Konferencija RE-Source Croatia: Budi se tržište PPA ugovora u regionu

Ugovori o otkupu električne energije i dalje su u regionu Jugoistočne Evrope slabo iskorišćena opcija da investitori obezbede finansiranje novih vetroparkova i solarnih elektrana, a potrošači stabilne cene energije na na duži rok. Razlog je što investitori, finansijeri, konsultanti, firme-potrošači, ali i regulatori i operatori prenosnih sistema, nemaju dovoljno znanja o sklapanju takvih ugovora. Uz to, nema ni dovoljno novih projekata i potrošača rešenih da na taj način kupe struju, poručili su učesnici II Regionalne konferencija RE-Source Croatia Hub 2024.

Interesovanje pre svega privrede, kao potrošača energije, ali i developera, banaka, konsultanata, je veliko, što potvrđuje i više od 300 učesnika na skupu RE-Source Croatia Hub 2024. (RE-Sorce Croatia Hub 2023), posvećenom razvoju ugovora o otkupu električne energije (eng. power purchase agreement – PPA).

Govornici na tri panela istakli su da se u poslednjih godinu dana, uprkos i dalje nepovoljnom poslovnom i regulatornom okruženju, povećao broj PPA ugovora, pre svega virtuelnih, kao i da je mnogo više pregovora o sklapanju novih.

Balkan Green Energy News je i ove godine bio medijski pokrovitelj konferencije koju je organizovalo udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) u saradnji sa evropskom RE-Source platformom, i koja je okupila učesnike iz Hrvatske, regiona i cele Evropske unije.

Milatić: HERA i HOPS bliokiraju projekte

Maja Pokrovac, direktorka OIEH-a, istakla je da su PPA ugovori u Evropi normalna stvar, a Hrvatska se trudi da to isprati. Ali, kako je naglasila, situacija nije dobra.

Zbog administrativnih barijera, pre svega zbog toga što nije određena naknada za priključenje na prenosnu mrežu, trenutno su, dodala je, blokirana četiri velika projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije čija je vrednost kao četiri Pelješka mosta (prim. aut. oko 530 miliona evra).

Uz to, kako je istakla, aukcije za premije nisu raspisane. Konferencija bi trebalo da posluži da se jasno kaže šta su barijere i prepreke u razvoju projekata, poručila je ona.

Ani Skanlan (Annie Scanlan), direktorka politika evropske RE-Source platforme, podsetila je na rekordni rast PPA ugovora u Evropi u 2023. što, kako je istakla, dokazuje na sve veću potražnju za obnovljivim izvorima energije među evropskim kompanijama.

Milatić: Za mreže obezbeđene milijarde evra

Sektore najvećih korporativnih kupaca obnovljive energije u Europi u 2023. predvodila je teška industrija, zatim ICT, maloprodaja, telekomunikacije te inženjerstvo i tehnologija, dodala je Skanlan.

Da su PPA ugovori budućnost, smatra i hrvatska vlada, poručio je Ivo Milatić, državni sekretar u Ministarstvu gospodarstva i održivog razvoja. Oni su, kako je naglasio, osnov za dugoročnu stabilnost i predvidivost prihoda i troškova proizvođača i potrošača energije.

On je podsetio da je naknada za priključenje na mrežu u Hrvatskoj trebalo da bude određena još 2022, da Ministarstvo stalno pritiska da bude određena, kao i da smatra da naknada ne bi trebalo da postoji jer su odvojena ogromna sredstva za modernizaciju, veća od milijardu evra.

Nije Ministarstvo ogovorno što naknada kasni, već Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) i Hrvatski operator prenosnog sistema (HOPS), naglasio je Milatić, i pozvao ih da urade svoj posao.

Što donosi dogovorena reforma tržišta električne energije u EU predstavio je Driz Ake (Dries Acke), direktor javnih politika u SolarPower Europe. On je ponovio da ta reforma ne menja suštinski uređenja tržišta.

Kupci energije spremni da ponude ugovore i na deset godina

Nova pravila o organizovanju veleprodajnog tržišta električne energije u Hrvatskoj bila su tema prvog panela Regulatorni okvir ugovaranja kupovine električne energije.

Luka Pehar, direktor Sektora tržiša električne energije i eko bilansne grupe u Hrvatskom operatoru tržišta energije (HROTE), podsetio je da su novi zakoni o tržištu električne energije i o obnovljivim izvorima energije uveli nove učesnike na tržištu, kao što su aktivni kupac, grupa aktivnih kupaca, energetska zajednica građana, zajednica obnovljive energije, agregator, operator skladišta energije.

Na pitanje moderatora Gorana Fržopa, zastupnika firme TEC Obnovljivi izvori, kada bi mogla da budu doneta podzakonska akta koja bi bliže regulisala učešće ovih novih učesnika na tržištu, Pehar nije mogao da kaže ništa preciznije, osim da je cilj da se to uradi što pre.

Tržišna situacija promenila se i za elektrane koje su u Hrvatskoj izgrađene pre desetak godina. Tako mnoge od njih odlučile više ne dobijaju subvencije, zato što su odlučile da zbog visokih cena na tržištu ugovore raskinu ili zato što su im ti ugovori istekli.

Beljan: Od rizika zavisi kolika će biti cena struje

Primer je i vetrolektrana firme moderatora Fržopa, koji je istakao da je sve bilo mnogo lakše u sistemu fid-in tarifa. Zašto je bilo tako odgovorio mu je Branimir Beljan, regionalni menadžer kompanije Danske Commodities, koji je istakao da je posao proizvođača bio samo da proizvede struju, a sve ostalo, odnosno sav rizik je bio kod HROTE-a koji je preuzimao tu energiju.

Kada bi se to poredilo sa PPA ugovorima, fid-in tarifama odgovaraju ugovori pay-as-produced, dodao je Beljan. Ali, kod tog modela i cena je za proizvođača najniža. Ako bi se gledalo iz ugla rizika, malo više rizika za proizvođača, ali i višu cenu, donosi model pay-as-nominated (pay-as forecasted), a najviše rizika i najvišu cenu ugovor baseload, koji su, prema rečima Beljana, čija firma je u PPA ugovorima kupac energije, danas najzastupljeniji u Evropi.

U odnosu na Danske Commodities, Masdar Taaleri Generation je na drugoj strani PPA ugovora i predstavlja prodavca energije. Kompanija je prisutna u Hrvatskoj, Evropi i šire, kao developer i investor, a Vladimir Milanović, direktor kompanije, kaže da trenutno kupuju projekte spremne za gradnju projekte.

Kao usko grlo za razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj on vidi priključak na mrežu, kao i procedure za pribavljanje dozvola. Ali, sa druge strane dobra vest je da se profil rizika Hrvatske daleko poboljšao od trenutka ulaska u evrozonu i šengenski prostor, pa se sada zemlja svrstava ur ed srednjeevropskih država, dodao je Milanović.

Međutim, kada je reč o PPA ugovorima, tržište je malo, teška industrija nije mnogo prisutna, tako da proizvođači, kako je istakao, imaju relativno mali broj klijenata sa kojim mogu sklopiti takav ugovor.

Beljan: Sada nudimo ugovore i na deset godina

Na pitanje koji su to glavni faktori prilikom sklapanja PPA ugovora Branimir Beljan je naveo reputaciju, kreditni potencijal i finansijsku snagu prodavca.

Kada je reč o ceni po kojoj će kupiti struju, Danske Commodities prvo gleda bazni nivo cene na tržištu i neće ponuditi bolju cenu od toga, istakao je on.

Od tog nivoa se cena umanjuje za rizike koje kao kupac prihvataju na sebe, a oni se odnose na tri osnovna modela ugovora koja je ranije pomenuo. Beljan je naveo da proizvođači hoće što duži ugovor, dok kupci gledaju tržište, pa mogu da ponude period od tri godine jer je tolika likvidnost na mađarskom forvard tržištu odnosno tržištu za bilateralnu trgovinu struje unapred, koje je referentno za Hrvatsku.

Danske Commodities je u tu, kako je nagaasio Beljan, napravio iskorak jer je zahvaljujući određenim promenama u poslovanju, sada sposoban da ponudi otkup na do deset godina.

Reforma uređenja tržišta struje u EU predviđa i da države obezbede neku vrstu garancija kako bi se lakše sklapali PPA ugovori. Ivona Zagajski, advokatica iz kancelarije Marohnić, Tomek & Gjoić, istakla je da će se tek videti kako će to biti sprovedeno u delo.

Operator prenosnog sistema mora da se ponaša slobodnije

Uvod u drugu panel Različite perspektive ugovaranja kupovine električne energije iz obnovljivih izvora energije napravio je Gaj Brindli (Guy Brindley), direktor tržišne analitike u udruženju WindEurope, koji se osvrnuo na različite modele PPA ugovora.

Mislav Slade-Šilović, direktor za poslovno savetovanje u energetici u jugoističnoj Evropi u konsultantskoj kući PwC Hrvatska, naglasio je da je region živnuo, kada je reč u energetici, ima transakcija, stranih ulaganja, razgovora o PPA ugovorima i u Hrvatskoj i u regionu.

Interes raste, i to za raznim proizvodima, odnosno modelima PPA ugovora, istakao je on.

Ćurković: Za virtuelne PPA ugovore nema prepreka

PwC je napravio anketu o ovoj vrsti transakcija u Hrvatskoj koja je pokazala da su glavni problemi cena energije, spor razvoj projekata i nedostatak znanja o PPA ugovorima.

Svoja iskustva predstavile su i dve firme koje su potpisale PPA ugovore – Encro i E.ON Energija. Firma Encro je, kako prodavac energije, već potpisala dva takva ugovora, jedan 2022. i drugi 2023. Tomislav Ćurković, direktor firme, kaže da za virtuelne PPA ugovore nema prepreka osim skupih garancija što bi moglo da se reši predlogom EU da vlade daju garancije za određeni period PPA ugovora, što bi, takođe, smanjilo cenu energije.

Kada je reč o fizičkim PPA ugovorima trebalo bi da se operator prenosnog sistema oslobodi straha i da omogući da kupac može direktno da isporuči energiju potrošaču, naveo je Ćurković.

E.ON Energija PPA ugovor potpisala kao kupac energije. Vladimir Sabo, izvršni direktor, istakao je da se veoma važno da se potrošačima pojasne koje su koristi od PPA ugovora.

Slade-Šilović: Banke su ranije bile veoma konzervativne, ali to se promenilo

Ova firma se, prema njegovim rečima, trudi da preduzećima koje snabdeva pomogne da uživaju u blagodetima finansijske stabilnosti, i već imaju pripremljene modele, ne samo za velika, nego i za mala i srednja preduzeća.

Da se promene dešavaju, potvrdio je i Mislav Slade-Šilović, koji je naglasio da su banke ranije bile veoma konzervativne, ali sada drugačije posmatraju PPA ugovore, što je iskorak jer bez njih teško da oni mogu biti sklopljeni.

Slade-Šilović je naglasio da je cena bila glavni faktor kada su se prvi put PPA ugovori pojavili, ali sada su kod stranih korporacija sve dominantniji stabilnost, hedžing i zaštita od velikih oscilacija na tržištu, uz priliku da se potrošačima pokaže da kupuju robu koja je napravljena iz konkretne elektrane koja proizvodi zelenu energiju.

I Marko Lasić, direktor KOER-a, prve virtuelne elektrane u Hrvatskoj, saglasan je da nema dovoljno znanja za PPA ugovore, ali je i naglasio da su ovi ugovori samo deo slagalice koju predstavlja energetska tranzicija.

On je kao veoma važnu istakao nameru EU da kroz reformu tržišta uz podsticanje izgradnje novih elektrana, uvede i instrumente za garancije, tačnije državne garancije, za PPA ugovore. Na taj način bi se fokus prebacio sa proizvodnje na tržišne mehanizme i na neki način bi se subvencionisala uspostava balansa između ponude i potražnje, naglasio je Lasić.

Zoran Miliša, predsednik uprave ENNA Opskrbe, saglasio se sa Markom Lasićem da su PPA ugovori samo deo energetske tranzicije. Zato klijentima ENNA nudi kompletno energetsko rešenje, rekao je Miliša.

On je naglasio da zvuči pomalo utopijski, ali trebalo bi težiti ka tome da cena energije za kupca bude što bliža nuli, kao i da firme budu potpuno energetski nezavisne.

Učesnik panela bio je i Ladislav Tolmaci, izvršni direktor Erste grupi, a moderator Božidar Šeperić, direktor prodaje iz firme Resalta.

Neiskorišćeni potencijal garancija porekla za razvoj obnovljive energije

Garancije porekla bile su tema trećeg panela, a njihovu ulogu u dekarbonizaciji predstavio je Jos Tuinenburg (Jos Tuinenburg), menadžer za usklađivanje standarda iz nevladine organizacije I-TRACK Foundation.

Zlatko Zmijarević, šef službe za sprovođenje sistema podsticaja u HROTE-u, istakao je da garancije porekla u Hrvatskoj postoje deset godina, ali se premalo koriste.

On se nada da će se to promeniti jer bi njihovo veće korišćenje moglo da podstakne razvoj tržišta električne energije.

Zmijarević je naglasio da tržište garancija nije povezano sa tržištem električne energije. Garancije porekla su virtuelni dokument u registru, istakao je on, i podsetion da se garancijama može trgovati.

Prema rečima Anta Mikulića, direktora hrvatske berze CROPEX, na ovoj berzi je još 2019. uspostavljen sistem prodaje garancija porekla. Mnogo godina kasnije, kako je dodao, takve aukcije su uvedene i u Francuskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Mađarskoj.

Trgovina njima sve više liči na trgovinu robama poput električne energije i prirodnog gasa, one jesu vrsta sertifkata, ali danas imaju mnogo širi uticaj, i to će se samo povećavati, naveo je Mikulić.

Kopanja: Tri razloga za kupovinu garancija porekla

Vuk Kopanja, šef odseka za nabavku obnovljive energije i dobrovoljno tržište ugljeničnih kredita kompanije ACT Commodities Group, je istakao da postoje tri glavna razloga za kupovinu garancija.

Kada odbor direktora ili akcionari to traže, kada u lancu snabdevanja kupac zahteva da uz robu dobije i sertifikat i kada kompanija ima neke strateške planove, kao što je inicijalna ponuda akcija ili izlazak na berzu, pa im je potrebno da u izveštajima imaju i zelenu energiju.

Što je specifičniji razlog teže je i skuplje kupiti garancije porekla, istakao je Kopanja.

Poljska slovi za zemlju sa velikim udelom uglja u proizvodnji energije, oko 75 odsto, ali se i tamo situacija menja. Šimon Kovalski (Szymon Kowalski), potpredsednik organizacije RE-Source Hub Poljska, istakao je da se do pre nekoliko godina niko nije bio zainteresovan za garancije i cena je bila nula.

Ali, onda se polako tražnja pokrenula i cena se povećala, pa je sada cena tokom prošle godine bila 8-10 evra. Zato je neophodno da se poveća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije, kako bi se povećala ponuda garancija porekla, naveo je Kovalski.

Učesnik panela bio je i Nikolaj Pavlov (Nikolay Pavlov), komercijalni direktor iz organizacije RE-Source SEE Hub, a moderator Ivana Đurović, iz kompanije Knauf Gips.