Biodiverzitet

Neretva i Trebišnjica od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i stotine hiljada ljudi

Studija-o-regionalnom-ekonomskom-uticaju-recnih-tokova-Neretve-i-Trebisnjice

Slika: Pixabay

Objavljeno

18.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Rečni tokovi Neretve i Trebišnjice su od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i četiri politička entiteta: Republiku Srpsku i Federaciju Bosnu i Hercegovinu (oba u Bosni i Hercegovini), Hrvatsku i Crnu Goru, kao i za desetine hiljada radnih mesta – i stotine hiljada ljudi – koja zavise direktno od aktivnosti povezanih sa vodom, kao što su hidroenergetika, snabdevanje vodom, turizam i određena poljoprivredna proizvodnja, navodi se u studiji Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Međutim, prema studiji, donosioci odluka na svim nivoima suočeni su sa teškim izborom dok pokušavaju da odmere razvojne opcije i izbalansiraju potrebe za zemljom i vodom različitih sektora, kao i da istovremeno vode i računa o prirodnom okruženju.

Studija je istakla veliku ekonomsku korist, koja je u igri. Bruto primarni povraćaj od korišćenja vode u samo četiri navedena sektora je skoro 450 miliona evra godišnje, s tim da se od kubnog metra vode dobija od 0,04 do 6,8 evra.

Inače, studija je urađena kao deo inicijative „Studija slučaja o ekonomiji rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“, podržane od strane podprojekta projekta Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Biodiverzitet (ORF-BD) – „Procena i vrednovanje koristi ekosistema (ESAV) u narednom periodu u regionu Jugoistočne Evrope (ORF-BD-ESAV)“, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) i finansira nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Studija slučaja sprovedena je u partnerstvu sa Udruga Dinarica – Svetska fondacija za prirodu (CSO Dinarica – WWF Adria) i fokusira se na vrednovanje ekonomskog doprinosa koristi močvarnih i vodenih ekosistema za prihode, poslove i javne prihode u sektorima obnovljive energije/hidroenergije, poljoprivrede, snabdevanja vodom i turizma.

ORF-BD-ESAV i partneri nameravaju da upotrebe zaključke studije slučaja kako bi uticali na donošenje odluka u regionu Jugoistočne Evrope, multiplikovali praksu procene i vrednovanja koristi ekosistema i preneli iskustva. Studija slučaja namenjena je podizanju svesti planera, kreatora politika i menadžera o specifičnim i opipljivim doprinosima koje prednosti biodiverziteta i ekosistema pružaju ekonomskom rastu.

Električna energija, vino…

Kroz studiju Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice, projekti Udruga Dinarica – WWF Adria Zaštićene zone za prirodu i ljude (PA4NP) i ORF-BD-ESAV želeli su da otkriju koliko poslova i prihoda zavisi od rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Prema ovoj studiji, desetine hiljada poslova, i stotine hiljada domaćinstava, zavisi direktno od ovih ekosistema.

Hidroenergetska postrojenja proizvedu oko 4.400 GWh električne energije godišnje od voda Neretve i Trebišnjice, obezbeđujući prihode od skoro 380 miliona evra. U Republici Srpskoj i do 80 odsto proizvodnje vina u oblasti kojom se bavi studija, zavisi od navodnjavanja, donoseći skoro četiri miliona evra.

Opštinske firme za snabdevanje vodom distribuiraju 18 miliona kubnih metara vode iz Neretve i Trebišnjice samo u BiH i Crnoj Gori, čime se javni prihodi povećaju za više od 16 miliona evra.

„Uzimajući u obzir značajne multiplikatore koji povezuju ove sektore sa dodatnim poslovima, primanjima i proizvodnjom u drugim delovima privrede, ovi iznosi se povećavaju više puta“, piše u studiji.

Prekogranična saradnja u interesu svih

Studija je, takođe, navela neke velike manjkavosti u izveštavanju, koje otežavaju razumevanje potpune ekonomske vrednosti vode. Podaci u vezi sa korišćenjem vode za poljoprivredu i snabdevanje opština nisu dostupni i u mnogim slučajevima su kontradiktorni. A, ovi sektori su, takođe, važni korisnici voda i studija pokazuje da su mnoge zajednice zavisne od ovih resursa.

„Bez jasne slike o tome koliko vode je iz Neretve i Trebišnjice potrebno za ove sektore, donosioci odluka u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori nisu u mogućnosti da investicije za poboljšanje infrastrukture u vezi sa vodom učine prioritetom“, navodi se u studiji.

Autori studije zaključuju, uz jake ekonomske dokaze, da je u interesu svih da se osigura prekogranična saradnja u upravljanju ovim vodenim resursima: za ekonomski rast, održivi razvoj, zaštitu životne sredine i smanjenje rizika od katastrofa.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

30 децембра 2021 - U Homolju iznad Žagubice, kanadska kompanija Dundee namerava da otvori rudnik zlata i eksploatiše rudu...

Zaštićenim područjima preko 13 miliona dinara od UniCredit banke

28 децембра 2021 - Više od 13 miliona dinara prikupljenih kampanjom UniCredit banke biće tokom 2022. godine uloženo u zaštićena područja Srbije

Dalekovode redovno obilaze i ornitolozi i čuvari ptica

Dalekovode redovno obilaze ornitolozi i čuvari ptica

21 децембра 2021 - Osnovni motiv monitoringa je da se smanji stradanje ptica od strujnih udara i sudara sa kablovima dalekovoda

Skoro 40.000 vrsta IUCN Crvenoj listi pretnjom nestanka Crvena lista

Skoro 40.000 vrsta na IUCN Crvenoj listi je pod pretnjom nestanka

08 септембра 2021 - Međunarodna unija za zaštitu prirode je objavila da je skoro 40.000 vrsta od skoro 140.000...