Žene u slivu Drine imaju moć da otklone pretnje po životnu sredinu

Žene iz političkog života i struke, naučnice i aktivistkinje zaključile su na radionici koju je organizovao GWP-Med da Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija mogu veoma dobro da iskoristi potencijal sliva reke Drine, ali su upozorile na rizik po životnu sredinu zbog nekontrolisanih investicionih projekata i otpada. Učesnici su ukazali da se sve više žena iz raznih sfera uključuje da zaštite životnu sredinu i da imaju entuzijazma i energije da udruže snage u kreiranju modela održivog razvoja, s posebnim naglaskom na rodna pitanja.

Onlajn radionica „Dimenzija rodne ravnopravnosti u održivom upravljanju prirodnim resursima kroz neksus pristup u slivu reke Drine“ održana je u okviru projekta „Promovisanje održivog upravljanja prirodnim resursima u Jugoistočnoj Evropi upotrebom Nexus pristupa.

Projekat finansira ga Austrijska razvojna agencija (ADA), a izvodi Globalno partnerstvo za vodu – Mediteran (GWP-Med) u saradnji sa Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Poremećaji u životnoj sredini nesrazmerno više utiču na žene

Sliv drine povezuje Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Učesnice i učesnici radionice saglasili su se da faktori koji utiču na životnu sredinu kao što su gubitak biodiverziteta, klimatske promene, prirodne nepogode i razvoj energetike nesrazmerno više utiču na žene, njihova domaćinstva i poslovne aktivnosti, pogotovo u uslugama i poljoprivredi.

Učesnici su takođe ukazali na ogromne mogućnosti za održivi razvoj u regionu, ali su i ukazali na pretnje po životnu sredinu – od Rio Tintovog projekta za eksploataciju litijuma preko stotina tona čvrstog otpada koji završava u rekama i jezerima do malih hidroelektrana, ali i većih projekata te vrste.

Cilj ove radionice je bio da se žene okupe i razgovaraju o izazovima u svom svakodnevnom radu koji se tiču rodne dimenzcije i zaštite životne sredine kao i o postojećim i budućim rešenjima.

Vlasti tri države u slivu Drine treba da postignu zvanične sporazume

Učesnice radionice naglasile su da žene iz drinskog sliva moraju da učestvuju u donošenju odluka i da se udruže u razvoju održivih rešenja uz uključivanje rodne dimenzije.

One su zaključile da im ne manjka ni energije ni volje i da žene moraju da budu osnažene da postignu ono u šta veruju. Govornici i govornice na radionici izjavili su da se žene iz svih sfera života uključuju u napore za zaštitu okoline.

U uvodnom delu radionice, stručnjakinje iz GWP-Meda za rodnu ravnopravnost Fiorela Shalsi i Liza Debevec predstavile su rodnu dimenziju održivog upravljanja prirodnim resursima i napore da se u glavne društvene procese uvede rodna jednakost.

Viši direktor programa u GWP-Medu Tassos Krommydas govorio je o postupku procene neksusa u slivu Drine. Državne vlasti bi preporuke trebalo da prevedu u političke obaveze, i da formalizuju neke aspekte regulacije toka, izjavio je.

Neksus pristup omogućava stvaranje modela koji treba da obezbedi međusektorsko usklađivanje, na primer energetike i poljoprivrede, jer se oba sektora nadmeću za oskudne resurse poput vode. Sektori su blisko povezani, tako da aktivnosti u jednoj delatnosti utiču na druge i u interesu je svih zainteresovanih strana da stvaraju mehanizme koji štite životnu sredinu i omogućavaju istovremene ljudske i poslovne aktivnosti.

Projekat hidroelektrane Buk Bijela je kamen spoticanja

Jedan od važnih faktora za privredni razvoj jedne zemlje predstavlja prekogranični uticaj projekata na njenoj teritoriji.

Potpredsednica Skupštine Crne Gore Branka Bošnjak izjavila je da je zabrinuta zbog efekta projekta hidroelektrane Buk Bijela u BiH na reke Taru i Pivu, od kojih nastaje Drina. Uticaja će svakako biti, a zemlje u slivu treba da dođu do sporazuma, rekla je.

Mora se postići balans između ekonomskog interesa i životne sredine, naglasila je Branka Bošnjak.

Skupština Crne Gore radi na postizanju rodne ravnopravnosti, budući da nema mnogo žena na mestima odlučivanja, kazala je.

Ministrica okoliša i turizma u Vladi Federacije BiH Edita Đapo naglasila je da Balkan očekuju česti ekstremni vremenski uslovi. Žene će biti više pogođene, jer one vode većinu malih poljoprivrednih gazdinstava i ugostiteljskih objekata u seoskom turizmu, izjavila je i dodala da žene nemaju toliko pristupa mikrofinansiranju i tehnologiji.

„Žene donose pozitivne promjene“, naglasila je Đapo i ukazala na primer žena iz sela Kruščica koje su dve godine štitile svoju reku i uspele da zaustave dva projekta izgradnje malih hidroelektrana. Ministrica je podsetila da su one osvojile više svetskih priznanja.

Urednica portala Balkan Green Energy News Branislava Jovičić navela je da su učesnici  istraživanja o rodnoj perspektivi održivog upravljanja prirodnim resursima u slivu reke Drine, ocenili zdravu životnu sredinu kao najvažniji aspekt održivog razvoja.

75 odsto učesnika u anketi, prenela je Jovičić, tvrdi da u državama sliva reke Drine ne postoje ni zvanične mere niti inicijative koje ohrabruju žena i javnost uopšte da učestvuju u odlučivanju o projektima i investicijama koje mogu uticati na životnu sredinu.

Po rezultatima istraživanja, samo 50 procenata opština i gradova organizuje javne rasprave radi predstavljanja projekata u razvoju. Većina učesnika i učesnica je izrazila bojazan da će interesi investitora ugroziti prava lokalnog stanovništva u velikim projektima eksploatacije prirodnih resursa.

Rudnik litijuma u Srbiji bi doneo zagađenje koje bi trajalo vekovima

Jedna od dve studije slučaja koje su predstavljene na radionici ticala se pitanja rodne ravnopravnosti, ekonomije i životne sredine povezanih s Rio Tintovim projektom rudnika litijuma u dolini Jadra.

Profesorka Dragana Đorđević s Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu izjavila je da nije istina da je u Srbiji deset procenata svetskih rezervi litijuma, već manje od jedan odsto.

Eksploatacija litijuma iz rudnih stena, kakvu bi kompanija Rio Tinto sprovodila u rudniku koji namerava da otvori u blizini Loznice, ima stotinu do hiljadu puta veće efekte nego vađenje tog alkalnog metala iz slaništa u Litijumskom trouglu u Južnoj Americi, gde se nalazi 70 odsto svetskih rezervi, podvukla je.

Kopanje litijuma u zapadnoj Srbiji izložilo bi stanovnike štetnom uticaju arsena i bora, a jalovina koja sadrži te toksične elemente bi vekovima zagađivala široko područje, istakla je profesorka i kazala da bi to bila i „tempirana bomba“ koju bi mogla da aktivira poplava.

Budućnost je u organskoj poljoprivredi, ali zemljište sada zbog industrijalizacije nepovratno nestaje, navela je Đorđević.

Kada se pripremao projekat za hidroelektranu Đerdap na Dunavu, etnolozi i antropolozi su četiri godine radili studiju da bi utvrdili kako pomoći ljudima koje treba raseliti, izjavila je Marija Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu. U slučaju ovog projekta se tako ne radi, upozorila je.

Suludo je očekivati da će meštani moći da se izbore s takvim postupkom bez vladine podrške, izjavila je Alimpić i optužila kompaniju da je krila informacije o planovima za rudnik.

Žene iz okolnih sela ne bi mogle da dobiju posao u podzemnom rudniku, dodala je Alimpić. Štaviše, po njenim rečima, zbog zagađenosti ne bi mogle ni da nastave da se bave poljoprivredom i turizmom.

Alternativa projektu litijuma je da se zaštiti životna sredina i podrži proizvodnja povrća, meda, voća i rakije, tvrdi Alimpić i dodaje: „Litijum ne može da se jede.“

Ona i Ana Pavlović, vlasnica Agencije za turističku promociju Cera i osnivačica inicijative Eko Cer za zaštitu te planine, čije bi poslovanje otvaranje rudnika ugrozilo, izašle su s preliminarnom procenom zarade od poljoprivrede odnosno turizma. Po toj računici, godišnji prihod od proizvodnje i prerade voća i turizma u ovoj oblasti mogao bi da dostigne 50 miliona evra bez ugrožavanja životne sredine, dok bi za budžetski prihod od rudne rente od 50 miliona evra Rio Tinto morao da ostvari milijardu evra prometa. Pritom, životna sredina bi bila potpuno devastirana.

Budućnost je u ekoturizmu, uverena je Ana Pavlović.

Žene su deo rešenja za izazove u upravljanju otpadom

Druga studija slučaja koja je bila prezentovana na radionici predstavila je pretnje po reku Drinu od plutajućeg otpada, kao i načine da žene budu deo rešenja u upravljanju otpadom.

Dragana Ivanović iz Odseka za zaštitu životne sredine opštine Bajina Bašta predstavila je uspeh te lokalne samouprave u uvođenju sistema za upravljanje otpadom. Opština je 2014. izmestila deponiju koja se nalazila pored akumulacije hidroelektrane Perućac i uvela je postupak razdvajanja otpada. Razdvojeni otpad se odvozi na regionalnu sanitarnu deponiju kod Užica.

Ivanović je predstavila i opštinski program primarne separacije vlažnog i suvog otpada. Izjavila je da lokalna samouprava razmatra mogućnost osnivanja centra za kompostiranje i pomoći domaćinstvima koja su voljna da kompostiraju organski otpad.

Dragana Ivanović je navela da žene imaju istaknutu ulogu u primarnoj selekciji otpada i obučavanju članova svojih porodica, ali i da je primetila da neki muškarci smatraju da je to ženska dužnost.

Senka Mutabdžija Bećirović, saradnica na projektu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u BiH, kazala je da je u Federaciji BiH uspostavljena javna baza podataka o upravljanju otpadom i tokovima otpada, a da se radi na sveobuhvatnom sistemu za celu zemlju.

Zorica Korać, portfolio menadžer za životnu sredinu u UNDP-u, rekla je da su za otkrivanje neregistrovanih deponija pored reke Lim u Srbiji korišćeni satelitski snimci i veštačka inteligencija. Sistem je identifikovao 61 moguću lokaciju, a sedam ili osam godina ranije se znalo za samo 23 mesta.

UNPD je takođe analizirao eroziju obala reke kod deponija.

Jelena Šijaković iz odeljenja za kvalitet i zaštitu životne sredine kompanije Hidroeletrane na Drini otkrila je da se hidrocentrala u Višegradu bori s plutajućim otpadom još od 1989, kada je puštena u rad. Otpad koji stiže niz reku potiče iz sve tri zemlje, dodala je.

Navedeno državno preduzeće stalno skuplja otpad s veštačkog jezera pored brane iako mu to nije obaveza, ali ono mora da štiti turbine, objasnila je Šijaković.

Žene na visokim pozicijama imaju odgovornost da osnažuju druge žene

U panel diskusiji koju je moderirala Olivera Zurovac-Kuzman, savetnica za životnu sredinu u Misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji, koja se bavila ulogom žena u promovisanju neksus pristupa u slivu Drine, Mervana Hadrović iz Arhus centra Berane u Crnoj Gori izjavila je da je ženama potrebna podrška za jačanje kapaciteta da bi više njih moglo da se pridruži borbi za životnu sredinu. S druge strane, na čelu nevladinih organizacija u zemlji su jake žene i njihov glas se daleko čuje, naglasila je i navela primer organizacije Green Home.

„Žene moraju biti na ključnim pozicijama, tamo gdje se donose odluke“, poručila je Aida Sirbubalo, predsjedavajuća Skupštine Bosanskopodrinjskog kantona Goražde u BiH. Dodala je da žene koje drže visoke pozicije treba da pruže podršku ženama što se bore za svoja prava, kao što su one u Kruščici.

Aleksandra Bujaroska, ekspert za životnu sredinu iz Sekretarijata Energetske zajednice, pohvalila je NEXUS pristup kompleksnim pitanjima poput upravljanja rečnim slivovima i snabdevanjem energijom. Takođe je navela da je postignut rodni balans u dvema grupama za životnu sredinu pod upravom Sekretarijata Energetske zajednice – Radnoj grupi za životnu sredinu i Radnoj grupi za procenu uticaja na životnu sredinu.

Jelena Prodanović, koordinatorka projekta She Leads u kojem žene podržavaju druge žene, opisala je napore da se poveća udeo žena planinskih vodiča na planini Tari i uopšte u sportovima na otvorenom jer je, na primer, učešće žena prema poslednjim podacima iznosilo svega 16 odsto. To je, kako je objasnila Prodanović, upola manje nego u Sloveniji.

Direktorka organizacije Gender Knowledge Hub Višnja Baćanović izjavila je da pitanja vezana za životnu sredinu ne mogu da se odvoje od društvenih pitanja. Po njenom mišljenju, privatni sektor ubira sve koristi od korišćenja prirodnih resursa, dok društvo treba da se nosi sa štetom i suoči s rizicima od takvih aktivnosti.

Olivera Zurovac i Branislava Jovičić su na zatvaranju događaja pozvale žene iz regiona da se umrežavaju i zajedno bore za životnu sredinu.