Kapacitet iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2030. viđen na 1,9 gigavata

Analitičari su izračunali da je udeo od 36,4 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije, na koji strategija Hrvatske za sledeću deceniju cilja za obnovljive izvore, ekvivalentan nivou od 1,9 gigavata. GlobalData je u svom izveštaju napomenuo da viđeni kapacitet ne uključuje struju iz malih hidroelektrana.

Njegovi autori su ažurirali prognozu i najveći deo snažnog porasta udela zelene energije pripisali fidin tarifama i sistemskim premijama. Podvukli su i da su vlasti povećavale ambicije u nacionalnom akcijskom planu za obnovljive izvore energije, koji je prvobitno usvojen 2013. godine. Firma je dodala da je udeo tog kapaciteta za deset godina podignut do 17 procenata, izmerenih prošle godine, sa jedan odsto.

Potencijal ove balkanske zemlje u energiji iz vetra i sunca ide i do devet gigavata, napisao je analitičar Utša Goš i dodao da to znači „nove mogućnosti“ za investiranje. „Znatni resursi vetra na jugu i jugozapadnom obalnom području čine izraziti potencijal za nastojanja zemlje u pogledu energije iz obnovljivih izvora. Ona ima i ogroman potencijal za geotermalnu energiju u severnom delu zemlje i ona bi mogla da se koristi i za proizvodnju struje i za grejanje“, rekao je.

Po nalazima iz istraživanja pomenute konsultantske kompanije, struja od vetra će se popeti na 1,4 gigavata, u poređenju sa 625 megavata zabeleženih za 2018. godinu. Kapacitet iz solarnih postrojenja očekivan za 2030. godinu je 280 megavata, što bi bio rast od skoro 220 megavata! To bi podrazumevalo složenu godišnju stopu rasta ili CAGR od 15 odsto.

Kapacitet solarnih panela za struju je na putu da se poveća gotovo petostruko, na 280 megavara, po navodima iz izveštaja

Stavka bio-goriva u proizvodnji električne energije bi se navodno dizala po osam procenata i došla do 212 megavata. Procena CAGR-a neto potrošnje struje je 2.3%, što znači preko 21 teravat-sat.

Državni elektroenergetski gigant HEP grupa pokušava da podigne korišćenje obnovljivih izvora za polovinu, navedeno je u dokumentu. Njegovi sastavljači su pohvalili vladu u Zagrebu za povoljne uslove za izgradnju kogenerativnih postrojenja, koje su i elektrane i toplane (CHP).

Oni su saopštili da su tamo održiva rešenja i raspodeljenost izvora „promenili tržišnu dinamiku“ za struju. Kabinet na Markovom trgu sprovodi „snažnu politiku smanjivanja zagađenja“ i računa na slabljenje troškova za projekte energije iz obnovljivih izvora, zaključeno je u izveštaju.