OIE

U SAD 2024. počinje serijska proizvodnja gvožđe-vazduh baterija – deset puta jeftinijih od litijumskih

form energy iron air battery first factory

Foto: Form Energy

Objavljeno

24.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Iako su danas glavno rešenje za skladištenje energije – izazov koji svet mora da reši kako bi fosilna goriva zamenio obnovljivim izvorima energije, jasno je da litijumske baterije izazivaju brojne probleme zbog čega nisu održivo rešenje za održivu energetsku tranziciju. Zato se širom sveta razvijaju alternative koje će zameniti litijum, a jedna od njih su baterije gvožđe-vazduh, koje će u Sjedinjenim Američkim Državama početi da se serijski proizvode 2024. godine.

Baterije na bazi gvožđa i vazduha (eng iron-air batteries) razvio je startap Form Energy, čiji su koreni na prestižnom američkom fakultetu Masačusetski institut za tehnologiju (eng. Massachusetts Institute of Technology – MIT).

Njihova baterija, kako prenose mediji u SAD, u poređenju sa litijumskom deset puta jeftinija, potrebno joj je gvožđe kojeg ima u izobilju u svetu, može da čuva energiju duže i bezbednija je, tačnije nije tako lako zapaljiva.

Jedini nedostatak nove tehnologije je da ne može da zameni litijum u laptopovima ili telefonima

Jedini nedostatak, zasad uočen, je da se sporo pune i prazne, i prilično su glomazne, pa i dalje ne mogu da konkurišu litijumu, kada je, na primer, reč o laptopovima ili mobilnim telefonima. Ali, zato su odlične za skladištenje energije na nivou nacionalnih elektroenergetskih mreža jer mogu da obezbede struju u kontinuitetu od 100 sati, što je mnogo više od litijumskih, koje obezbeđuju do šest sati, pa samim tim olakšava integraciju velikih solarnih parkova i vetroelektrana.

Iako nisu idealne, proizvodnja ovih baterija, poput onih od aluminijuma i sumpora, vanadijuma ili natrijum-jonske, manje narušava životnu sredinu u poređenju sa litijumskim skladištima. Takođe, manjim korišćenjem litijuma se otklanja pritisak na lance snabdevanja ovim metalom koji povećava troškove, a možda i na države poput Srbije i druge na Zapadnom Balkanu da uprkos očiglednim ekološkim posledicama odobre projekte za dobijanje litijuma.

Izabrana lokaciju za prvu fabriku

form energy iron air battery technology

Form Energy je nedavno izabrao lokaciju za svoju prvu fabriku i to u državi Zapadna Virdžinija (SAD) i najavio početak radova za ovu godinu. Investicija je procenjena na 760 miliona dolara, a na izbor lokacije uticalo je i to što su vlasti ove države osmislile paket finansijskih podsticaja u vrednosti do 290 miliona dolara.

Uprava za ekonomski razvoj Zapadne Virdžinije već je izdvojila 75 miliona dolara za kupovinu zemljišta i izgradnju fabrike.

Pre države, ovaj projekat kao obećavajući ocenili su i privatni investitori. Form Energy je u oktobru uspeo da od investitora dobije još 450 miliona dolara, pa sada ima budžet od 800 miliona dolara.

Među investitorima su Breakthrough Energy Ventures, u vlasništvu Bila Gejtsa, kao i čeličana ArcelorMittal.

Kako rade ove baterije?

Form Energy će ove godine pustiti u rad prilot postrojenje kapaciteta 1 MW/150 MWh zajedno sa proizvođačem struje kompanijom Great River Energy, a u toku su pregovori sa firmom Georgia Power o bateriji od 15 MW/1.500 MWh.

Jedna baterija gvožđe-vazduh je, kako prenose mediji u SAD, veličine mašine za pranje veša ili sudova i sastoji se od 50 ćelija, koje su potopljene u elektrolitu. Punjenj i pražnjenje je zasnovano na stvaranju rđe.

Kada se energija oslobađa ili isporučuje baterija uz pomoć kiseonika iz vazduha pretvara gvođže u gvožđe oksid ili rđu (eng. iron oxide), a kada se energija skladišti rđa se pretvara u gvođže, uz oslobađanje kiseonika.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rumunija 610 miliona evra subvencijama solarne panele domacinstva

Rumunija sprema 610 miliona evra u subvencijama za solarne panele za domaćinstva

24. januar 2023. - Rumunija namerava da odvoji i do 610 miliona evra za predstojeći javni poziv za solarne panele za domaćinstva

EMBER: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

Ember: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

24. januar 2023. - Udeo struje iz vetroelektrana i solarnih parkova je prošle godine u EU prvi put prestigao gasne elektrane

mostar solarna elektrana kordic

Grad Mostar želi da instalira solarnu elektranu za sopstvenu potrošnju

24. januar 2023. - Samo pre par nedelja Sarajevo je najavilo nešto slično -  javno preduzeće za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora

hrvatska energetska odobrenja elektrane javni pozivi

Hrvatska objavila javne pozive za gradnju 250 MW iz obnovljivih izvora

24. januar 2023. - Javni pozivi odnose se na dodelu energetskog odobrenja za gradnju 14 solarnih elektrana i jednog vetroparka