Evropski parlament glasao da EU do 2030. udvostruči udeo obnovljivih izvora energije

Glasanjem za RED3, predlog revizije Direktive o obnovljivoj energiji, Evropski parlament je podržao uvođenje cilja od 42,5 odsto za udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije u EU za 2030. godinu. Biće povećan sa 32 procenta, a nivo je 2021. iznosio 21,8 odsto.

Evropski parlament je usvojio zakonski akt ključan za ubrzavanje uvođenja energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i planom REPowerEU. Za izmenjenu verziju Direktive o obnovljivoj energiji, nazvanu RED3, glasalo je 470 prisutnih, a 120 je bilo protiv. Dokument je ranije usaglašen sa Savetom Evropske unije, pa je sada preostalo da ga države članice formalno stave na snagu.

Ovim korakom se obavezujući udeo obnovljivih izvora za 2030. podiže sa 32 na 42,5 odsto, s tim što direktiva poziva zemlje članice da dostignu 45 procenata. Nivo izmeren 2021, poslednje godine za koju postoji zvanična statistika, iznosio je samo 21,8 procenata.

RED3 je takođe deo paketa zakona i propisa Fit for 55, čiji je cilj da se pre kraja decenije neto emisije gasova s efektom staklene bašte obore za bar 55 odsto.

Nesuglasice oko niskougljeničnog vodonika prevaziđene

Direktiva je konačno revidirana posle dugih i povremeno žučnih pregovora. Poslednja prepreka se ticala niskougljeničnog vodonika. Trenutno se gotovo sav vodonik proizvodi od prirodnog, tačnije fosilnog gasa.

Evropska komisija se zalaže za uvođenje zelenog iliti obnovljivog vodonika. On se dobija elektrolizom vode uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora. Administracija u Briselu ga vidi kao dodatno rešenje za skladištenje energije i smatra da će doprineti dekarbonizaciji niza privrednih i industrijskih grana.

Ova tehnologija još ni izdaleka ne može da konkuriše konvencionalnoj i zavisi od ogromnih subvencija EU. Inače, vodonik se može koristiti za proizvodnju amonijaka, koji je nezamenljiv u sektoru veštačkih đubriva. Dalje, amonijak se mnogo lakše skladišti i prevozi nego nestabilni vodonik, a može da bude i gorivo.

Francuska i njene saveznice su se izborili za izuzeće za vodonik i amonijak proizvedene korišćenjem električne energije iz nuklearki

Blok pronuklearnih država predvođen Francuskom blokirao je RED3 u formalno kasnoj fazi pregovora. Spor je prevaziđen tek nakon što je korišćenje struje iz nuklearnih elektrana u postrojenjima za proizvodnju vodonika delimično uvršćeno u ciljeve.

Količina emisija gasova s efektom staklene bašte u tom postupku nije mnogo viša nego sa električnom energijom iz obnovljivih izvora. Obe vrste se zajedno nazivaju niskougljeničnim ili čistim vodonikom, a nuklearna verzija sama je ružičasti vodonik.

Što se tiče ukupnih ciljeva za 2030, udeo obnovljivog vodonika u korišćenju u industrijske svrhe postavljen je na 42 odsto.

Subvencije za postrojenja na biomasu zadržane

Neki od kritičara, najviše iz oblasti zaštite životne sredine, nisu zadovoljni uvođenjem specijalnih zona (go-to areas) za izgradnju i rekonstrukciju pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a zemlje članice sada treba da odrede takva područja. Mera je osmišljena tako da u specijalnim zonama rok za izdavanje dozvola bude prepolovljen na 12 meseci. Ovaj izuzetak je napravljen nauštrb standarda za zaštitu životne sredine, tvrde protivnici.

EU se deklaracijom RED3 obavezuje da emisije u saobraćaju smanji za 14,5 odsto uvećanjem upotrebe obnovljivih izvora, biogoriva i vodonika. Države članice mogu da se umesto toga opredele za obavezujući cilj od 29 odsto udela obnovljivih izvora u bruto konačnoj potrošnji energije u toj oblasti. Direktiva uključuje indikativni cilj od barem 49 odsto udela obnovljive energije u zgradarstvu za 2030. godinu.

Zaštitnici životne sredine tvrde da će kraći rokovi za izdavanje dozvola za energane na obnovljive izvore u specijalnim zonama oslabiti procenu uticaja na okolinu

Još jedan konstantan spor tiče se upotrebe biomase, jer deo naučne zajednice smatra da je najveći deo ovog sektora neodrživ. EU je u konačnom tekstu pooštrila standarde, ali je biomasu zadržala u kategoriji obnovljivih izvora energije, kao i subvencije.

Evropska asocijacija proizvođača i distributera električne energije i snabdevača Eurelectric pozdravila je usvajanje predloga revizije, a pogotovo okvir za sektor obnovljivih izvora. Istakla je da je u ovom trenutku sporost izdavanja dozvola „ubedljivo najveća kočnica“. Ponekad je potrebno osam godina da se prikupe sve dozvole, a sâme elektrane mogu da se dovrše za manje od četiri, stoji u objavi.

To privredno udruženje traži od donosilaca odluka u EU da obezbede stabilan regulatorni okvir, ističući da intervencije na tržištu električne energije odvraćaju investitore od zelene energetike. Između ostalog, Eurelectric je ukazao na zagušenje mreže i ocenio da bi modernizacija koštala 60 do 110 milijardi evra godišnje.