OIE

NVO traže definisanje zabranjenih zona za gradnju hidroelektrana

NVO-zabranjene-zone-gradnja-mhe

Theresa Schiller, projektna menadžerka u fondaciji EuroNatur, predstavlja Eko-masterplan u Severnoj Makedoniji. Panel: Aleksandra Bujaroska, direktorka Fronta 21/42, Jani Makraduli, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja i Metodija Velevski, Makedonsko ekološko društvo © Front 21/42

Objavljeno

27.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

27.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nevladine organizacije (NVO), predstavnici vlade, eksperti, investitori u projekte izgradnje hidroelektrana i lokalna zajednica okupili su se na međunarodnoj konferenciji u Severnoj Makedoniji da razmotre izazove i rešenja koji se tiču zaštite prirode i projekte izgradnje hidroelektrana u zemlji, navodi se u zajedničkom saopštenju NVO Front 21/42, Riverwatch i EuroNatur.

Kako se navodi u saopštenju, na konferenciji je predstavljen prvi nacionalni pristup definisanju zabranjenih zona za izgradnju hidroelektrana, zasnovan na Eko-masterplanu za reke Balkana, koji su objavile organizacije Riverwatch i EuroNatur.

Ovaj prostorni plan za vodotokove u regionu koji se prostire of Slovenije do Grčke predviđa zabranjene zone za izgradnju novih hidroelektrana na osnovu ekološke vrednosti reka. Prema masterplanu, više od 80% procenjivanih rečnih područja u Severnoj Makedoniji – uključujući sva zaštićena područja kao što je Nacionalni park Mavrovo – ispunjava uslove da postane zabranjena zona.

U saopštenju se navodi da je masterplan podržao Jani Makraduli, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. On se slaže da postoji potreba za definisanjem zabranjenih zona za izgradnju hidroelektrana i podržava zaključke i preporuke Eko-masterplana, navodi se u saopštenju.

Makraduli je rekao da bi ministarstvo, eksperti, predstavnici kompanija, međunarodna zajednica i organizacije civilnog društva trebalo da se zajedničkim snagama uhvate u koštac sa ovim izazovima i reše ih.

Theresa Schiller, projektna menadžerka EuroNatur, jedne od NVO koordinatora kampanje Spasimo plavo srce Evrope (Save the Blue Heart of Europe), rekla je da hidroelektranama nije mesto u nacionalnim parkovima s obzirom na njihov razarajući uticaj na prirodu i biodiverzitet.

Aleksandra Bujaroska, direktorka Fronta 21/42, lokalnog partnera kampanje u Severnoj Makedoniji, zatražila je da se hitno definišu zabranjene zone.

Prema njenim rečima, nova Strategija razvoja energetike do 2035. mora da uzme u obzir ciljeve očuvanja biodiverziteta i da isključi bilo kakvu buduću gradnju hidroelektrana u identifikovanim zabranjenim zonama.

U saopštenju se dodaje da će zaključci konferencije biti dostavljeni predstavnicima državnih institucija koje su zadužene za pripremu i usvajanje nove Strategije razvoja energetike.

NVO-zabranjene-zone-gradnja-mhe

Popisano skoro 3.000 planiranih hidroelektrana na Bakanu

Eko-masterplan za reke Balkana popisao je skoro 3.000 planiranih hidroelektrana u regionu, za koje NVO koje su izradile studiju kažu da ne mogu biti izgrađene bez velikog gubitka biodiverziteta i uništavanja prirode.

Primeri zabranjenih zona koje predlaže studija su reka Vjosa/Aoos u Albaniji i Grčkoj, Neretva u Bosni i Hercegovini, Morača u Crnoj Gori i reke i potoci u Parku prirode Stara Planina u Srbiji.

Od ukupno 2.790 popisanih projekata izgradnje hidroelektrana (HE), 2.497 ili 89% bi se gradilo u predloženim zabranjenim zonama. Od ukupnog broja HE čija se izgradnja planira ili je u toku, 91% su male hidroelektrane (MHE) kapaciteta manjeg od 10 MW, dok je kapacitet čak 59% ispod 1 MW.

Često se prenebregava uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu, koji kumulativno može biti i veći od uticaja velikih projekata, dok je njihov doprinos ukupnoj proizvodnji električne energije izuzetno mali, što ih čini i ekonomski i ekološki besmislenim, navodi se u zaključcima Eko-masterplana.

Energetska studija koja je naručena za potrebe izrade Eko-masterplana navodi druge obnovljive izvore energije kao što su vetar, sunce i biomasa, kao i energetsku efikasnost, kao moguće potencijale čijim se korišćenjem mogu dostići nacionalni ciljevi udela OIE u finalnoj potrošnji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

federacija bih pravilnik energetske dozvole

U Federaciji BiH nije potrebna energetska dozvola za elektrane snage manje od 1 MW

27. mart 2019. - Ministarstvo energije, rudarstva i industrije Federacije BiH donelo je Pravilnik o izdavanju energetske dozvole

La Kamera IRENA Moramo da instaliramo vise elektrana na obnovljive izvore i brze

La Kamera (IRENA): Moramo da instaliramo više elektrana na obnovljive izvore i brže

27. mart 2019. - Šef agencije IRENA Frančesko la Kamera skrenuo je pažnju na geografsku koncentraciju širenja kapaciteta iz obnovljivih izvora u nekim delovima sveta

toplotni talas berze cene struje jie srbija evropa

Šta se krije iza rekordnih cena na berzama Jugoistočne Evrope: Krivci prenosna mreža, ali i još ponešto

27. mart 2019. - Rekordno visoke temperature nisu razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto, pokazale au analize

zeleni celik elektricna vozila studija

Prelazak na zeleni čelik neznatno utiče na cenu električnih vozila

27. mart 2019. - Prelazak na 100 odsto zelenog čelika do 2040. koštao bi samo osam evra, zbog troškova CO2 emisija, kao i pada troškova proizvodnje čelika