Životna sredina

Rudnik jadarita će Srbiji doneti više štete nego koristi

dragana djordjevic ihtm jadarit rudnik

Dragana Đorđević

Objavljeno

09.12.2020.

Država

Komentari

2 Comments

Podeli

Objavljeno

09.12.2020.

Država

Komentari

2 Comments

Podeli

Najava da je međunarodni rudarski džin Rio Tinto na korak do odluke da otvori rudnik jadarita u Srbiji kod Loznice izazvala je veliko nezadovoljstvo građana, pre svega jer nema informacija o tome kako će se eksploatisati ruda, šta od opasnih elemenata sadrži ruda, koje će se hemikalije koristiti u preradi, kako će se odlagati otpadna voda, i kako će sve to uticati na ljude i životnu sredinu. Na sva ova, ali i na pitanje zašto država dozvolja uvoz prljavih tehnologija, odgovore daje doktor hemijskih nauka Dragana Đorđević.

U intervjuu za Balkan Green Energy News, Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, kaže da su građani zbog nedostatka informacija i pasivnosti države primorani da se sami organizuju, što se i dešava. Ona je uverena da će rudnik doneti više štete nego koristi Srbiji.

Inače, ona je jedan od predstavnika akademske zajednice koji su se pridružili građanima u borbi protiv narušavanja životne sredine, ne samo u ovom slučaju, nego i kod gradnje malih hidroelektrana i  zagađenja vazduha.

Šta je najproblematičnije u planovima Rio Tinta?

Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije.

Najrizičniji deo u eksploataciji litijuma iz jadarita je tretiranje rude sumpornom kieslinom na 250 stepeni

Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh.

Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.

Kako će se odlagati otpadne vode iz prerade rude?

Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava, će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane.

Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke

Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluviona ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju.

Da li javnost ima dovoljno podataka o planovima Rio Tinta?

Javnost do sada, osim da u oblasti zapadne Srbije kod Loznice postoji nalazište rude litijuma jadarit, nije imala nikakvih informacija o tome kako će se eksploatisati ta ruda, šta ta ruda u sebi sadrži od opasnih elementa, jer rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen živa, olovo, koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine, neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno pa i više.

Pitanje je šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati

Poznato je  da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Pitanje je šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati. Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži.

Kada pogledamo dobre i loše strane da li se isplati da imamo taj rudnik?

S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom.

Rio Tinto dobija litijum čija cena stalno raste, a Srbija 4% rudne rente i ekološku katastrofu

Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom.

Obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja.

Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode

Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste.

Šta je javni interes u ovom slučaju, kada je reč o zaštiti životne sredine, i ko bi trebalo da ga zaštiti?

U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti.

Državne isntitucije dužne su da brinu da građani žive u zdravoj životnoj sredini

Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini.

Na žalost, ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.

Da li građanski aktivizam može da nadoknadi pasivnost državnih institucija?

Na žalost, građani su primorani da se brane od same države kojoj je posao da štiti interese ljudi koje predstavlja. Građanski aktivizam ukazuje na pasivnost državnih institucija tako što skreće pažnju na probleme, koje iste te institucije stvaraju preko svojih tajkunskih veza, bilo zbog nedostaka stručnosti ili jednostavno bahatosti koja je vođena enormnim bogaćenjem pojedinaca iz establišmenta bliskog političkoj eliti.

Građanskom aktivizmu se sve više priključuje intelektualna elita

Građanski aktivizam deluje stručnim i pravnim sredstvima kako bi se pogubne posledice po životnu sredinu sprečile. Njemu se sve više se pridružuje intelektualna elita, koja je u stanju da prepozna razmere posledica, ali takođe poznaje i mehanizme stručnog i pravnog delovanja na nacionalnom i međunarodnom nivou, što je od velike koristi u ovoj borbi.

Komentara: (2)

Jasmina Popović / 18.12.2020.

Hvala na informacijama. Treba delovati preventivno a ne posle se hvatati za glavu. Čula sam da je u Loznici bila javna rasprava, to znači izloži se projekat u sali opštine i gradjani mogu da stave primedbe i da za projekat Rio Tinto nema ni jedne primedbe. Ako se neke organizacije bave ovim morale bi da prate proceduru i da tako kažem smetaju gde god mogu

Tanja / 24.12.2020.

Poreklom Crnotravka, videla sam svojim očima šta su uradili od nekadašnjeg bisera prirode, reke Vlasine, izgtadnjom MHE. Dozvole za to devastiranje je izmedju ostalih dobila i Vera Ristić, u javnosti poznatija kao majka Jelene Ristić, sada Djoković, koja se silno barem na rečima zalaže za prirodan i zdrav život. Ali ne u svojoj zemlji, jer su “Verine Djerdane od nekada kristalno čiste vode reke koja izvire iz krečnjaćkih stena, u kojoj su živele brojne endemske vrste, od kojih je najpoznatija pastrmka potočarka, ta reka je sada blatno polusuvo korito. Sve je uništeno i ubijeno. Ne douvolite da se to desi i kod vas. Branite svoja polja, šume i reke, ako vi to ne učinite, uništiće vam ih korumpirani političari za šaku dolara.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zeleni vodonik isplativ investicije razvoj tehnologija 

Zeleni vodonik još uvek nije ekonomski isplativ, ali velike investicije podstiču razvoj tehnologija 

22 December 2020 - Projekti za zeleni vodonik su još uvek više politički nego ekonomski, ali će investicije dati snažan podsticaj, kaže Branko Milićević iz UNECE-a

dragana djordjevic ihtm jadarit rudnik

Rudnik jadarita će Srbiji doneti više štete nego koristi

09 December 2020 - U intervjuu za Balkan Green Energy News doktor hemijskih nauka Dragana Đorđević objašnjava kakav će biti uticaj rudnik jadarita na ljude i životnu sredinu.

ELES dobio preko 100 milliona evra od EU, Japana za razvojne projekte

18 November 2020 - Prvi čovek ELES-a Aleksander Mervar opisuje napore za pravičnu energetsku tranziciju i razvojne projekte operatora prenosnog sistema Slovenije

Bec javne zgrade fotonaponske panele intervju Ulli Sima

Beč će na sve svoje javne zgrade postaviti solarne panele

22 September 2020 - Glavni grad Austrije se pobrinuo da zelene površine čine više od pola njegove teritorije, u...