Đedović: Ležimo na milijardama od strateških mineralnih sirovina

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović priznaje da svaki rudarski projekat nosi rizike po životnu sredinu, ali ističe da svaki investitor mora sa državom da pregovara o svakoj dozvoli. Izrazila je uverenje da je zeleno rudarstvo u domenu litijuma moguće i kazala da vlada namerava da koristi strateške mineralne sirovine u najboljem interesu privrede. „Ležimo na milijardama“, izjavila je za RTS.

Srbija je bogata rudama litijuma, bora, kobalta, nikla, zlata i srebra kao i ugljem, koji je takođe strateška sirovina, tvrdi ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. „Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina. I želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede“, istakla je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije.

Osvrćući se na Rio Tintov kontroverzni projekat za podzemnu eksploataciju jadarita – rude litijuma – i pogona za preradu, Đedović Handanović se složila da rudarstvo uvek nosi rizike. „Ali mi imamo izbora. Pre svega u davanju dozvola, kada je rudarstvo u pitanju, mi sagledavamo i studije izvodljivosti i eksploatacije, sagledavamo glavne rudarske projekte“, izjavila je.

Upitana da li je moguće zeleno rudarenje litijuma, nadležna ministarka je odgovorila potvrdno. Osim toga, smatra da Srbija može da postane jedan od tri najveća proizvođača ključnog materijala za električne automobile u svetu. Cilj je pokriti 20 odsto potražnje u Evropskoj uniji, po njenim rečima.

Nema razvoja bez uticaja na životnu sredinu

Treba napomenuti da Srbija računa na strateško partnerstvo sa EU regulisano Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA), koji će verovatno ubrzo stupiti na snagu.

Litijum-karbonat je još uvek glavna sirovina za baterije za električna vozila te za skladištenje struje u okviru elektroenergetskog sistema i iz solarnih panela za vlastitu potrošnju električne energije. Inače, cena mu poslednjih par meseci stagnira na nivoima oko onih od pre polovine 2021. godine. Tada je krenuo nagli skok, a smer se preokrenuo posle nešto više od godinu dana.

Glavni proizvođači trenutno oklevaju sa razvojem nekih rudnika litijuma ili čak izlaze iz takvih projekata. Za to vreme se radi na alternativnim rešenjima, zasnovanim, na primer, na natrijumu ili kalcijumu, pa čak i gravitaciji.

„Ne možete da se razvijate, a da ne utičete na životnu sredinu. Samo je pitanje kako ćete da je zaštitite na adekvatan način, da ti uticaji budu što manji“, napomenula je Đedović Handanović. Podvukla je da je njen posao da sagleda sve rizike koje određeni projekat nosi kao i njegove dobre strane. Po ministarkinim rečima, tako treba donositi „odgovorne odluke koje su pre svega u interesu građana, države i privrede.“

Kritične sirovine su potrebne i za vetrogeneratore i solarne panele, podsetila je.

Pravni okvir za rudarstvo će biti unapređen

Srbija će ove godine dobiti strategiju razvoja mineralnih sirovina, koja ne postoji zadnjih 15 godina, otkrila je Đedović Handanović. „Pokrenuli smo izmenu Zakona o rudarstvu [i geološkim istraživanjima] da bi što više zaštitili interese, pre svega, naše zemlje, naših građana“, izjavila je za javni medijski servis.

Ministarka je objasnila da će nova rešenja sadržati koncesione modele i da će biti ograničen period eksploatacije. Država će tražiti veće, strateško učešće, navela je Đedović Handanović.

„Da vidimo kako se dele troškovi, kako se dele prihodi. Znači, da jednostavno u bolju poziciju stavimo državu. Mi to već radimo, zato što svako svakako mora da pregovara sa državom da bi uopšte i dobio bilo kakvu dozvolu“, poručila je.

Negativan odgovor Rio Tintu može da košta Srbiju

Istražne radnje u rudarstvu traju jako dugo i jako su skupe, uključujući za naftu i gas, naglasila je Đedović Handanović.

„Ako znamo da nas ‘da’ za Rio Tinto košta ovih nekih ekoloških standarda, znamo li da i ‘ne’ za Rio Tinto košta? Gledala sam njihove finansijske izveštaje. Rio Sava je ovde još od 2001. godine, iako se često govori da su od 2004. godine. Njihovi akumulirani gubici su 300 miliona evra. Koja kompanija može da računa na tolike gubitke? I da li je to samo ona koja ovde očekuje veliku zaradu ili očekuje da će sve to
debelo od države da naplati, ako se posao ne realizuje?“, upozorila je.

Ministarka je još jednom negirala spekulacije da Srbija namerava da privatizuje Elektroprivredu Srbije. Na pitanje ko bi hteo da kupi kompaniju bez ijednog kilovata iz solara i vetra, ona je ukazala na dva projekta u Kostolcu. Pritom, prošle godine je udeo hidroelektrana bio 36 odsto, rekla je. „To je naš kapacitet, dragulj, kojim EPS adekvatno upravlja“, izjavila je Đedović Handanović.