Životna sredina

EBRD-u predata peticija za odustajanje od destruktivnih projekata hidroelektrana na Balkanu

EBRD-u-predata-peticija-kojom-se-poziva-na-odustajanje-od-destruktivnih-projekata-hidroelektrana-na-Balkanu

Foto: Jason Alden, Patagonia, 2018

Objavljeno

26.06.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.06.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Predstavnici kampanje “Spasimo plavo srce Evrope” (Save the Blue Heart of Europe), koja se bori za očuvanje poslednjih reka na kontinentu na kojima još nisu izgrađene brane, predali su Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) peticiju sa potpisima 120.000 ljudi širom sveta, kojom se traži da međunarodne razvojne banke obuzdaju finansijsku podršku projektima hidroelektrana (HE) na Balkanu.

Kako se navodi u saopštenju CEE Bankwatch Network, jedne od najvećih mreža organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi, peticijom, koja je predata u sedištu EBRD-a u Londonu, se traži da ova banka, ali i Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) odustanu od “destruktivnih projekata hidroelektrana na Balkanu”.

Ove tri međunarodne finansijske institucije su finansirale najmanje 82 projekta hidroelektrana širom Balkana, od kojih je 37 u zaštićenim područjima, sa ukupno 727 miliona evra, saopštila je mreža Bankwatch, dodajući da se komercijalne banke, kao što su austrijska Erste i italijanska UniCredit banka, pridružuju investicijama u projekte hidroelektrana jer u tome prate međunarodne finansijske institucije, koje su “ekonomski trendseteri u regionu”.

Kampanja poziva banke da odmah prestanu da finansiraju projekte u zaštićenim područjima i drugim dragocenim slivovima reka, kao i da primene oštrije “zelene uslove” na kredite koji se odobravaju ovom sektoru i da povećaju finansiranje projekata energetske efikasnosti i drugih obnovljivih izvora energije (OIE), čiji je potencijal u regionu uglavnom neiskorišćen.

U nedavnoj studiji mreže Bankwatch je ocenjeno da reke jugoistočne Evrope (JIE) uništava talas hidroenergetskih projekata. Studija je analizirala situaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu*, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji.

U Srbiji su nedavno projekti malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima doveli do oštre polemike između ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, koji se tim projektima protivi, i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je saopštilo da je građevinske dozvole za male elektrane izdalo tek nakon što su investitori ispunili sve zakonom propisane uslove, pa i one o zaštiti životne sredine.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vetropark Bajgora povezan mrezu dalekovodom

Vetropark Bajgora povezan na mrežu dalekovodom od 20 kilometara

29 July 2021 - KOSTT je pod napon stavio vod od 110 kilovolti koji povezuje podstanicu Vushtrri 1 i vetropark Bajgora od 105 megavata u izgradnji

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

29 July 2021 - Regioni imaju priliku da se prijave za program razmene čiji je cilj ubrzanje pravednih lokalnih energetskih tranzicija.

Crna Gora i Republika Srpska formiraju ekspertski tim za ocenu uticaja HE Buk Bijela na Taru

Crna Gora i Republika Srpska formiraju ekspertski tim za ocenu uticaja HE Buk Bijela na Taru

26 July 2021 - Ministarstva ekologije Crne Gore i RS dogovorila su osnivanje ekspertskog tima koji će ispitati mogući uticaj HE Buk Bijela na reku Taru.

EPCG isplacuje dividendu u vrednosti od 31 miliona evra

EPCG isplaćuje dividendu u vrednosti od 31 miliona evra

23 July 2021 - Sredstava za isplatu akcionarima obezbeđena su iz neraspoređene dobiti kompanije u vrednosti od 59,5 miliona evra.