Životna sredina

Studija: Evropske banke finansiraju hidroelektrane na Balkanu koje ugrožavaju okolinu

Male HE ugrozavaju ekoloska bogatstva na Balkanu

Slika: Pixabay

Objavljeno

20.12.2017.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.12.2017.

Komentari

0

Podeli

Hitno su potrebne pojačane mere monitoringa i sanacije oštećenih staništa i krajolika u okolini osam hidroenergetskih projekata u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, koje su finansirane novcem evropskih banaka, a koje ugrožavaju životnu sredinu i biološku raznovrsnost, objavljeno je danas u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network).

Hidroelektrane su izgrađene uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) u periodu 2013-2015. U Albaniji se nalaze dve: Rapuni  1-2 i Ternove; u Hrvatskoj je Ilovac, dok se preostalih pet hidroelektrana nalazi u Makedoniji:  Brajčinska reka 1 (ili Brajčino 1), Brajčinska reka 2 (ili Brajčino 2),    Tresonečka reka (ili Tresonče), Lipkovo (ili Kamena reka), Tearce 97-99 (ili Bistrica 97-99).

Sve ove hidroelektrane utiču na endemske i ugrožene vrste, a ima i situacija da lokalnim zajednicama ometaju pristup vodi. U većini slučajeva je očigledno kršenje lokalnih zakona kao i standarda međunarodnih finansijskih institucija, navodi se u zajedničkom saopštenju organizacija Bankwatch i EuroNatur, nakon obilaska ovih hidroelektrana.

Prekršaji uključuju blokiranje ribljih staza, nedovoljan protok vode ili njeno potpuno odsustvo kao i značajnu eroziju koja je posledica probijanja pristupnih puteva. Po saznanjima istraživača, lokalni organi vlasti su samo u jednom od slučajeva izrekli kazne za operatora hidroelektrane, navodi se u studiji koja je deo kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope.

“Naše istraživanje pokazuje da takozvane male hidroelektrane imaju značajne negativne uticaje. Krajnje je vreme da banke zaustave investicije u bilo koju industrijsku delatnost, uključujući hidroelektrane, u ekološki osetljivim područjima“, kaže Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Bankwatch zadužen za hidroenergiju i autor studije.

„Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka će revidirati svoje ekološke i socijalne politike u 2018. godini. Očekujemo od njih da uvedu zone zabrane za finansiranje hidroenergije u skladu sa preporukama Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)“, dodala je biološkinja Ana Čolović-Lešoska iz organizacije Eko-svest, Makedonija, jedna od glavnih učesnica u terenskom istraživanju.

Potrebna veća kontrola

Studija pokazuje da je bilo razumno pretpostaviti da bi projekti u ekološki osetljivim područjima, kao što su nacionalni parkovi, imali značajan uticaj na divlji svet. Ipak, evropske banke su odlučile da se oslanjaju na studije uticaja na životnu sredinu sumnjivog kvaliteta, koje su umanjivale potencijalne negativne uticaje.

Kao rezultat navedeni projekti su prouzrokovali, na primer, uništenje staništa endemske prespanske pastrmke u Makedoniji i ispunjavanje glacijalnog Crnog jezera (Liqeni i Zi) u Albaniji sedimentom. Sve ovo moglo je biti sprečeno izbegavanjem finansiranja projekata u zaštićenim područjima. Situacija je pogoršana nesposobnošću ili nespremnošću lokalnih vlasti  da pravilno prate i sprovode zakone.

U tri slučaja – Lipkovo (projekat je poznat i po imenu Kamena reka), Tearce 97-99 (ili: Bistrica 97-99) i Ilovac – izvori finansiranja su do nedavno bili tajni. Ove projekte nisu direktno finansirale evropske javne banke, već su zajmove posredovale lokalne banke, koje odbijaju da otkriju koje još projekte finansiraju.

„Samo u Nacionalnom parku Mavrovo, u Makedoniji, planirano je još petnaest hidrocentrala. S obzirom na uticaj koji već ima hidroelektrana Tresonečka, neophodno je da se odustane od planova za dodatne centrale“, kaže Tereza Šiler iz fondacije EuroNatur.

„Novac EBRD-a i EIB-a je i dalje javni novac, čak i kada se kanališe preko poslovnih banaka. Ipak, poslovne banke ne otkrivaju imena takvih projekata, i time se javnosti uskraćuje šansa da utiče na njihovo donošenje odluka. Tri slučaja obuhvaćena istraživanjem pokazuju kakve uticaje mogu imati i mali projekti. Potrebna je veća kontrola „, kaže Pippa Gallop, koordinator istraživanja Benkvoča.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

350 miliona dinara kotlarnice kotlove grejanje domacinstva

Država odvaja 350 miliona dinara za nove kotlarnice, kotlove za grejanje za domaćinstva

24 јануара 2022 - Gradovi i opštine mogu da konkurišu za 550 miliona dinara za unapređenje kvaliteta vazduha, od čega je 350 miliona za grejanje

Globalno zagađenje hemikalijama i plastikom izmaklo kontroli - prekoračena planetarna granica

Globalno zagađenje hemikalijama i plastikom izmaklo kontroli – prekoračena planetarna granica

21 јануара 2022 - Proizvodnja hemikalija se povećala 50 puta od 1950, a predviđanja upozoravaju se da će se ovim tempom utrostručiti do 2050. godine

Ekoloski aktivisti Nije gotovo dok se u celoj Srbiji ne zabrani rudarenje litijuma bora

Ekološki aktivisti: Nije gotovo dok se u celoj Srbiji ne zabrani rudarenje litijuma, bora

21 јануара 2022 - Ekološki aktivisti kažu da je, po ukidanju prostornog plana za Rio Tintov projekat, sledeći korak zabrana rudnika litijuma i bora u celoj Srbiji

Brnabić Vlada Srbije ponistila prostorni plan Rio Tintov Jadar sve dozvole

Brnabić: Vlada Srbije poništila prostorni plan za Rio Tintov projekat Jadar, sve dozvole

20 јануара 2022 - Vlada Srbije je poništila uredbu o prostornom planu za Rio Tintov projekat litijuma i ispunila zahteve ekoloških organizacija, izjavila je premijerka Ana Brnabić