Nevladine organizacije (NVO), predstavnici vlade, eksperti, investitori u projekte izgradnje hidroelektrana i lokalna zajednica okupili su se na međunarodnoj konferenciji u Severnoj Makedoniji da razmotre izazove i rešenja koji se tiču zaštite prirode i projekte izgradnje hidroelektrana u zemlji, navodi se u zajedničkom saopštenju NVO Front 21/42, Riverwatch i EuroNatur.

Kako se navodi u saopštenju, na konferenciji je predstavljen prvi nacionalni pristup definisanju zabranjenih zona za izgradnju hidroelektrana, zasnovan na Eko-masterplanu za reke Balkana, koji su objavile organizacije Riverwatch i EuroNatur.

Ovaj prostorni plan za vodotokove u regionu koji se prostire of Slovenije do Grčke predviđa zabranjene zone za izgradnju novih hidroelektrana na osnovu ekološke vrednosti reka. Prema masterplanu, više od 80% procenjivanih rečnih područja u Severnoj Makedoniji – uključujući sva zaštićena područja kao što je Nacionalni park Mavrovo – ispunjava uslove da postane zabranjena zona.

U saopštenju se navodi da je masterplan podržao Jani Makraduli, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. On se slaže da postoji potreba za definisanjem zabranjenih zona za izgradnju hidroelektrana i podržava zaključke i preporuke Eko-masterplana, navodi se u saopštenju.

Makraduli je rekao da bi ministarstvo, eksperti, predstavnici kompanija, međunarodna zajednica i organizacije civilnog društva trebalo da se zajedničkim snagama uhvate u koštac sa ovim izazovima i reše ih.

Theresa Schiller, projektna menadžerka EuroNatur, jedne od NVO koordinatora kampanje Spasimo plavo srce Evrope (Save the Blue Heart of Europe), rekla je da hidroelektranama nije mesto u nacionalnim parkovima s obzirom na njihov razarajući uticaj na prirodu i biodiverzitet.

Aleksandra Bujaroska, direktorka Fronta 21/42, lokalnog partnera kampanje u Severnoj Makedoniji, zatražila je da se hitno definišu zabranjene zone.

Prema njenim rečima, nova Strategija razvoja energetike do 2035. mora da uzme u obzir ciljeve očuvanja biodiverziteta i da isključi bilo kakvu buduću gradnju hidroelektrana u identifikovanim zabranjenim zonama.

U saopštenju se dodaje da će zaključci konferencije biti dostavljeni predstavnicima državnih institucija koje su zadužene za pripremu i usvajanje nove Strategije razvoja energetike.

Popisano skoro 3.000 planiranih hidroelektrana na Bakanu

Eko-masterplan za reke Balkana popisao je skoro 3.000 planiranih hidroelektrana u regionu, za koje NVO koje su izradile studiju kažu da ne mogu biti izgrađene bez velikog gubitka biodiverziteta i uništavanja prirode.

Primeri zabranjenih zona koje predlaže studija su reka Vjosa/Aoos u Albaniji i Grčkoj, Neretva u Bosni i Hercegovini, Morača u Crnoj Gori i reke i potoci u Parku prirode Stara Planina u Srbiji.

Od ukupno 2.790 popisanih projekata izgradnje hidroelektrana (HE), 2.497 ili 89% bi se gradilo u predloženim zabranjenim zonama. Od ukupnog broja HE čija se izgradnja planira ili je u toku, 91% su male hidroelektrane (MHE) kapaciteta manjeg od 10 MW, dok je kapacitet čak 59% ispod 1 MW.

Često se prenebregava uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu, koji kumulativno može biti i veći od uticaja velikih projekata, dok je njihov doprinos ukupnoj proizvodnji električne energije izuzetno mali, što ih čini i ekonomski i ekološki besmislenim, navodi se u zaključcima Eko-masterplana.

Energetska studija koja je naručena za potrebe izrade Eko-masterplana navodi druge obnovljive izvore energije kao što su vetar, sunce i biomasa, kao i energetsku efikasnost, kao moguće potencijale čijim se korišćenjem mogu dostići nacionalni ciljevi udela OIE u finalnoj potrošnji.