Životna sredina

Studija: Evropske banke finansiraju hidroelektrane na Balkanu koje ugrožavaju okolinu

Male HE ugrozavaju ekoloska bogatstva na Balkanu

Slika: Pixabay

Objavljeno

20.12.2017.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.12.2017.

Komentari

0

Podeli

Hitno su potrebne pojačane mere monitoringa i sanacije oštećenih staništa i krajolika u okolini osam hidroenergetskih projekata u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, koje su finansirane novcem evropskih banaka, a koje ugrožavaju životnu sredinu i biološku raznovrsnost, objavljeno je danas u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network).

Hidroelektrane su izgrađene uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) u periodu 2013-2015. U Albaniji se nalaze dve: Rapuni  1-2 i Ternove; u Hrvatskoj je Ilovac, dok se preostalih pet hidroelektrana nalazi u Makedoniji:  Brajčinska reka 1 (ili Brajčino 1), Brajčinska reka 2 (ili Brajčino 2),    Tresonečka reka (ili Tresonče), Lipkovo (ili Kamena reka), Tearce 97-99 (ili Bistrica 97-99).

Sve ove hidroelektrane utiču na endemske i ugrožene vrste, a ima i situacija da lokalnim zajednicama ometaju pristup vodi. U većini slučajeva je očigledno kršenje lokalnih zakona kao i standarda međunarodnih finansijskih institucija, navodi se u zajedničkom saopštenju organizacija Bankwatch i EuroNatur, nakon obilaska ovih hidroelektrana.

Prekršaji uključuju blokiranje ribljih staza, nedovoljan protok vode ili njeno potpuno odsustvo kao i značajnu eroziju koja je posledica probijanja pristupnih puteva. Po saznanjima istraživača, lokalni organi vlasti su samo u jednom od slučajeva izrekli kazne za operatora hidroelektrane, navodi se u studiji koja je deo kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope.

“Naše istraživanje pokazuje da takozvane male hidroelektrane imaju značajne negativne uticaje. Krajnje je vreme da banke zaustave investicije u bilo koju industrijsku delatnost, uključujući hidroelektrane, u ekološki osetljivim područjima“, kaže Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Bankwatch zadužen za hidroenergiju i autor studije.

„Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka će revidirati svoje ekološke i socijalne politike u 2018. godini. Očekujemo od njih da uvedu zone zabrane za finansiranje hidroenergije u skladu sa preporukama Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)“, dodala je biološkinja Ana Čolović-Lešoska iz organizacije Eko-svest, Makedonija, jedna od glavnih učesnica u terenskom istraživanju.

Potrebna veća kontrola

Studija pokazuje da je bilo razumno pretpostaviti da bi projekti u ekološki osetljivim područjima, kao što su nacionalni parkovi, imali značajan uticaj na divlji svet. Ipak, evropske banke su odlučile da se oslanjaju na studije uticaja na životnu sredinu sumnjivog kvaliteta, koje su umanjivale potencijalne negativne uticaje.

Kao rezultat navedeni projekti su prouzrokovali, na primer, uništenje staništa endemske prespanske pastrmke u Makedoniji i ispunjavanje glacijalnog Crnog jezera (Liqeni i Zi) u Albaniji sedimentom. Sve ovo moglo je biti sprečeno izbegavanjem finansiranja projekata u zaštićenim područjima. Situacija je pogoršana nesposobnošću ili nespremnošću lokalnih vlasti  da pravilno prate i sprovode zakone.

U tri slučaja – Lipkovo (projekat je poznat i po imenu Kamena reka), Tearce 97-99 (ili: Bistrica 97-99) i Ilovac – izvori finansiranja su do nedavno bili tajni. Ove projekte nisu direktno finansirale evropske javne banke, već su zajmove posredovale lokalne banke, koje odbijaju da otkriju koje još projekte finansiraju.

„Samo u Nacionalnom parku Mavrovo, u Makedoniji, planirano je još petnaest hidrocentrala. S obzirom na uticaj koji već ima hidroelektrana Tresonečka, neophodno je da se odustane od planova za dodatne centrale“, kaže Tereza Šiler iz fondacije EuroNatur.

„Novac EBRD-a i EIB-a je i dalje javni novac, čak i kada se kanališe preko poslovnih banaka. Ipak, poslovne banke ne otkrivaju imena takvih projekata, i time se javnosti uskraćuje šansa da utiče na njihovo donošenje odluka. Tri slučaja obuhvaćena istraživanjem pokazuju kakve uticaje mogu imati i mali projekti. Potrebna je veća kontrola „, kaže Pippa Gallop, koordinator istraživanja Benkvoča.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

20. decembar 2017. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

20. decembar 2017. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

20. decembar 2017. - Evropski parlament je podržao predlog o uvođenju strožijih pravila o otpremanju otpada iz zemlja Evropske...

form energy iron air battery first factory

U SAD 2024. počinje serijska proizvodnja gvožđe-vazduh baterija – deset puta jeftinijih od litijumskih

20. decembar 2017. - Form Energy je nedavno izabrao lokaciju za svoju prvu fabriku i to u državi Zapadna Virdžinija (SAD) i najavio početak radova za ovu godinu