Slika: BGEN
Uništavanje reka gradnjom malih hidroelektrana (MHE) zaokupilo je najviše pažnje čitalaca srpske verzije portala Balkan Green Energy News u 2019. godini. Građani su sasvim opravdano zabrinuti šta će se desiti sa vodom, resursom bez koga nema života.
Osim vode, na Listi najčitanijih u 2019. našli su se i tekstovi o obnovljivim izvorima energije (OIE), što i nije neko iznenađenje, ali jesu analize i izveštaji o klimatskim promenama i biodiverzitetu, koje dosad nisu bile u središtu pažnje naših čitalaca. U odnosu na listu za 2018, zapažena mesta na listi zauzimaju autorski tekstovi, koje su za naš portal napisali eksperti i pravni savetnici u ovoj oblasti.
Naš mali, ali vredan tim Vam se zahvaljuje na ukazanom poverenju, lojalnosti i redovnom čitanju. Mi ćemo se i u narednoj 2020. truditi da budemo Vaš izbor broj 1 kada je reč o informisanju o svima nam važnim temama, a Vama želimo srećnu, zeleniju i održivu 2020. godinu!
Obavezno posetite i englesku verziju portala i saznajte koje objave su tamo bile najčitanije!
1. MHE mogu doneti i nešto dobro u regionu
Tekst koji je objavljen 2016. ni u 2019. godini nije gubio na popularnosti, što dovoljno govori koliko je pitanje voda postalo važno javnosti. Slovenija je ustavom zabranila prodaju vodnih resursa i time očigledno postala uzor i model koji građani iz regiona očekuju od svojih vlada i političara. Mogu li i žele li i druge vlade iz regiona da se odvaže i naprave ovaj korak po uzoru na slovenačke kolege, ostaje da se vidi u 2020. godini.
2. Kada će građanima Srbije biti dozvoljeno da postanu prozjumeri?
Svi koji su pročitali ovaj tekst imaju samo jedno pitanje za nadležne u Srbiji: kada ćete omogućiti stanovnicima ove zemlje da sami, kao u mnogim zemljama sveta, iz obnovljivih izvora energije proizvode energiju koju troše? Dok ne stigne odgovor možete da pročitate kako se završava namera da postanete prozjumer u u Srbiji.
Iz ličnog iskustva – Šta vas sve čeka ako u Srbiji želite da postanete prozjumer?
3. Borac sa Stare planine
Borba protiv gradnje MHE u regionu ima i svoje heroje, a jedan od njih je Aleksandar Jovanović Ćuta, koji pokušava da Staru planinu i njene lepote sačuva za buduća pokolenja.
Bez vode nema života, a male hidroelektrane bi ga na Staroj planini i potpuno ugasile
4. Kako se vode klimatski pregovori
Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene, potrudila se u svom autorskom tekstu da našim čitaocima objasni šta se dešava u pregovorima čiji je cilj da se nađe rešenje za problem koji ugrožava savremenu civilizaciju. Ona objašnjava kako funkcionišu pregovori na svetskom nivou, ali i daje prognozu hoće li svet uspeti da se prilagodi na nove okolnosti.
Pregovori o klimatskim promenama – od Pariza do Katovica i šta dalje
5. Heathrow za ptice
„Ulcinjska solana je devet puta značajnija za ptice nego što je recimo najtranzitniji aerodrom, Heathrow u Londonu, za ljude“, navodi u svom tekstu Jovana Janjušević, izvršni direktor Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP). Članak govori o tome zašto je važno da se sačuva jedno stanište ptica, i tako doprinese biodiverzitetu, još jednoj temi koja postaje sve važnija.
Ulcinjska solana – ptičiji aerodrom
6. Kako ubrzati investicije u OIE u Srbiji
Kakvi su izazovi vezani za kapitalne troškove finansiranja investicija u OIE u Srbiji možete saznati u tekstu Maje Turković, eksperta za održivu energetiku i obnovljive izvore.
Analiza barijera i smanjenje rizika za investicije u OIE u Srbiji – rezultati studije
7. Naš krajnji cilj je da poboljšamo kvalitet života ljudi
Joachim Gaube, menadžer GIZ Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu (JIE) – Energetska efikasnost (ORF-EE) , koji je krajem 2018. godine otišao u penziju, u intervjuu za Balkan Green Energy News govorio je kako ovaj fond od 2008. godine podržava zemlje JIE u dostizanju njihovih energetskih i klimatskih ciljeva, uključujući smanjenje emisija CO2.
8. Analiza regulatornog okvira za OIE u Hrvatskoj
Naši partneri iz advokatske kancelarije CMS Reich-Rohrwig Hainz Rechtsanwälte GmbH donose analizu najnovijih izmena regulatornog okvira Hrvatske o OIE.
Budućnost obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj
9. Šta je pokazalo istraživanje o gradnji 46 MHE u Srbiji?
Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, autor univerzitetskog udžbenika Hidrologija bujičnih vodotokova i stručnjak za eroziju i konzervaciju zemljišta i voda, uradio je istraživanje o 46 MHE derivacionog tipa u Srbiji. Kakvi su rezultati objasnio je u intervjuu za naš portal.
Gradnja MHE nije u interesu države, opština i građana, već samo investitora
10. Kvote i vrsta OIE su stvar izbora
Sonja Nikolić, inženjer elektrotehnike, u autorskom tekstu objašnjava kakva je situacija sa OIE kada je reč o elektroenergetskom bilansu Srbije i otkriva zašto nam nisu potrebne MHE.
Koliko zelene energije imamo, a koliko nam je potrebno?
A, ovo su tekstovi koji su plasirani od 11. do 20. mesta.
11. U BiH od 1. juna zabranjen uvoz polovnih automobila sa Euro 4 i novih sa Euro 5 motorom
U BiH od 1. juna zabranjen uvoz polovnih automobila sa Euro 4 i novih sa Euro 5 motorom
12. Reč stručnjaka (četvrti deo): Kako bi izgledala idealna raspodela sredstava iz Zelenog fonda?
13. Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji, počinje proizvodnju „ranije nego što se planiralo“
14. Upravljanje otpadom u Srbiji – problemi, izazovi i moguća rešenja
15. Crna Gora predvodi energetsku tranziciju u regionu
16. Premije kao mera za podsticanje investicija u obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji
Premije kao mera za podsticanje investicija u obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji
17. Politička ekonomija energetske tranzicije u članicama Energetske zajednice
18. Reč stručnjaka: Problem otpada u Srbiji – možemo li bolje i kako?
19. EPCG započeo novi investicioni ciklus – fokus na diversifikaciji portfolija, hidro projektima
20. Srpskom energetikom dominira konzervatizam, potencijal energetske tranzicije i dalje potcenjen
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.