardu evra zbog razlika u cenama električne energije između austrijskog i nemačkog tržišta, kao i negativnih cena električne energije, od kojih je jedna trećina iz solarne energije, naveo je.
Milan Vukasović, Austrian Power Grid
Zbog toga je austrijski plan razvoja mreže usmeren istovremeno na jačanje unutrašnje mreže i jačanje prekograničnih interkonekcija sa susednim državama, kaže Vukasović. „Mreža jednostavno ne može da prati zahteve za priključenje. Zato je optimizacija postojeće infrastrukture neupitna“, zaključio je.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.