Životna sredina

Termoelektrane na Zapadnom Balkanu emituju 2,5 puta više sumpor-dioksida nego one u EU

Termoelektrane Zapadnom Balkanu 2 5 sumpor dioksida EU

Jplenio from Pixabay

Objavljeno

07.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Skoro 12.000 ljudi je od 2018. do 2020. umrlo zbog prekoračenja zakonski obavezujućih limita za zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu. Ova postrojenja su prošle godine emitovala 2,5 puta više sumpor-dioksida nego sve elektrane na ugalj u EU zajedno, a Srbija je u količini ispuštenog SO2 sama nadmašila celu EU.

Devetnaest hiljada ljudi je umrlo u poslednje tri godine usled zagađenja iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, saopštili su CEE Bankwatch Network i CREA – Centre for Research on Energy and Clean Air. Izveštaj Usaglasi ili zatvori (Comply or Close) objavljen je danas povodom obeležavanja Međunarodnog dana čistog vazduha za plavo nebo.

Termoelektranama u regionu koje troše ugalj mora da se upravlja u skladu sa Direktivom EU o velikim ložištima još od 2018. godine, što znači da su za njih propisana zakonska ograničenja za količinu ispuštenih zagađujućih materija u vazduh i da moraju da je smanjuju.

Od celokupnog procenjenog broja smrtnih slučajeva od 2018. do 2020, gotovo 12.000 je pripisano prekoračenjima dozvoljenih nivoa. U regionu je tako moglo da se spreči da 3.700 ljudi izgubi život, a čak 7.000 u EU i još hiljadu ljudi u trećim zemljama. Na Zapadni Balkan odlazi 6.500 svih slučajeva prerane smrti.

U grupi od četiri zemlje ispušteno barem šest puta više SO2 nego što je dozvoljeno

Rumunija, Mađarska i Grčka su pretrpele najveće posledice među zemljama koje se graniče s regionom. EU je u poslednje tri godine uvezla 25 teravat-sati električne energije sa Zapadnog Balkana, što je čini odgovornom za predmetne emisije i posledice u vidu zdravstvenih troškova i preranog umiranja, napominju autori i autorke.

EU deli odgovornost za emisije iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu jer uvozi njihovu struju

Pomenuta postrojenja u regionu ispustila su prošle godine u vazduh 2,5 puta više SO2 nego sve elektrane na ugalj u EU zajedno, a ima ih 221, kako kažu istraživači. Štaviše, dodaju, Srbija je u toj kategoriji sama nadmašila celu EU.

Elektrane na ugalj u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu* su, pokazuju podaci, zajedno emitovale barem šest puta više SO2 od zakonskog ograničenja u posmatranom trogodišnjem periodu.

Termoelektrana Ugljevik je 2020. bila najveći zagađivač

Crna Gora nema nacionalni plan za smanjenje emisija, jer ima samo jednu elektranu na ugalj – Pljevlja, i tako je izdvojena iz grupe. Ali i to postrojenje krši odredbe direktive otkad je prošle godine potrošilo 20.000 radnih sati koji su mu dodeljeni preko mogućnosti za takozvani opt-aut. Albanija, jedina preostala zemlja Zapadnog Balkana, nema nijednu elektranu na ugalj koju obuhvata rečena regulativa.

Termoelektrana Ugljevik u BiH je 2020. godine bila najveći zagađivač. Sama je premašila ukupni limit za sve četiri zemlje. Taj pogon, isto kao i Kostolac B u Srbiji, ima instaliran pogon za desumporizaciju, ali on ne radi. Kakanj 7 u BiH je prošle godine najviše prekoračio ograničenje za SO2, skoro 15 puta.

Termoelektrane ove vrste u grupi od četiri zemlje ispustile su od 2018. do 2020. čak 1,6 puta više prašine nego što je dozvoljeno. Prošle godine su jedino emisije azotnih oksida (NOx) ostale ispod njihovog ukupnog ograničenja, na 90 odsto. Međutim, BiH i Kosovo* su prekoračili svoje nacionalne limite, a ispušteno je malo više azotnih oksida nego 2019. godine.

Javna sredstva su namenjena energetskoj tranziciji, a ne za ograničavanje zagađivanja

„Ovaj izveštaj ogoljava ceh u ljudskim životima zbog stalnog prekoračenja pri proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu. Vlade u regionu odmah treba da pokrenu brz i pravičan prelazak ka održivim sistemima za proizvodnju energije, uz podršku EU“, izjavila je Pippa Gallop, savetnica u CEE Bankwatch Networku za Jugoistočnu Evropu.

Obe organizacije naglašavaju da istovremeno mora da se osigura da zagađivači snose troškove koje su uzrokovali i da zbog toga javna sredstva ne smeju više da se koriste za investicije u smanjivanje zagađivanja elektrana na ugalj kao ni na bilo kakva ulaganja u ostala fosilna goriva.

Emisije iz elektrana na ugalj su tokom tri godine zaključno sa 2020. uzrokovale zdravstvene troškove od 25,3 do 51,8 milijardi evra

Investicije u mere energetske efikasnosti i obnovljivu energiju hitno moraju da se povećaju, a planove za pravičnu tranziciju za radnike u sektoru uglja i oblasti koje će biti pogođene treba praviti sa svim relevantnim zainteresovanim stranama – pogotovo zajednicama što će trpeti posledice, izjavio je Davor Pehchevski, koordinator u Bankwatchu za kampanju o zagađenosti vazduha na Balkanu.

Emisije zagađujućih supstanci iz elektrana na ugalj uzrokovale su zdravstvene troškove od 25,3 do 51,8 milijardi evra tokom tri posmatrane godine, u šta se računa i lični i teret po državne finansije. Kada je reč samo o zagađenju vazduha koje prevazilazi zakonske okvire, zdravstveni troškovi su prošle godine iznosili između šest i 12,1 milijardu evra, od čega su 1,3 do 2,6 milijardi evra snosili stanovnici i države na Zapadnom Balkanu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Artur Lorkowski energetska zajednica direktor

Poljski diplomata Artur Lorkovski novi direktor Energetske zajednice

04 децембра 2021 - On je na toj poziciji zamenio Janeza Kopača koji je devet godina bio direktor Sekretarijata Energetske zajednice

Privreda cene struje Srbija BiH Crna Gora

Energetska kriza drma ceo region: privreda traži pomoć da bi se izbegla otpuštanja i inflacija

03 децембра 2021 - Firme iz BiH, Crne Gore i Srbije upozoravaju na najavljeno poskupljenje električne energije i do čak 200 odsto

Konferencija RES fondacije Siromasni subvencije ubrza dekarbonizacija grejanja

Konferencija RES fondacije: Siromašni moraju dobiti veće subvencije da se ubrza dekarbonizacija grejanja

03 децембра 2021 - Ugrožena domaćinstva u regionu mahom ne mogu da priušte renoviranje stambenog prostora i zamenu grejnih tela, čak ni uz subvenciju od 50 odsto

Severna Makedonija produžava stanje energetske krize za još šest meseci

02 децембра 2021 - Cilj odluke je da se obezbedi sprovođenje mera i aktivnosti za prevazilaženje problema u snabdevanju električnom energijom