OIE

INA počela merenje potencijala vetra na gasnim platformama u Jadranu

INA pocela sa merenjem potencijala vetra na gasnim platformama u Jadranu megajoule adria

Gasna platforma Izabela Sever (foto: INA)

Objavljeno

29.03.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

29.03.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Naftno-gasna kompanija INA započela je sa prvim merenjem potencijala vetra u Jadranskom moru i to na svoje dve platforme za eksploataciju prirodnog gasa.

Projekat procene potencijala vetra u Jadranu trajaće najmanje 12 meseci, a za merenje je zadužena firma Megajoule Adria. Brzina vetra meriće se na dve gasne platforme u Jadranu, Izabela Sjever i Ivana A.

Posle završene procene INA će odlučiti o ulaganu u vetroparkove

INA će time osigurati potpunu procenu resursa vetra i njegove isplativosti uzimajući u obzir industrijske standarde, pa će na osnovu toga odlučiti o ulaganju i u ovaj segment proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, saopštila je INA.

Naime, INA je u januaru potpisala ugovore o gradnji solarnih elektrana Virje i Sisak, a valja spomenuti i da je profesor Neven Duić još ranije najavio da će INA graditi vetroparkove na moru nakon što 2025. završi sa eksploatacijom gasa.

Merenje će obaviti firma Megajoule Adria

Dobavljač uređaja za merenje vetra lidar (eng. LiDAR – light detection and ranging) je firma Megajoule Adria, koja je zadužena za nadzor i puštanje u rad. Brzina i smer vetra, kako su rekli u kompaniji INA, meriće se na više visina kako bi se omogućilo bolje razumevanje režima vetra na samoj lokaciji.

Cela instalacija bila je vrlo zahtevna jer je prva takve vrste u regiji i instalirana je u dobroj saradnji sa kompanijom INA i firmom SCAN, rekao je Leo Jerkić, direktor firme Megajoule Adria.

Inače, Megajoule Adria je krajem decembra prošle godine saopštila da će na gasnim platformama svog klijenta u Severnom Jadranu pomoću lidar tehnologije meriti brzinu i smer vetra. Tada nije saopštila koji je to klijent.

MOL namerava da do 2030. godine 50 odsto investicija potroši na održive projekte

Ante Crljenko, direktor Poduhvata i inovacija u kompaniji INA, izjavio je da su im zanimljiva sva isplativa ulaganja kojima mogu nadograditi postojeći lanac vrednosti, a da se istovremeno uklapaju u zelene planove Hrvatske i Europske unije.

Razvojni planovi kompanije, kako je saopšteno, podrazumevaju snažno okretanje zelenim tehnologijama, što je u skladu sa strategijom MOL Grupe „Shape Tomorrow 2030+“. Taj dokument predviđa razvoj obnovljivih izvora energije kako bi se smanjile direktne i indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Namera MOL Grupe, koja je većinski vlasnik kompanije INA, je do 2030. godine polovina ulaganja završi u održivim projektima.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

cene struje eu energetski intenzivna industrija eurelectric

Evropski proizvođači struje i energetski intenzivna industrija dogovorili šest mera

29. mart 2022. - Evropski proizvođači i potrošači električne energije definisali su šest mera za jačanje konkurentnosti, dekarbonizaciju i elektrifikaciju

panonski koridor prenos struje srbija madjarska

Srbija gradi dalekovode dužine 170 kilometara do Mađarske

29. mart 2022. - Elektromreža Srbije namerava da izgradi tri dalekovoda u okviru projekta Panonski koridor za prenos električne energije

Madarski madjarski HUPX regionalnoj berzi elektricne energije ADEX

Mađarski HUPX se priključio regionalnoj berzi električne energije ADEX

29. mart 2022. - ADEX Group je dovršio integraciju s mađarskom berzom struje HUPX, postavši njen jedini akcionar. U holdingu su i BSP i SEEPEX.

crna gora te pljevlja sasa mujovic nekp

Crna Gora spremila NEKP: Termoelektrana Pljevlja se gasi do 2041.

29. mart 2022. - Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je poslat Energetskoj zajednici na mišljenje