Studija: Šteta od malih hidroelektrana mnogo veća od koristi

Balkan i Turska su primer kako brzo nedirnute reke i njihove deonice „mogu da se degradiraju tako što ih pretvore u akumulacije“, saopštila je Svetska fondacija za prirodu, poznatija po akronimu WWF. Izjava je objavljena zajedno sa studijom koju je poručila zajedno sa Rivervočom (RiverWatch), društvom Geota i EuroNaturom. Zaštitnici okoline kažu da je proizvodnja struje iz energije vode u rekama uzrok „ogromnog pritiska na evropski biodiverzitet, a kod nekih specifičnih projekata i nepoštovanje zakona o zaštiti prirode u Evropi.“

Dok je rečeni sektor u ekspanziji širom planete, Stari kontinent takođe forsira tu tehnologiju iako se većina potencijala već koristi, naglasili su. Organizacija je ranije, u saradnji sa Nature Conservancy, došla do zaključka da novi kapaciteti hidroelektrana nisu neophodni za postizanje ciljeva za klimu i energetiku. Zabeležene su „znatne hidromorfološke promene“, navedeno je u dokumentu.

U planu je gotovo 8.800 hidroelektrana, od kojih se mali deo već gradi

Jedinice s malim hidroturbinama štete kontinuitetu reke, ali je doprinos proizvodnji električne energije minimalan, po oceni autorâ. Istraživači su pronašli 21.387 postojećih postrojenja, dok se planira instalacija još 8.507, a podaci pokazuju da se gradi njih 278. U izveštaju piše da će nove elektrane na rekama biti pretnja „krhkom evropskom slatkovodnom biodiverzitetu“.

Mikro hidroelektrane, ispod 0,1 megavata, nisu uključene u studiju. Broj onih od 0.1 do jednog megavata je provizoran, jer javni podaci nisu pouzdani, istakao je WWF. Rezultati analize mogu da se uporede sa stotinu hiljada prepreka registrovanih na vodenim tokovima, koje je pronašao Amber (Adaptive Management of Barriers in European River). To ukazuje na mogućnost da neke centrale sa dozvolama nisu izgrađene ili su obustavile rad.

Mala postrojenja dominiraju u širenju hidroenergetske aktivnosti

U zaštićenim područjima je mapirano je 2.396 planiranih hidroelektrana ili 28 odsto. Porast broja malih projekata je „alarmantan“, stoji u izjavi. Takva stanica „obično opustoši okolinu, dok proizvodi veoma malo energije“, navedeno je u studiji. U mestima kao što su parkovi prirode već radi 3.936 takvih sistema, a 77 se gradi.

Od ukupnog broja stanica, 91 procenat ima ispod deset megavata

Vlade pokazuju „očigledno nepoštovanje zakonima za zaštitu voda i prirode u EU“, kao u slučaju nacionalnog parka Defileul žijului (Defileul Jiului) i u Rastolici u Rumuniji, tvrdi WWF. U istoj zemlji, reka Olt je načičkana branama. S druge strane, zabeleženo je snažno protivljenje nekim projektima, kao što su oni u donjem toku Drave.

Zapadna Evropa se oslanja na reverzibilne sisteme i pojačavanje kapaciteta

Od celokupnog broja hidrocentrala, 91% je slabije od deset megavata. U popisu ih ima 30.172, od čega je 8.507 još u planu, a 278 se gradi. U Zapadnoj Evropi, najveći deo širenja kapaciteta čine reverzibilne jedinice i jačanje postojećih pogona. Suprotno tome, protočne stanice prednjače u novim poduhvatima u Portugaliji, Jugoistočnoj Evropi i nekim delovima na njenom istoku

Turska ima 490 postrojenja i namerava da instalira još 534

Balkan i Turska, u koje nisu uračunati Rumunija i Kipar, istaknuti su zbog „najdinamičnijeg razvoja.“ Celo područje nekadašnje Jugoslavije jeste obuhvaćeno. U regionu je 1.900 postojećih hidroelektrana, 173 se podižu, a 4.105 je još u fazi planiranja. Turska ima 490 pogona, a namerava da napravi još 534.

Mikroprojekata u planovima u regionu registrovano je 2.473, a još 69 je u izgradnji, u poređenju sa 675 hidroelektrana koje već proizvode struju. Stavka između jednog i deset megavata sadrži 992 sistema koji rade, 79 se gradi, a 1.205 je u nacrtima.

Grčka ima 898 hidroelektrana ispod jednog megavata

Albanija želi da podigne najviše hidrocentrala između jednog i deset megavata – 241, a slede je Turska sa 179 i Bosna i Hercegovina sa 179. Broj projekata u manjoj kategoriji stigao je do 898 u Grčkoj, koju na vrhu liste prati Srbija, sa 698.

„Nestajanje slatkovodnih vrsta je duplo brže nego kod kopnenih i morskih, a od hidrobrana dolazi jedan od najvećih pritisaka. Evropa ima snažnu pravnu alatku u Okvirnoj direktivi o vodama EU, ali Evropska komisija komisija je sprovodi slabo, a države članice još slabije“, izjavio je Andreas Baumiler. On je u WWF-ovom odeljenju za evropsku politiku zadužen za prirodne resurse.

Baumiler iz WWF-a kaže da Evropska komisija regulativu sprovodi slabo, a države članice EU još slabije

„Ova procena je alarmantna. Preti nam ništa manje nego uništenje nedirnutih reka u Evropi ukoliko ne prekinemo ovu maniju sa branama. Pod etiketom ‘zelene energije’, hidro-lobi i donosioci političkih odluka su na putu da razore poslednje preostale evropske reke i vodotokove“, izjavio je generalni direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman.