x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Neretva i Trebišnjica od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i stotine hiljada ljudi

18.05.2018. | Komentari: 0Autor:

Slika: Pixabay
Neretva i Trebišnjica od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i stotine hiljada ljudi

Rečni tokovi Neretve i Trebišnjice su od velikog ekonomskog značaja za tri privrede i četiri politička entiteta: Republiku Srpsku i Federaciju Bosnu i Hercegovinu (oba u Bosni i Hercegovini), Hrvatsku i Crnu Goru, kao i za desetine hiljada radnih mesta – i stotine hiljada ljudi – koja zavise direktno od aktivnosti povezanih sa vodom, kao što su hidroenergetika, snabdevanje vodom, turizam i određena poljoprivredna proizvodnja, navodi se u studiji Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Međutim, prema studiji, donosioci odluka na svim nivoima suočeni su sa teškim izborom dok pokušavaju da odmere razvojne opcije i izbalansiraju potrebe za zemljom i vodom različitih sektora, kao i da istovremeno vode i računa o prirodnom okruženju.

Studija je istakla veliku ekonomsku korist, koja je u igri. Bruto primarni povraćaj od korišćenja vode u samo četiri navedena sektora je skoro 450 miliona evra godišnje, s tim da se od kubnog metra vode dobija od 0,04 do 6,8 evra.

Inače, studija je urađena kao deo inicijative “Studija slučaja o ekonomiji rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“, podržane od strane podprojekta projekta Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Biodiverzitet (ORF-BD) – “Procena i vrednovanje koristi ekosistema (ESAV) u narednom periodu u regionu Jugoistočne Evrope (ORF-BD-ESAV)”, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) i finansira nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Studija slučaja sprovedena je u partnerstvu sa Udruga Dinarica – Svetska fondacija za prirodu (CSO Dinarica – WWF Adria) i fokusira se na vrednovanje ekonomskog doprinosa koristi močvarnih i vodenih ekosistema za prihode, poslove i javne prihode u sektorima obnovljive energije/hidroenergije, poljoprivrede, snabdevanja vodom i turizma.

ORF-BD-ESAV i partneri nameravaju da upotrebe zaključke studije slučaja kako bi uticali na donošenje odluka u regionu Jugoistočne Evrope, multiplikovali praksu procene i vrednovanja koristi ekosistema i preneli iskustva. Studija slučaja namenjena je podizanju svesti planera, kreatora politika i menadžera o specifičnim i opipljivim doprinosima koje prednosti biodiverziteta i ekosistema pružaju ekonomskom rastu.

Električna energija, vino…

Kroz studiju Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice, projekti Udruga Dinarica – WWF Adria Zaštićene zone za prirodu i ljude (PA4NP) i ORF-BD-ESAV želeli su da otkriju koliko poslova i prihoda zavisi od rečnih tokova Neretve i Trebišnjice.

Prema ovoj studiji, desetine hiljada poslova, i stotine hiljada domaćinstava, zavisi direktno od ovih ekosistema.

Hidroenergetska postrojenja proizvedu oko 4.400 GWh električne energije godišnje od voda Neretve i Trebišnjice, obezbeđujući prihode od skoro 380 miliona evra. U Republici Srpskoj i do 80 odsto proizvodnje vina u oblasti kojom se bavi studija, zavisi od navodnjavanja, donoseći skoro četiri miliona evra.

Opštinske firme za snabdevanje vodom distribuiraju 18 miliona kubnih metara vode iz Neretve i Trebišnjice samo u BiH i Crnoj Gori, čime se javni prihodi povećaju za više od 16 miliona evra.

“Uzimajući u obzir značajne multiplikatore koji povezuju ove sektore sa dodatnim poslovima, primanjima i proizvodnjom u drugim delovima privrede, ovi iznosi se povećavaju više puta”, piše u studiji.

Prekogranična saradnja u interesu svih

Studija je, takođe, navela neke velike manjkavosti u izveštavanju, koje otežavaju razumevanje potpune ekonomske vrednosti vode. Podaci u vezi sa korišćenjem vode za poljoprivredu i snabdevanje opština nisu dostupni i u mnogim slučajevima su kontradiktorni. A, ovi sektori su, takođe, važni korisnici voda i studija pokazuje da su mnoge zajednice zavisne od ovih resursa.

“Bez jasne slike o tome koliko vode je iz Neretve i Trebišnjice potrebno za ove sektore, donosioci odluka u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori nisu u mogućnosti da investicije za poboljšanje infrastrukture u vezi sa vodom učine prioritetom”, navodi se u studiji.

Autori studije zaključuju, uz jake ekonomske dokaze, da je u interesu svih da se osigura prekogranična saradnja u upravljanju ovim vodenim resursima: za ekonomski rast, održivi razvoj, zaštitu životne sredine i smanjenje rizika od katastrofa.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.