Slovenija od sada i Ustavom brani prodaju izvora vode

Slovenački parlament je novim ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom. Time se praktično onemogućava privatizacija u ovoj oblasti, jer će izvorima i drugim vodnim resursima moći da upravlja samo država.

Državni zbor je 17. novembra usvojio amandman na Ustav Republike Slovenije kojim se suštinski voda proglašava za javno dobro i sprečava njena komercijalizacija. Dopuna najvažnijeg zakonskog akta Slovenije uvojena je sa 64 glasa „za“ i bez i jednog „protiv“. Državni zbor ima ukupno 90 poslanika.

U novom Članu 70A Ustava se navodi da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje.

Država planira da vodnim resursima upravlja posredstvom organa lokalnih zajednica, a za sprovođenje ove ustavne odredbe će morati da se donesu novi zakoni i propisi.

Slovenija je tako, posle Slovačke postala druga država članica Evropske Unije (EU),  koja je pravo na vodu stavila u ustav. Premijer Miro Cerar je vodna bogatstva Slovenije opisao kao „tečno zlato 21. veka“ i pohvalio zajedničko delovanje stručnjaka, političara i zainteresovanih strana, jer su time podržali viziju moderne i „zelene Slovenije“.

„To što skoro svuda u Sloveniji možemo da vodu pijemo iz česme ne sme da se podrazumeva. To je velika povlastica Slovenaca koju moramo očuvati ne samo zbog nas nego i zbog sledećih generacija,“ poručio je predsednik slovenačke vlade u obraćanju poslanicima. „Kao što će u budućnosti postati još vrednije dobro, pritisak oko vode će biti sve jači, a mi ne smemo popustiti,“ dodao je Cerar uz napomenu da je kvalitet vode u Sloveniji vrhunski i da će zbog toga pritisci velikih korporacija da se vodni resursi prodaju biti još veći.

Premijer Miro Cerar je naglasio važnost činjenice da su u izmeni ustava učestvovali ne samo pravnici već i građanska udruženja. Uprkos premijerovim rečima, čelnici bar dve opozicione stranke u parlamentu su prigovarale da je reč o običnoj promociji, i da se država slabo brine o izvorima, jezerima i drugim vodnim resursima.

Inicijativu za usvajanje novog člana ustava pokrenula je organizacija Civilina inicijativa za Sloveniju i slobodu, koja je pozdravila odluku parlamenta i koju smatra svojom pobedom.

„Hvala svima! Posebno hvala svima od preko 56.000 potpisinika peticije o upisivanju neotuđivog prava na vodu u Ustav, medijima koji su nam omogućili da predstavimo svoje stavove, stručnjacima koji su nam pomagali, i na kraju političarima koji su nas poslušali. Ovo je velika pobeda za naše društvo,“ izjavio je Dejan Ogrinec iz ove organizacije.

Na istoj sednici Državnog zbora je ratifikovan i Pariski sporazum o klimatskim promenama (COP21), koji je dobio podršku svih 76 prisutnih poslanika.