OIE

Konferencija RE-Source Croatia: PPA ugovori su način da privreda dugoročno osigura fiksne cene struje

re source croatia konferencija ppa ugovori

Foto: OIEH

Objavljeno

21.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

21.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Ugovori o otkupu električne energije (eng. power purchase agreement – PPA) ili ugovori o kupoprodaji između kupca i proizvođača energije, su širom sveta postali model da se potrošači zaštite od visokih i nestabilnih cena, kao i da se snabdeju zelenom energijom, a prozvođači da obezbede prihode i finansiranje. Naravno, i način da se poveća korišćenje obnovljive energije. U regionu jugoistočne Evrope su sve češći i interesovanje za njih je veliko, pa je potrebno približiti ih kao rešenje da potrošači direktno kupe zelenu energiju od proizvođača. To je, uz poziv vladama da stvore uslove za njihov razvoj, i bila glavna ideja RE-Source Croatia, prve regionalne konferencije o razvoju PPA ugovora.

RE-Source Croatia organizovalo je udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH) u saradnji s evropskom RE-Source platformom. Konferencija je u Zagrebu ugostila oko 350 učesnika iz Hrvatske, regiona i zemalja Evropske unije.

Maja Pokrovac, direktorica OIEH, otvarajući konferenciju, naglasila je da je energetska kriza pokazala da je energija iz obnovljivih izvora put ka energetskoj nezavisnosti, i to je najnovijim predlogom za reformu tržišta potvrdila i Evropska komisija.

Evropska komisija je poručila da PPA ugovori moraju dobiti državnu potporu zemalja članica

Evropska komisija je poručila da PPA ugovori moraju dobiti državnu potporu zemalja članica i signal od vlada da je obnovljiva domaća energija važna za energetsku sigurnost  građana i industrije, dodala je ona.

Stefano Miriello, savetnik za javne politike u RE-Source platformi, u uvodnom govoru naglasio je da će korporativni PPA ugovori (prim. aut. direktno između proizvođača i potrošača) imati ključnu ulogu u tranziciji Evrope prema klimatskoj neutralnosti.

Za sve koji žele da nauče šta su PPA ugovori, koje vrste postoje i kako funkcionišu, OIEH je pripremilo i kratak rečnik pojmova u vezi sa njima.

Ovi ugovori u suštini nude još jednu opciju da proizvođači prodaju struju i to direktno potrošačima, osim na berzi ili trgovcima. Takođe, sve češće se dešava da se proizvođači i potrošači unapred, pre gradnje elektrane, dogovore o kupoprodaji energije, pa zajednički nastupaju pred finansijerima sa takvim PPA ugovorom.

Državne subvencije moraju omogućiti lakše finansiranje novih projekata

re source croatia konferencija ppa ugovori encro curkovic blatancic radojkovic ht
Željka Blatančić (druga sleva), Tomislav Ćurković (četvrti sleva) i Igor Radojković (peti sleva) (foto: OIEH)

Vest o prvom korporativnom PPA ugovoru u Hrvatskoj pojavila se u novembru prošle godine kada je Hrvatski Telekom saopštio da je dogovorio saradnju sa firmom Liburana, u vlasništvu kompanije Professio Energia o kupovinu struje iz vetroparka Mazin Gračac. HT, deo grupacije Deutsche Telekom, potpisao je u stvari uslove za sklapanje ugovora, a njegovo potpisivanje očekuje se uskoro.

Na dan održavanja konferencije Hrvatska je dobila još jedan PPA ugovor. Potpisali su ga švajcarski Axpo i firma Kunovac, koja je zajedničko preduzeće finskog fonda Taaleri Energia i lokalne kompanije Encro, i odnosi se na vetropark snage 111 MW.

Predstavnici većine ovih kompanija učestvovali su i na konferenciji. Tomislav Ćurković, izvršni direktor firme Encro, rekao je da su radovi na izgradnji počeli u septembru 2022, a planirani početak proizvodnje je 1. januar 2014.

Ćurković: PPA nam je pomogao da obezbedimo finansiranje

Virtuelni PPA ugovor im je pomogao da dobiju finansiranje, jer to ne bi mogli bez takvog dugoročnog ugovora. Banke, naime, insistiraju da deo proizvodnje buduće elektrane, obično 70 odsto, ima ugovorenu fiksnu cenu, ali u slučaju firme Encro procenat je bio niži. Ostatak proizvedene struje služi za balansiranje i za prodaju na dan-unapred tržištu na berzama.

Encro u razvoju ima više od 1.000 MW projekata u Hrvatskoj, plan je da se 250 MW izgradi do 2025, dok je ostalo u ranim fazama razvoja.

Države bi trebalo da pojave i osiguraju finansiranje do početka prozvodnje iz novih elektrana

Kada se dođe do faze finansiranja videće se kakvi su uslovi banaka, i da li će one napredovati jer Evropska komisija sada kaže da bi trebalo da se smanji ta zavisnost investitora od predugovaranja i tako olakša i ubrza finansiranje, kaže Ćurković.

Sadašnji modeli finansiranja poskupljuju projekat, što znači da će i struja za kupca biti veća, pa je potrebno nekako to promeniti. Pre nego što počne proizvodnja rizici su veliki, a kada se izgradi nisu nula, ali značajno padaju i onda je mnogo lakše pregovarati i sa bankama i sa otkupljivačima.

I Evropa sada kaže da bi tu države trebalo da se pojave i osiguraju finansiranje do početka prozvodnje, kaže Ćurković, i dodaje da bi to bio nastavak subvencionisanja zelene energije, ali na drugačiji način.

Blatančić: Bankama je korporativni PPA potpuno prihvatljiv ako je u skladu sa određenim kriterijumima

Projekat firme Encro finansijski je podržala Zagrebačka banka, deo UniCredit grupe. Željka Blatančić, specijalista za projektno finansiranje Zagrebačke banke, rekla je da su banke imale razrađene modele finansiranja projekata za režim subvencionisanja sa fid-in tarifama i premijama, gde su postojali dugoročni ugovori o otkupu struje između proizvođača i države.

Ali, sa energetskom krizom cene su drastično porasle, i postale mnogo nestabilnije, pa su se kompanije okrenule sklapanju direktnih ugovora sa proizvođačima zelene energije. A, banke dobijaju sve više zahteva da se projekti zelene energije finansiraju preko PPA ugovora.

U takvoj situaciji, kako kaže Blatančić, banke korporativne PPA ne vide kao problematične, već samo kao rizičnije u odnosu na pomenute dugoročne ugovore.

Blatančić smatra da će cela priča da se razvije kada veliki projekti izađu iz ovog uskog grla regulative i dozvola, onda će biti puno više kompanija zainteresovanih da kupe energiju od proizvođača.

Bankama je korporativni PPA potpuno prihvatljiv ako je u skladu sa našim kriterijumima: to znači da barem 70 odsto proizvodnje bude pokriveno sa PPA ugovorom i da rok otpate kredita barem 70 odsto bude pokriven rokom trajanja PPA, poručila je ona.

Radojković: Motivi dolaze od ESG ciljeva i finansijskih ušteda

Hrvatski Telekom je prva kompanija koja je rešila da kupi električnu energiju preko PPA ugovora. Igor Radojković, direktor sektora za nabavke, logistiku i nekretnine HT-a, kaže da kao društveno odgovorna kompanija i deo grupe Deutsche Telekom imaju veoma ambiciozne ESG ciljeve.

Grupa planira da do kraja 2025. postigne klimatsku neutralnost, a to će morati da obezbede i svi dobavljači do 2040. Takođe, zacrtano je i da se 50 odsto potrošnje do 2025. obezbedi preko PPA ugovora.

Sa druge strane, kako kaže, tu su i finansijski motivi, pa kompanija želi da obezbedi i stabilnu cenu, koja će uz to biti održiva za njihov biznis, zatim predvidljivost, i dugoročno rešenje jer sada tržište nudi fiksiranje cene u periodu od tri do pet godina.

Uslovi za sklapanje ugovora su potpisani prošle godine i u toku je priprema ugovora koji predstavlja detaljno razrađivanje tih uslova, rekao je Radojković.

Nedostaju berze, ali i firme spremne da promene načine nabavke struje

re source croatia konferencija ppa ugovori beljan danske lejla mesic baywa
Branimir Beljan (prvi sleva) i Lejla Mešić Suljić (foto: OIEH)

Kompanije koje razvjaju nove solarne elektrane i vetroparkove, ali i trgovci i agregatori, podjednako su zainteresovani da PPA ugovori postanu što zastupljeniji.

U tome bi regionu mogli dosta da pomognu poznati evropski developeri i trgovci, kao što su BayWa i Danske Commodities.

Mešić Suljić: Firme moraju da shvate šta znači kupovati struju na drugačiji način nego dosad

Lejla Mešić Suljić, PPA menadžer u kompaniji BayWa, kaže da ima nekoliko uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi se to desilo.

Za početak, legislativa ne nudi sigurnost. Na primer, nije sigurno da li će ova kompanija, ako u Hrvatskoj kao developer potpiše PPA ugovor sa nekom firmom,  morati da pribavi još neke licence. Ako je tako, dodaje ona, njihov model neće biti profitabilan.

Druga stvar je funkcionalno likvidno tržište, odnosno berze, a toga nema u Hrvatskoj. Svi bi hteli da pored PPA koji potpišu taj rizik hedžuju i na berzi, a nje nema, kaže Mešić Suljić.

Treći uslov je da kupci energije, korporacije, shvate šta znači kupovati struju na drugačiji način nego dosad. One, trenutno, kako kaže Mešić Suljić, nemaju strategije za nabavku struje, nisu spremne da se time bave, jer nemaju znanje.

To je, delom, posledica i nepostojanja likvidnog tržišta.

Zato je firmama potrebna edukacija kako bi se obučile za nabavku struje na nove načine, i onda će biti otvorenije i za PPA ugovore, dodaje ona.

Danske Commodities: Samo primeniti EU regulativu

Danske Commodities je veoma aktivna u regionu, posebno u Hrvatskoj. Branimir Beljan, regionalni menadžer ove kompanije, savetuje da se prati evropska regulativa.

Hrvatska je tu dosta uradila, pre svega u vezi sa propisima za balansiranje. U BiH i Srbiji je, smatra, najveći problem balansiranje, jer developeri ne mogu taj fizički deo otkupa da dogovore, nema tržišta, a i pravila nisu dovoljno dobra da oni to na sebe preuzmu.

Kada je reč o finansijskom delu, to nije problematično o jer sve države u regionu uzimaju HUPX kao referentu berzu.

Dobar razvoj situacije je, prema njegovim rečima, skori početak rada unutardnevnog tržišta u Srbiji, kao i početak rada berzi u Albaniji, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji,. To je osnova, zatim da dođe regulativa i onda će sve zavisiti od ponude i potražnje, uverava Beljan.

Lasić: Agregatori imaju rešenje za kompleksnost PPA ugovora

re source croatia konferencija ppa ugovori lasic koer
Marko Lasić, Koer (foto: OIEH)

Kompleksnost PPA ugovora je nešto što su istakli svi govornici na konferenciji, ali i za to ima leka, koji bi mogli da ponude agregatori. Marko Lasić, direktor KOER-a, prvog agregatora u Hrvatskoj, kaže da u svom portfelju imaju potrošače koji su zainteresovani da kupe zelenu energiju, a nemaju mehanizme da to urade.

Sprečava ih to što njihova potrošnja nije tako velika da bi direktno dogovorili isporuke sa nekim vetroparkom, ali tu Koer može da okupi više njih i poveže ih sa jednim proizvođačem.

Koer bi, kako kaže Lasić, preuzeo energiju od proizvođača, a onda bi je preneo potrošačima. U prvom koraku će to biti virtuelni PPA, ne fizička isporuka nego finansijski hedžing, a u drugom koraku agregatori mogu razvijati i snabdevanje da bi pojednostavili sve te modele i tako ubrzali energetsku tranziciju.

Agregatori razumeju šta su PPA ugovori

Ovde imamo fundamentalno-komplementarne stvari: na strani potrošnje one koji žele fiksnu cenu i zelenu energiju, a na strani proizvodnje firme koje traže dugoročne fiksne ugovore na osnovu kojih mogu dobiti bankabilnost. Te dve strane neko treba da pomiri i tu Koer vidi svoju ulogu, kaže Lasić.

Njihovo spajanje jeste logično, ali nije lagano, a prva prepreka je razumevanje šta je to PPA, i to na strani potrošača. KOER-u, kao virtuelnoj elektrani, je ta kompleksnost PPA ugovora poznata jer već pregovaraju i sa potrošačima i proizvođačima.

KOER je razvio model kojim poručuje potrošačima i proizvođačima da razume šta su PPA ugovori, da oni ne moraju nužno da imaju znanje o tome, ali da mogu da dobiju od nas sve informacije koje su im potrebne, kaže Lasić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

La Kamera IRENA Moramo da instaliramo vise elektrana na obnovljive izvore i brze

La Kamera (IRENA): Moramo da instaliramo više elektrana na obnovljive izvore i brže

21. mart 2023. - Šef agencije IRENA Frančesko la Kamera skrenuo je pažnju na geografsku koncentraciju širenja kapaciteta iz obnovljivih izvora u nekim delovima sveta

toplotni talas berze cene struje jie srbija evropa

Šta se krije iza rekordnih cena na berzama Jugoistočne Evrope: Krivci prenosna mreža, ali i još ponešto

21. mart 2023. - Rekordno visoke temperature nisu razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto, pokazale au analize

zeleni celik elektricna vozila studija

Prelazak na zeleni čelik neznatno utiče na cenu električnih vozila

21. mart 2023. - Prelazak na 100 odsto zelenog čelika do 2040. koštao bi samo osam evra, zbog troškova CO2 emisija, kao i pada troškova proizvodnje čelika

Otkazi skoro svim zaposlenima u privatnoj termoelektrani na ugalj Bugarskoj

Otkazi skoro svim zaposlenima u privatnoj termoelektrani na ugalj u Bugarskoj

21. mart 2023. - Termoelektrana na ugalj ContourGlobal Maritsa East 3 u Bugarskoj zadržaće samo 35 radnika, jer su tržišne cene struje suviše niske