x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Srpskom energetikom dominira konzervatizam, potencijal energetske tranzicije i dalje potcenjen

15.01.2019. | Komentari: 3 CommentsAutor:

Slika: BGEN
Srpskom energetikom dominira konzervatizam, potencijal energetske tranzicije i dalje potcenjen

Ako želimo da ubrzamo energetsku tranziciju i doprinesemo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, možda bi bilo najbolje za početak da Elektroprivreda Srbije (EPS) izgradi veliku solarnu elektranu, na primer snage oko 300 MW. Ta proizvodnja bi bila dugoročno jeftinija od proizvodnje svake elektrane na ugalj, poručuje u intervjuu za Balkan Green Energy News Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu.

Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike i bivši predsednik Upravnog odbora EPS-a ističe da je najvažnije pitanje srpske energetike kako će ona izgledati u post-lignit fazi. Rajaković smatra da Srbija ima dovoljno potencijala u obnovljivim izvorima energije (OIE), koji mogu da zamene ugalj.

Ali, kaže da će se zatvaranju rudnika i TE suprotstaviti tradicionalni srpski konzervativizam i ugljarski lobi, koji je veoma uticajan u Srbiji. On smatra da se ne shvata koliki je potencijal energetske tranzicije sa tehnologijama OIE, energetskom efikasnošću i pametnim tehnologijama za otvaranje visoko sofisticiranih i profitabilnih poslova, jer samo tako može da se ubrza ekonomski rast.

Evropska unija je jasno zacrtala da do 2050. namerava da bude neto neutralna kada je reč o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Energetska tranzicija je u toku. Gde je Srbija u svemu tome?

Evropa je zakoračila ka tim zacrtanim visokim ciljevima i svakako je avangarda i lider u svetu u toj oblasti. Nemam dilemu da Srbija treba da doprinose, u meri u kojoj je to realno, ovakvoj energetskoj viziji. Dakle, ne treba ići u jednu krajnost da će veliki sve uraditi.

U Srbiji je pravo pitanje kako će izgledati energetika u post-lignit fazi

Takođe, naš doprinos na regionalnom nivou nije za potcenjivanje. Zašto? Zato što smo oslonjeni na ugalj, koji je veliko opterećenje u pogledu zaštite životne sredine. U Srbiji je pravo pitanje kako će izgledati energetika u post-lignit fazi, koja će doći za pedesetak godina.

Evropa tu fazu vidi mnogo, mnogo ranije?

Definitivno je evropska dinamika osetno ubrzanija. Za nas u Srbiji, posebno za misleće ljude, je najvažnije pitanje u energetici kako ovaj prelaz prema OIE uraditi po optimalnoj trajektoriji za našu zemlju. Rizika je mnogo… Evropa je postavila ambiciozne ciljeve za 2030, a za 2050. ekstremno ambiciozne. Srbija ide polako prema cilju od 27% udela OIE.

Zvaničnici kažu da cij neće biti ostvaren.

Suviše smo kasno krenuli, naša logika je bila, jeste i nadam se da neće biti – konzervativna. Zato što se sa vetroenergetikom išlo nedovoljno brzo, a solarna energetika je potpuno potcenjena i čini mi se da se o njoj najmanje razmišlja. I biomasa nije prošla bolje. Ima tu i naše prirodne inercije. Nedovoljno je to što radimo na energetskoj tranziciji i energetskoj efikasnosti.

Koliko su nacionalna strategija energetike, poslovanje EPS-a, odluke političara u skladu sa onim što se dešava i što će se desiti u evropskoj energetici?

EPS je, realno, u vrlo teškoj poziciji. Naslonjen je na ugalj i preko njegovih leđa će se mnogo toga prelomiti. Ova kompanija mora da polako menja portfolio jer јој nije zabranjeno da razvija OIE. Zašto EPS ne napravi solarnu elektranu velike snage, na primer 300 MW, na jugu Srbije gde je dovoljno raspoloživog zemljišta? To jeste politička odluka, ali je i vizionarska. Proizvodnja iz takve elektrane bi dugoročno bila jeftinija nego svaka proizvodnja iz uglja.

Troškovi CO2, zdravlja, pepelišta, zatvaranja termoelektrana se obično ne uračunavaju u cenu kWh iz TE

Posebno ako znamo da je cena tone CO2 veća od 20 evra, i ako korektno uračunamo eksterne troškove, kao što su troškovi zdravlja, pepelišta, zatvaranja termoelektrana (TE)… Te troškove nikada nismo uračunavali u cenu kWh iz TE, osim u akademskim razmatranjima.

EPS je odlučio da gradi TE Kostolac B3. A, sada se opet priča i o nastavku gradnje TE Kolubare B.

Tu smo jako pogrešili, to nam nije trebalo. Bolje da se gradila solarna elektrana – ekvivalent bi bila solarna elektrana od 1.000 MW za ovo što gradimo u Kostolcu. Nije mi jasno šta se želi sa Kolubarom B? Tu se vidi da ne znamo šta radimo. I zato ne možemo da dostignemo cilj od 27%. Ne razmišlja se o tom cilju, nego da li ćemo graditi Kolubaru B ili ne? Ne razumem.

Termoelektrane koje gradimo samo će proizvesti veće glavobolje

Zakasnela odluka u termoenergetici Srbije je izgradnja bloka B3 u TENT-u B snage oko 700 MW, koja je trebalo da se donese pre 15 godina. Ta šansa je propuštena i sada popravke nema. Ovo što dodatno gradimo u termoenergetici samo će da proizvede veće glavobolje.

Ima li Srbija dovoljno potencijala u OIE da zameni ugalj?

Kako da ne! Ne zaboravimo da je Nikola Tesla ukazivao da priroda nudi rešenja za sve energetske potrebe, na primer, sunce kao izvor, ali da je na nama inženjerima da to na pravi način iskoristimo. Dakle, sunce, vetar, hidro resursi, biomasa, geotermalna energija, energija iz otpada…

Potencijal primene solarne energije je posebno impresivan. Dovoljno bi bilo iskoristiti južne strane krovova kuća, parking prostore, napuštene rudnike i slične lokacije. Ne dirati obradivo zemljište za potrebe ratarske proizvodnje.

Kakva je onda budućnost proizvodnje električne energije iz uglja u Srbiji?

Definitivno postupno smanjivanje, do prestanka. Tu postoji još jedan važan detalj. Nismo mi kao generacija pozvani da sav taj ugalj sa našim današnjim raspoloživim tehnologijama iskoristimo. To je jedno strateško i etičko pitanje. Ko nama garantuje da naša praunučad neće biti tehnološki pametnija od nas i da će taj ugalj koristiti mnogo efikasnije nego mi. Sada ga mi koristimo sa stepenom efikasnosti od 33%, a oni će možda znati sa 95%.

Poslovne odluke i kretanja u EPS-u režira ugljarski lobi

Imamo li moralno pravo da takvo prirodno bogatstvo spalimo na tako jedan primitivan način? Nemamo! Imamo li mi neku odgovornost prema onima koji dolaze iza nas. Ja je definitivno osećam. Nikako iskoristiti ugalj do kraja.

Kakve će biti prepreke da se prestane sa korišćenjem uglja?

Ugljarski lobi je veoma jak u Srbiji. Čitava politika održavanja i osvajanja vlasti se značajnim delom zasnivala na tome. Poslovne odluke i kretanja u EPS-u režira taj lobi. Gledano objektivno – sindikat upravlja EPS-om. Uz sav respekt prema sindikatima, ali sindikalni rezoni nisu, i ne mogu biti, rezoni koji strateški vide problem, a kamoli rešenja. Iz svoje perspektive vide samo užu sliku, i ja to ne zameram, ali to je tako.

Taj lobi je uticajan, politički jak i biće potrebno vreme i druga atmosfera da se nametnu progresivni principi u energetici.

Koliko je odustajanje od uglja socijalno pitanje – gubitak radnih mesta, a koliko strateško – uvoz električne energije? U Nemačkoj se komisija koja treba da odredi dinamiku gašenja elektrana na ugalj zove Komisija za rast, strukturne promene i zapošljavanje.

Sigurno je da tu ima socijalnih elemenata mnogo. Moguće ublažavanje socijalnih problema se vidi, na primer, kroz otvaranje visoko tehnoloških fabrika u Lazarevcu. Ili, solarnih elektrana i fabrika za njihovu opremu na napuštenim kopovima.

Dakle, ako se reši da se kroz nekoliko decenija zatvore rudnici i elektrane na ugalj, a to je vrlo izvesna budućnost, bilo bi problema. Mora da se napravi priprema, a to je otvaranje drugih radnih mesta.

Koje OIE bi trebalo da subvencionišemo i kako?

Dva najveća potencijala su sunce i vetar, nekad je bio redosled obrnut, ali sada ne. I u svetu i kod nas. Tehnologije danas primenljive kod sunčeve energije obećavaju, ne samo kod pretvaranja u električnu, nego i u toplotnu energiju. Reč je o hibridnim panelima. Cena investicija je snižena za 15 godina oko 7 puta, i još će padati.

Danas se smatra da je optimalan koncept izgradnja elektrana na OIE preko aukcija. Država treba da napravi tokom naredne dve decenije aukcije za gradnju solarnih elektrana vrlo velike snage, možda i do 5.000 MW, što je kao pet naših Đerdapa, i da traži ponude za eksploataciju u narednih 25 godina. Poslednji ugovoreni poslovi imaju cenu od 35 dolara po MWh, tamo gde ima više sunca nego kod nas, a veleprodajne cene električne energije u Evropi su 50 evra po MWh.

Država bi trebalo da napravi tokom naredne dve decenije aukcije za gradnju solarnih elektrana vrlo velike snage, možda i do 5.000 MW

Osim tih velikih elektrana ne bi trebalo zaboraviti ni distribuiranu proizvodnju, po krovovima, parkinzima… Kako će nam doći električna vozila (EV)? Tako što ćemo imati punionice na auto-putu umesto sadašnjih benzinskih stanica. Te punionice ne moraju da budu povezane na mrežu, mogu da budu autonomne i da jednosmernu struju dobijaju iz sopstvenih panela i pune EV.

Druga obećavajuća stvar je vetroenergetika. Za Srbiju ovih 500 MW koliko je kao kvota za podsticaje limitirano, nije nikako kraj priče. Treba nastaviti gradnju, ali, opet, ne sa fid-in tarifama.

Ali, uredba o podsticajima za OIE je produžena u minut do 12, a aukcije su odložene.

Sad je bilo pravo vreme da se aukcije uvedu. Vidimo svi da to daje rezultate. Šta čekamo?

Takođe, Srbija može biti svetski lider u geotermalnoj energiji s obzirom na potencijal! To su sve resursi, a koje tehnologije ćemo primeniti zavisi od nas, imamo i znanje. Da li ćemo biti lider u primeni tehnologija pametnih mreža (smart grid), to je do nas. Na našim fakultetima i institutima ima dovoljno znanja, ali država mora da to podrži.

Male, ali i velike HE sve više su na meti kritika kao postrojenja koja ugrožavaju životnu sredinu. Trebaju li one Srbiji?

Nema nijednog energetskog objekta koji ne utiče na okolinu, ali energija nam je potrebna i moramo je iz nečega proizvoditi. Ekstremni primeri, zatvaranje rečica u cevovode, to je nedopustivo. Ali, kada je reč o pribranskim malim hidroelektranama (MHE), onda ih treba graditi, jer mogu da donesu osim energije i druge koristi, da budu turistička atrakcija, da zaposle ljude. Loše je da iz jedne krajnosti idemo u drugu. Treba ići slučaj po slučaj, ne graditi one MHE koje narušavaju okolinu.

Treba ići slučaj po slučaj, ne graditi one MHE koje narušavaju okolinu

Kada je reč o velikim HE, mora da se iskoristi neiskorišćeni potencijal Gornje Drine, Srednje Drine i ostali raspoloživi vodotoci. Sigurno treba to da se završi, a ne da do 2100. pričamo o tome, kao što sada pričamo.

O tome se već priča godinama, kao i o reverzibilnim HE Đerdap 3 i Bistrica.

Politika je problem – odnos Crne Gore, Srbije, BiH. Ali, sa tim je povezano i tehničko pitanje koje se pojavilo – kako uklopiti varijabilnu proizvodnju iz OIE? Inženjeri su u početku računajući na konvencionalni sistem rekli ne možemo da prihvatimo više od 500 MW u vetru. Računalo se da se mora krenuti sa izgradnjom RHE Đerdap 3 i Bistrica. A, te elektrane su veoma, veoma skupe!

Rešenje je upravljanje potrošnjom. Potrošnja će disati u skladu sa varijacijama u proizvodnji. Paradigma se promenila. Ceo vek smo radili tako da se zadovolji  “njeno veličanstvo potrošnja”! Zašto ne bismo upravljali potrošnjom klima-uređaja, bojlera, frizidera… Ti uređaji se sada proizvode tako da može njima da se upravlja.

A, šta će biti skladište? Baterije električnih automobila – vehicle to grid tehnologija. Vrlo brzo će e-mobility biti lider u mnogim segmentima. Konzervativna pitanja u ovoj oblasti više ne stoje.

Nije pitanje da li nešto može da se uradi…

Nego da li ima volje! Samo treba da se znanje operacionalizuje.

Reverzibilne HE su poslednja opcija za rešavanje varijabilnosti proizvodnje OIE

Tu je i tehnologija konverzije električne energije u toplotnu – power to heat. Kada vetroelektrane rade noću i nema ko da potroši tu energiju, onda je, na primer, Danci pretvaraju u toplotnu energiju, skladište, i time se greju narednih nekoliko meseci.

I tek kao poslednja opcija za rešavanje varijabilnosti proizvodnje su RHE. Jako su skupe. Srbija ih ne gradi jer nema novca. Nisam protiv, ali Đerdap 3 ima smisla samo na evropskom nivou, to je ogromna snaga, 2,4 GW. Možda Bistricu (680 MW, prim. aut.) izgurati, pa da se koristi za regionalno balansiranje. Ali, ne smemo nijednu opciju da odbacujemo.

Struka, znači, ima odgovor.

Da, ali osim tehničko-tehnoloških mera da bismo ublazili čovekov uticaj na klimatske promene imamo i ekonomsko-finansijske mere, i igre oko toga, i regulatorne mere, i igre oko toga. Samo kod tehnologija nema igara. Jasno je da je odgovor struke OIE i smart grid, tek sa njima OIE imaju pravi smisao. Digitalizacija je izvedenica od smart grida.

Imaćemo smart energy system unutar kuće, to je pitanje dana

Na primer, pametno brojilo ne treba da meri samo električnu energiju, nego i vodu, gas, toplotu… To je koncept integralne energetike kojem smart grid udahnjuje život. Imaćemo smart energy system unutar kuće, to je pitanje dana. Pametno brojilo na ulazu i nizvodno od njega će sve biti pod komandom nekog uređaja, možda mobilnog telefona, koji će imati softver za minimizaciju troškova, smanjenje opterećenja…

Komentari (3)

edi daruši / 16.01.2019.

Odličan tekst!
Ne znam na koliko adresa ( nadležna ministarstva) sam poslao molbu da me ukoliko organizuju edukacije/ seminare i sl. na temu cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije, globalnih klimatskih promena pozovu i da novostečena znanja prenesem učenicima, sugrađanima i drugima. ali ništa.

Mister No / 23.01.2019.

Sve pohvale za tekst. Izneti stavovi su više nego jasni, logični i afirmativni. Ipak, ostaje pitanje kako politiku primorati da redefiniše dugoročne strategije u oblasti energetike? Za sada nismo imali uspeha u tome, kao zemlja. Očigledno nam je potrebna prvo “mentalna tranzicija”, pa tek onda energetska.

Joca Malisa / 25.01.2019.

Odlican tekst, ali treba struka vise da se pita I postuje, a to prof Dr Rajakovic dobro zna. Imao je profesor u zivotu mnogo sanse da se vise agnazuje za struku ili je PKB CHP bio propustena sansa kao I Vozdovac CHP I slicni. Malo vise sluha za postene strucnjake I eto sanse za Srbiju, zar ne. Doslo vreme da se mladja garda strucnjaka pita a ne kadrovi koji su postavljani od CK KPJ od Novske.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.