x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Struka o gradnji malih hidroelektrana: Uništavamo prirodne resurse zbog zanemarljive proizvodnje električne energije

20.09.2018. | Komentari: 0Autor:

Slika: Facebook/gorantokic
Struka o gradnji malih hidroelektrana: Uništavamo prirodne resurse zbog zanemarljive proizvodnje električne energije

Posle motike, protiv gradnje malih hidroelektrana (MHE) u Srbiji digla se i struka! Baš kao što su u svom sloganu i naveli predstavnici Inicijative Odbranimo reke Stare planine – Kad se dignu struka i motika… Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Dušan Polomčić i direktor Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Pavle Pavlović u pismu ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću izrazili su zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa i zahtev za revidiranje energetske politike zemlje.

Već dve godine Inicijativa Odbranimo reke Stare planine pokušava da zaštiti ovu planinu i njene stanovnike od gradnje MHE, koja je u Srbiji doživela bum posle 2009. i odluke države da subvencioniše proizvodnju električne energije iz ovih elektrana. Inicijativa je 2. septembra organizovala veliki protest u Pirotu na kojem je najavila proglašenje ekološke autonomije na Staroj planini.

“Izražavamo veliku zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa, a u kontekstu planirane i delimično sprovedene izgradnje malih hidroelektrana (MHE), posebno u različitim zaštićenim prirodnim dobrima, a što je, kako Vam je poznato, u potpunosti u suprotnosti sa brojnim zakonskim i podzakonskim aktima, a neretko se dešava uprkos izdatim negativnim mišljenima i uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije”, navode profesori.

Oni ističu da planirana gradnje 58 MHE na Staroj planini ugrožava tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina.

“Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju domicilne površinske vode. Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega, masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno. Potpuno nam je jasna i obaveza da se proizvodnja energije na račun fosilnih goriva delimično zameni tzv. „zelenom” energijom dobijenom iz obnovljivih izvora. Međutim, MHE su više nego skromni proizvođači energije: ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, prema postojećem Katastru, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi (primer Jošaničke reke na padinama Kopaonika), uz narušavanje predela, bio i geodiverziteta”, navodi se u pismu.

“Uz minimalna ulaganja stvaraju se uslovi za rentabilan rad postrojenja po cenu odustva bilo kakve brige o ekosistemu”

MHE imaju alternativu, a čista voda ne

Oni podsećaju da su Srbija i Balkan jedno od najvažnijih područja diverziteta potočnih pastrmka u Evropi, a da se MHE grade upravo na tim rekama zbog naizgled dovoljne količine vode i nagiba korita, tako da se uz minimalna ulaganja, stvaraju uslovi za rentabilan rad postrojenja, proizvodnju i naplatu proizvedene električne energije. A, sve to, kako ističu, po cenu odustva bilo kakve brige o ekosistemu.

Stručnjaci navode da riblje staze, koje se na tim postrojenjima grade, služe samo zadovoljenje formalnih propisa i izigravaju suštinu, a uz to nemaju nikakvu svrhu jer potočna pastrmka nije migratorna vrsta i ne koristi riblje staze.

“Danas postoje mnogo efikasnije i isplativije, a u smislu očuvanja prostora i životne sredine, održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, energija iz biomase, geotermalna…). Nasuprot tome, alternativa čistoj vodi ne postoji i život bez nje nije moguć. Smatramo da je nophodno zaustaviti sadašnje uništavanje čistih planinskih reka i revidiratu ukupnu energetsku politiku, zakone, planska dokumenta, kao i regulacione akte u slučajevima gde su doneti na štetu stanovništva, vodnih resursa ekosistema”, ističu profesori u pismu (OTVORENO PISMO ministru zaštite životne sredine Trivanu i gradonačelniku Pirota Vasiću).

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.