Kako elektroprivrede u regionu dočekuju 2022: nespremnost koja ugrožava i Evropu 

Restrikcije su reč koju građani celog regiona posle možda tri decenije opet čuju od strane nadležnih, iako oni uvek dodaju da ih neće biti. Istina, verovatnoća da ih bude nije velika, sa izuzetkom Kosova* gde su već uvedene, ali činjenica da se one uopšte spominju je dovoljna da pokaže u kojem stanju elektroprivrede u regionu završavaju ovu i dočekuju Novu 2022. godinu. Da bude još gore, decenije tehničkog raubovanja, neulaganja i devastacije stručnog kadra u ovim kompanijama ugrožava i stabilnost celokupnog elektroenergetskog sistema Evrope, tačnije sinhrone zone Kontinentalna Evropa.

Energetska kriza izazvana visokim cenama električne energije i prirodnog gasa u suštini samo je bila povod da isplivaju problemi koji su godinama gurani pod tepih, a to je na prvom mestu loše stanje u delu sistema koji je  zadužen za proizvodnu uglja i električne energije u termolektranama, a reč je o dominantnom izvoru energije, i nedostatak novih elektrana.

U najgoroj situaciji je Kosovo* gde je juče ispao sa mreže blok A5 instalisane snage 210 megavata (MW) u TE Kosovo A, a od ranije ne radi blok B2 u TE Kosovo B instalisane snage 340 MW. Kosovska elektroprivreda KEK ima instalisane kapacitete od 1.290 MW u dve termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, ali je prava snaga sa kojom one rade oko 900 MW. Sredinom decembra ispala je iz pogona cela TE Kosovo B, što je dovelo do prestanka grejanja u Prištini i uvođenja restrikcija. U toku je popravka bloka 2 u TE Kosovo B, koju vode stručnjaci iz Nemačke, a njegov povratak na mrežu očekuje se krajem januara.

Da li su tehnički kvarovi iznenađenje za blokove stare između 40 i 50 godina?

Važno je reći da su blokovi u TE Kosovo A stari skoro 50 godina, a u TE Kosovo B oko 30 godina i da su ispali sa mreže zbog kvarova. Dve TE daju oko 95 odsto domaće proizvodnje, a uvoz trenutno pokriva oko 50 odsto domaće potrošnje.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je oko 12. decembra ostala bez termoblokova snage oko 2.000 MW od ukupno oko 3.000 MW i to pre svega u dve najveće TE Nikola Tesla A (TENT A) i Nikola Tesla B (TENT B), kao i u TE Kostolac. Uvoz je tada nekoliko narednih dana pokrivao čak 45 odsto potrošnje. Pre nekoliko dana iz pogona su opet ispala dva bloka u TENT-u B, snage 1.300 MW, i po trenutno aktivnim blokovima u proizvodnji snage oko 2.100 MW jasno je da svi blokovi nisu na mreži.

Najmlađa elektrana EPS-a, TENT B, stara je skoro 40 godina, a uzroci ispadanja sa mreže su kao i na Kosovu* tehnički kvarovi u TE i nedovoljne količine uglja zbog problema na kopovima. Inače, EPS ima termoelektrane instalisane snage 4.850 MW i hidroelektrane snage 3.000 MW, ali poslednjih skoro 40 godina nije izgradio nijednu elektranu.

https://twitter.com/BaneRankovic/status/1475591519474262023

ENTSO-E: Kosovo* ugrožava snabdevanje u celoj Evropi

Problemi koje su imali i imaju EPS i KEK imali su uticaj i na naponske prilike u sinhronoj zoni Kontinetalna Evropa. Naime, evropska agencija ENTSO-E saopštila je da se od 11. decembra (prim.aut. kada se desio raspad sistema u Srbiji) javlja odstupanje frekvence usled neravnoteže između potrošnje i proizvodnje u nekim kontrolnim oblastima i kontrolnim blokovima, pre svega u jugoistočnoj Evropi.

Osnovni uzrok ovih neravnoteža je nedovoljna lokalna proizvodnja za pokrivanje potražnje, dodao je ENTSO-E.

Neravnoteže, kako se ističe, trenutno ne utiču na bezbednost elektroenergetskog sistema Kontinentalne Evrope, ali moraju se otklonito što pre.

ENTSO-E: Kosovo* uvozi električnu energiju potpuno neplanirano

U odgovoru agenciji Reuters u vezi sa ovim neravnotežama, ENTSO-E je objasnio da Kosovo* uvozi električnu energiju potpuno neplanirano, pa ta nejgova velika potražnja može da ugrozi snabdevanje u čitavoj Evropi. ENTSO-E je pozvao kosovskog operatora prenosnog sistema KOSTT da održava nacionalni sistem u ravnoteži što je njegova ugovorna obaveza prema ostalim operatorima.

Pre nego što se oglasio ENTSO-E kosovski operator prenosnog sistema KOSTT je priznao da je vanredna situacija na Kosovu* dovela do smetnji u sinhronoj zoni Kontinentalne Evrope, i dodao da uvoz iz te zone pokriva 40 odsto domaće potrošnje.

Inače, u martu 2018. ENTSO-E je saopštio da su odstupanja u kontrolnoj zoni Srbije i Kosova* bili uzrok neprekidnog odstupanja frekvencije od srednje vrednosti od 50 Hz i kašnjenja elektronskih satova šitom Evrope.

Mirza Kušljugić: Neophodan je radikalan zaokret ili stiže „savršena oluja“

Problemi u funksionisanju elektroenergetskog sistema u regionu Jugoistočne Evrope su strukturnog karaktera i za popravak trenutnog lošeg stanja je potreban radikalan zaokret, kaže za Balkan Green Energy News profesor Mirza Kušljugić sa Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsednik Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET.

„Ključni uzrok problema u snabdijevanju u regiji je izostanak investicija u nove proizvodne kapacitete, koji su bazirani na čistoj energiji. Predugo smo zaglavljeni u paradigmu lokalnog uglja. Stanje je loše i zbog ne provođenja ili sporog provođenja reformi koje smo prihvatili preko Energetske zajednice. Svi mi u regiji smo „simulirali“ da provodimo suštinske reforme, kao što je npr. uvođenje konkurencije ili poboljšanje ekoloških standarda termoelektrana. U energetsku tranziciju donosioci odluka su ušli bez vizije, uglavnom smatrajući da su liberalizacija i dekarbonizacija nametnuta obaveza. Sada se suočavamo sa činjenicom da nije uspjeh subvencijama održavati nerealno niske cijene električne energije nego da je uspjeh izgraditi sistem koji na principima održivog razvoja garantuje sigurnost snabdijevanja.  Ukoliko nastavimo sa dosadašnjom praksom i ako ne promijenimo paradigmu razvoja sektora prijeti nam scenarij savršene oluje“, poručuje Kušljugić. 

Koliki će biti ceh?

O troškovima obezbeđivanja dovoljno električne energije za domaću potrošnju zasad je rano govoriti jer je daleko proleće. Izvesno je da će ceh biti papren ako se zna da su cene na berzama dostizale i 400 evra za megavat-sat (MWh). Već sada je izvesno da neke od zemalja regiona uvoze struju po ceni većoj i pet puta u odnosu na prošlu zimu.

Vanrednu situaciju u energetici proglasili su Albanija, Kosovo* i Severna Makedonija i to dobrim delom da bi mogli da obezbede dodatna finansijska sredstava za uvoz električne energije.

Elektroprivrede će imati gubitke jer su zbog smanjenje proizvodnje morale da uvoze energiju, ali i zato što su je prodavale po cenama koje su niže od onih po kojima su je kupovale

Regionalne elektroprivrede će imati dodatne gubitke i zbog cena po kojima energiju prodaju krajnjim kupcima jer se te cene kreću oko 100 evra po MWh, a na tržištu su najmanje duplo veće. Skoro svuda u regionu cene za domaćinstva se nisu menjale, a izuzetak je Severna Makedonija gde je doneta odluka o poskupljenju od 9,8 odsto. Kada je reč o privredi situacija je drugačija. Srbija i Republika Srpska su odredile fiksne cene, dok je vlast u Albaniji obećala da se cene za male firme neće menjati, a Federacija BiH planira da ih ograniči.

S obzirom da najhladniji dani tek dolaze, a smirivanje cena se ne očekuje pre proleća elektroprivrede traže rešenja. Tako je kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) pokrenula prvi blok u elektrani na mazut TEC Negotino, za koju je već odlučeno da bude prebačena na gas i REK Oslomej na čijim kopovima se grade solarne elektrane.

Ali, to nije sve. U januaru će na mrežu i drugi blok u TEC Negotino, kao i treći blok u TE Bitola. Drugim rečima, sve što može da proizvodi električnu energiju biće iskorišćeno.