OIE

Solarna elektrana od 3,5 megavata na Visu skoro završena

Vis solarna Cres Solarna elektrana od 3,5 megavata na Visu skoro završena

Photo: Adolfo Cj, Pixabay

Objavljeno

12.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

12.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Ivo Radica, prvi čovek Grada Visa, izjavio je da će solarna centrala za proizvodnju struje koja je u izgradnji na 5,7 hektara imati veliku vrednost. Istoimeno ostrvo biće prepoznatljivo na turističkoj mapi po sopstvenom izvoru električne energije, a jedinica od 3,5 megavata biće za Končar – obnovljivi izvori Doo odlična referenca u portfelju, tvrdi opštinski čelnik.

Neintegrisani sistem bi trebalo da se dovrši pre kraja godine. Nalazi se na lokalitetu Griževa glavica blizu sela Žena Glava 3,6 kilometara jugozapadno od grada i 4,8 istočno od Komiže, koja je malo manja nego Vis i nalazi se na obali.

Izvođač, kojeg je osnovala matična firma Končar – Elektroindustrija DD, razvio je i prodao projekat Hrvatskoj elektroprivredi DD pre godinu dana. Ona je glavni proizvođač struje i pod kontrolom je vlade, dok je inženjerski gigant samo delom u vlasništvu Hrvatske. Transakcija je bila 20 miliona kuna odnosno 2,7 miliona evra za poduhvat koji je prvobitno zamišljen sa maksimalnom snagom od 2,2 megavata, dok poslednje brojke vrednost dižu na 25 miliona kuna.

Gradonačelnik Visa tvrdi da će solarni pogon biti najveći među svim ostrvima Sredozemlja

Radica je izrazio uverenje da pejzaž uopšte neće biti narušen. Po njegovim rečima, solarna elektrana Vis će biti najveća među svim takvim pogonima na mediteranskim ostrvima. Konstruisana je da izdrži vetar brzine do 150 kilometara na sat. Zauzima površinu dovoljnu za više od devet fudbalskih terena. Končar upravo doprema invertore na Vis.

Solarno postrojenje ima rok trajanja 25 godina od početka rada na najudaljenijem naseljenom otoku u zemlji. Povezivanje na mrežu je zakazano za januar.

Postojeći solarni projekti na Cresu predviđeni su da donesu deset megavata kapaciteta za proizvodnju struje

U međuvremenu, lokalne vlasti na Cresu se još pripremaju za početak radova na instalaciji solarne elektrane od 6,5 megavata. Ovo severno ostrvo dobija 13 celina po 500 kilovata na ukupno 17 hektara, po planovima koje su usvojili pomenuta HEP grupa, Primorsko-goranska županija i crkva, čija je zemlja. Ona će biti data u najam.

Investicija je zvanično 45 miliona kuna. Orlec Trinket istok je dva kilometra severno od sela Orlec. Zamišljeno je da mu učinak bude 8,5 gigavat-sati godišnje. Planirani Orlec Trinket zapad dodao bi 4,14 megavata.

HEP je nedavno otkrio nameru da izgradi solarno postrojenje za proizvodnju struje snage 75 megavata u Korlatu u Dalmaciji. Procenio je da mu za to treba 480 miliona kuna.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Indijansko pleme će izgraditi jednu od najvećih solarnih elektrana u SAD

Indijansko pleme će izgraditi jednu od najvećih solarnih elektrana u SAD

12. decembar 2019. - Pleme Planinskih Juta u Koloradu i kompanija Canigou Group, planiraju razvoj jedne od najvećih solarnih elektrana u SAD

2024 BEF vizual

Beogradski energetski forum 2024 – lideri energetske tranzicije okupljaju se 13-14. maja u Beogradu

12. decembar 2019. - Ukoliko ulogu svoje organizacije ili kompanije vidite kao važnu i lidersku u energetskoj tranziciji, a na tržište regiona računate, BEF 2024 je mesto na kojem morate biti prisutni 

IFC kredit najvece kogenerativno postrojenje biomasu Srbiji

IFC odobrio kredit za najveće kogenerativno postrojenje na biomasu u Srbiji

12. decembar 2019. - IFC je omogućio proizvođaču papira Drenik ND da ugovori pozajmice od ukupno 106 miliona evra, iz kojeg će finansirati izgradnju CHP pogona

EBRD uvecava investicije dekarbonizaciju Zapadnom Balkanu

EBRD uvećava investicije u dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu

12. decembar 2019. - EBRD namerava da proširi svoje aktivnosti na Zapadnom Balkanu, ali upozorava da je za privatne investicije potrebno sprovesti reforme