x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Inicijativa Odbranimo reke Stare planine organizuje protest u Pirotu protiv gradnje MHE u zaštićenim područjima

28.08.2018. | Komentari: 0Autor:

Photo: BGEN
Inicijativa Odbranimo reke Stare planine organizuje protest u Pirotu protiv gradnje MHE u zaštićenim područjima

Inicijativa Odbranimo reke Stare planine u nedelju, 2. septembra, u 17 sati u Pirotu organizuje protest protiv gradnje malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima, na kojem će ponoviti dva svoja zahteva – da se obriše 58 malih elektrana iz Prostornog plana Opštine Pirot i da se stavi moratorijum na gradnju ovih elektrana u Srbiji do donošenju zakona o zabrani gradnje u zaštićenim područjima.

Gradnja MHE širom Srbije doživela je bum posle 2009. godine i odluke države da subvencioniše proizvodnju iz obnovljivih izvora energije (OIE), pa danas u zvaničnom Registru povlašćenih proizvođača električne energije, onih koji za isporučenu električnu energiju imaju garantovanu cenu 12 godina, ima 128 MHE. Dosad je bilo negodovanja, uglavnom meštana, pored čijih kuća su građene, upozorenja nekih stručnjaka, ali sve je prolazilo bez većih problema, naravno kada je reč o investitorima. Sve se promenilo na Staroj planini.

U Parku prirode Stara planina u septembru 2017. godine započeta je gradnja MHE Mezdreja, na Crnovrškoj reci, uz negodovanje čak i zvaničnika Opštine Knjaževac. Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom ove godine povuklo saglasnost za gradnju MHE Pakleštica na reci Visočici, ali je sud nekoliko meseci kasnije presudio u korist investitora. A, građani su izašli na ulice odnosno obale reka, pa mnogi govore da smo dobili prvu ekološku bunu.

“Zločin protiv ljudi i prirode”

Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od pokretača inicijative Odbranimo reke Stare planine, kaže za Balkan Green Energy News da je razlog protesta ideja iza koje stoji vlast i država da se male planinske ruke guraju u cevi zarad zanemarljivo male proizvodnje električne energije. On ističe da postoji zadatak od Evropske unije da povećamo korišćenje obnovljih izvora energije, pa je država izabrala najjeftiniju varijantu, a to je da se grade derivacione MHE.

– Daju investitoru dozvolu, on gurne reku u cev, zgrne milione, a mi ostanemo bez reke. Usput pobije sve što je živelo u njoj, i to u parku prirode, kao što je Stara planina. Mi se zbog toga bunimo evo dve godine – navodi on.

Prema Prostornom planu Opštine Pirot, kako tvrdi Jovanović, predviđena je gradnja 58 MHE, od 800 ukupno Srbiji. Započeta je gradnja nekoliko, a ukupno je izdato dvadesetak dozvola.

Aleksandar Jovanović Ćuta: Ako se pojavi bilo ko, bilo gde na našim rekama, neće moći da gradi

– Ali, naleteli su nas, grupu običnih ljudi koja je okupljena u inicijativi Odbranimo reke Stare planine. Zakon kaže da je zabranjeno da se gradi u parku prirode i to država treba da sprovede, a kada ona neće, onda ćemo mi. O opstanku reka neće odlučivati niko drugi nego oni koji žive pored njih – objašnjava Jovanović.

Aktivisti inicijative su prošle subote, 25. avgusta, sa meštanima sela Temska i uz pomoć ašova, lopata, krampova, vratili Rudinjsku reku u korito nakon što je investitor zbog gradnje MHE promenio njen tok.

Jovanović kaže da investitor ima dozvolu da gradi MHE na reci, koja često presuši tokom leta.

– Otkopali smo taj nasip koji je investitor napravio i vratili reku u korito. Ovo je poruka svima: ako se pojavi bilo ko, bilo gde, na našim rekama neće moći da gradi! Gde god se pojavi bager mi ćemo da ga demontiramo. To je zločin protiv ljudi i prirode – jasan je on.

Protesti u Srbiji nisu jedini. Bilo ih je i u Albaniji, zbog gradnje HE na reci Vjosa, ali i u Bosni i Hercegovini, gde žene iz mesta Kruščica više od godinu dana blokiraju gradnju brane i elektrane. Predstavnici kampanje “Spasimo plavo srce Evrope” (Save the Blue Heart of Europe) predali su Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) peticiju sa potpisima 120.000 ljudi širom sveta, kojom se traži da međunarodne banke obuzdaju finansijsku podršku HE na Balkanu.

Aktivisti inicijative sa meštanima sela Temska u koritu Rudinjske reke

“Nestaje čitav živi svet reka, uključujući insekte, rakove, pa i biljke”

Dule Mihajlović sa Stare planine, takođe je pomogao da se “oslobodi” Rudinjska reka.

– Meštane niko nije pitao kada su Prostornim planom Opštine Pirot određena mesta za gradnju MHE. Stav žitelja je oduvek bio da se očuva priroda. Početkom devedesetih je jedna nemačka kompanija htela ovde da gradi ovde kamenolom, u blizini prelepog vodopada. Tada smo se spontano okupili, nije bilo društvenih mreža, upalili smo traktore, otišli gore i pobacali im mašine… I očuvali smo i vodopad i prirodu – navodi Mihajlović za Balkan Green Energy News.

U vraćanju Rudinjske reke u korito učestvovao je i Ljubomir Pejčić, diplomirani ekolog i izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije. On ističe da je uticaj MHE na živi svet u rekama  devastirajući.

– One donose potpunu izmenu strukture faune i nestanak velike većine vrsta koje su tu živele. To ne važi samo za ribe, već čitav živi svet uključujući insekte, rakove, pa i biljke – one koje naseljavaju najbližu okolinu reke nestaju – objašnjava on za Balkan Green Energy News.

Na pitanje da li dobro projektovane MHE mogu da minimiziraju ovaj negativan uticaj, Pejčić kaže da u Srbiji i na Balkanu takav primer nije video, već samo one koje su napravile manju i veću štetu.

On ističe da najnovija istraživanja pokazuju da velike HE sa velikim akumulacijama emituju više gasova sa efektom staklene bašte nego što eliminišu svojim radom, ali je bolje izgraditi takve dve velike, nego nekoliko stotina malih koje će uništiti nekoliko stotina planinskih reka.

“Bilo je boljih rešenja od gradnje malih elektrana”

Goran Tokić, inženjer elektronike kaže za Balkan Green Energy News da vrlo lako može da se izračuna šta nam donose, a šta odnose male elektrane. Prosečna MHE ima snagu oko 0,2 MW, i kada bi se napravilo ukupno 100, što bi značilo uništenje oko 200 kilometara planinskih reka, dobili bismo oko 20 MW.

– Potrebe Srbije za električnom energijom su oko 5.000 MW, što znači da MHE daju 250-ti deo! A, kada bi se izgradile sve planirane MHE dobili bismo 100 MW što je oko 2% potreba Srbije – navodi Tokić.

Kao primer da postoje druga rešenja on ističe da nam ne bi bila potrebna nijedna MHE kada bi EPS smanjio gubitke u prenosu energije sa oko 17% na 15% (evropski prosek je ispod 10).

– Tu je i energija vetra, pa solarna energija, koja se u Srbiji veoma slabo koristi, zatim bolja izolacija nekretnina i povećanje energetske efikasnosti. Sve skupa, Srbija veoma lako može da proizvede električnu energiju na druge načine i da je uštedi. Ali, neće! Jer je sve to malo skuplje od jednostavnog, prostačkog, varvarskog guranja reka u kanalizacione cevi. Tu je najveća zarada za investitora – poručuje Tokić.

Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da je 58 lokacija za MHE uneto u Prostorni plan Opštine Pirot 2011. godine protivno Zakonu o zaštiti prirode. Opština se pozvala na Prostorni plan Republike Srbije, koji se zasniva na Katastru MHE iz 1987. godine.

– Nikakva javna rasprava nije bila tada – naglašava on.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić ranije je izjavio da lokalna samouprava nije nadležna za dozvole za gradnju MHE, kao i da je u Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja elektrana na Staroj planini.

Sredinom jula, Zelena stranka, koja se zalaže za potpunu zabranu gradnje MHE u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima, je podnela predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kako bi se uvela obavezna procena uticaja za MHE.

“Oslobađanje” Rudinjske reke pratila je policija

Igor Vejnović, zadužen za hidroelektrane (HE) u evropskoj nevladinoj organizaciji CEE Bankwatch Network, kaže za Balkan Green Energy News da gradnja HE ima negativan uticaj na prirodnu sredinu u neposrednoj okolini tih objekata i to se naročito ispoljava u zaštićenim prirodnim dobrima, poput Stare Planine.

– Po mom sudu građani su se pobunili jer su izgubili poverenje da država obezbeđuje zakonitost procesa. Ministarstvo nadležno za životnu sredinu je praktično povuklo saglasnost koju je prethodno donelo za MHE Pakleštica na Staroj Planini. Zvaničnici opštine Knjaževac su bili zapanjeni kakvo uništenje izgradnja MHE Mezdreja donosi Crnovrškoj reci, iako je investitor navodno obezbedio sve potrebne dozvole. Država bi trebalo da ojača kapacitete za inspekcijski nadzor i za planiranje na nivou rečnog sliva u skladu sa Evropskom direktivom o vodama pre nego što se dozvoli dalji razvoj sektora. Jedna od prvih prilika da se uvede neki red je izrada novog Katastra malih hidroelektrana, ali je za sada taj proces veoma netransparentan i odvija se bez učešća javnosti – ističe Vejnović.

Reklo bi se da je loptica u polju države, već duže vreme. Da li je njen odgovor sadržan u objavljivanju novog oglasa Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode za prikupljanje ponuda za zakup vodnog zemljišta za izgradnju 18 MHE od pre nekoliko dana, pokazaće vreme.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.