Biodiverzitet

Neretva i Trebišnjica od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i stotine hiljada ljudi

Studija-o-regionalnom-ekonomskom-uticaju-recnih-tokova-Neretve-i-Trebisnjice

Slika: Pixabay

Objavljeno

18.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.05.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Rečni tokovi Neretve i Trebišnjice su od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i četiri politička entiteta: Republiku Srpsku i Federaciju Bosnu i Hercegovinu (oba u Bosni i Hercegovini), Hrvatsku i Crnu Goru, kao i za desetine hiljada radnih mesta – i stotine hiljada ljudi – koja zavise direktno od aktivnosti povezanih sa vodom, kao što su hidroenergetika, snabdevanje vodom, turizam i određena poljoprivredna proizvodnja, navodi se u studiji Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Međutim, prema studiji, donosioci odluka na svim nivoima suočeni su sa teškim izborom dok pokušavaju da odmere razvojne opcije i izbalansiraju potrebe za zemljom i vodom različitih sektora, kao i da istovremeno vode i računa o prirodnom okruženju.

Studija je istakla veliku ekonomsku korist, koja je u igri. Bruto primarni povraćaj od korišćenja vode u samo četiri navedena sektora je skoro 450 miliona evra godišnje, s tim da se od kubnog metra vode dobija od 0,04 do 6,8 evra.

Inače, studija je urađena kao deo inicijative „Studija slučaja o ekonomiji rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“, podržane od strane podprojekta projekta Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Biodiverzitet (ORF-BD) – „Procena i vrednovanje koristi ekosistema (ESAV) u narednom periodu u regionu Jugoistočne Evrope (ORF-BD-ESAV)“, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) i finansira nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Studija slučaja sprovedena je u partnerstvu sa Udruga Dinarica – Svetska fondacija za prirodu (CSO Dinarica – WWF Adria) i fokusira se na vrednovanje ekonomskog doprinosa koristi močvarnih i vodenih ekosistema za prihode, poslove i javne prihode u sektorima obnovljive energije/hidroenergije, poljoprivrede, snabdevanja vodom i turizma.

ORF-BD-ESAV i partneri nameravaju da upotrebe zaključke studije slučaja kako bi uticali na donošenje odluka u regionu Jugoistočne Evrope, multiplikovali praksu procene i vrednovanja koristi ekosistema i preneli iskustva. Studija slučaja namenjena je podizanju svesti planera, kreatora politika i menadžera o specifičnim i opipljivim doprinosima koje prednosti biodiverziteta i ekosistema pružaju ekonomskom rastu.

Električna energija, vino…

Kroz studiju Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice, projekti Udruga Dinarica – WWF Adria Zaštićene zone za prirodu i ljude (PA4NP) i ORF-BD-ESAV želeli su da otkriju koliko poslova i prihoda zavisi od rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Prema ovoj studiji, desetine hiljada poslova, i stotine hiljada domaćinstava, zavisi direktno od ovih ekosistema.

Hidroenergetska postrojenja proizvedu oko 4.400 GWh električne energije godišnje od voda Neretve i Trebišnjice, obezbeđujući prihode od skoro 380 miliona evra. U Republici Srpskoj i do 80 odsto proizvodnje vina u oblasti kojom se bavi studija, zavisi od navodnjavanja, donoseći skoro četiri miliona evra.

Opštinske firme za snabdevanje vodom distribuiraju 18 miliona kubnih metara vode iz Neretve i Trebišnjice samo u BiH i Crnoj Gori, čime se javni prihodi povećaju za više od 16 miliona evra.

„Uzimajući u obzir značajne multiplikatore koji povezuju ove sektore sa dodatnim poslovima, primanjima i proizvodnjom u drugim delovima privrede, ovi iznosi se povećavaju više puta“, piše u studiji.

Prekogranična saradnja u interesu svih

Studija je, takođe, navela neke velike manjkavosti u izveštavanju, koje otežavaju razumevanje potpune ekonomske vrednosti vode. Podaci u vezi sa korišćenjem vode za poljoprivredu i snabdevanje opština nisu dostupni i u mnogim slučajevima su kontradiktorni. A, ovi sektori su, takođe, važni korisnici voda i studija pokazuje da su mnoge zajednice zavisne od ovih resursa.

„Bez jasne slike o tome koliko vode je iz Neretve i Trebišnjice potrebno za ove sektore, donosioci odluka u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori nisu u mogućnosti da investicije za poboljšanje infrastrukture u vezi sa vodom učine prioritetom“, navodi se u studiji.

Autori studije zaključuju, uz jake ekonomske dokaze, da je u interesu svih da se osigura prekogranična saradnja u upravljanju ovim vodenim resursima: za ekonomski rast, održivi razvoj, zaštitu životne sredine i smanjenje rizika od katastrofa.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija vecinu sredstava zelenih obveznica saobracaj vodosnabdevanje upravljanje otpadnim vodama

Srbija većinu sredstava iz zelenih obveznica uložila u saobraćaj, vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama

18. maj 2018. - Srbija je raspodelila sva sredstva što je prikupila od prodaje svog prvog paketa zelenih obveznica, pokazao je završni izveštaj

Nova studija pokazala da vetroturbine nemaju negativan uticaj na ptice

Studija pokazala da je negativni uticaj vetroturbine na ptice zanemariv

18. maj 2018. - Nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuje da uticaj vetroelektrana na ptice nije dramatičan koliko se govori.

Aktivisti u Francuskoj se izborili za zatvaranje vetroelektrane kako bi zastitili biodiverzitet

Aktivisti u Francuskoj se izborili za zatvaranje vetroelektrane radi zaštite ptica

18. maj 2018. - Sud je naložio zatvaranje jedne vetroelektrane na jugu Francuske zbog stradanja zaštićenih ptica i zato što smeta lokalnom stanovništvu

Uticaj solarnih elektrana na biodiverzitet: Slepi misevi izbegavaju solarne elektrane

Uticaj solarnih elektrana na biodiverzitet: slepi miševi ih izbegavaju

18. maj 2018. - Nova studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuje da velike solarne elektrane imaju negativan uticaj na aktivnost slepih miševa