OIE

Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji, počinje proizvodnju „ranije nego što se planiralo“

Foto: Masdar

Objavljeno

10.09.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.09.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji, je dostigao ključnu tačku razvoja i njegovo puštanje u rad se očekuje početkom 2019. godine, navodi se u saopštenju kompanije Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), većinskog deoničara Tesla Wind, firme koja je vlasnik projektne kompanije Vetroelektrane Balkana.

GE Renewable Energy, kompanija koja je isporučila 57 vetroturbina za Čibuk 1, je na Tviteru napisala da se očekuje da ovaj vetropark snage 158 MW bude pušten u rad „ranije nego što je prvobitno bilo planirano“.

Masdar je ranije saopštio da se očekuje da izgradnja vetroparka Čibuk 1 bude završena u prvoj polovini 2019. godine. Čibuk 1 je na spisku povlašćenih proizvođača električne energije kojima je odobreno finansiranje u sistemu fid-in tarife, koja se naplaćuje potrošačima preko računa za struju.

Investiciju od 300 miliona evra su podržale Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditima u ukupnom iznosu od oko 215 miliona evra.

Čibuk 1 u Dolovu, udaljenom oko 50 kilometara od Beograda, je izgradio 33 pilona dalekovoda, što omogućava priključenje trafo-stanice vetroparka i predavanje energetskog postrojenja operateru, saopštio je Masdar.

Očekuje se da Čibuk 1 snabdeva 113.000 domaćinstava električnom energijom i da spreči više od 370.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, saopštio je Masdar i dodao da su do sada postavljene 52 od ukupno 57 vetroturbina.

Projektna kompanija Vetroelektrane Balkana je u 100% vlasništvu firme Tesla Wind, zajedničkog preduzeća kompanije Masdar (60%), finske komanije Taaleri Energia (30%) i nemačke investiciono-razvojne kompanije DEG, članice KfW grupe (10%).

Sporazum o otkupu električne energije (PPA) za Čibuk 1 je potpisan u oktobru 2016. godine. Srbija se obavezala da proizvodi 27% ukupne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, što će smanjiti zavisnost od termoelektrana na ugalj, u skladu sa propisima EU, podsetio je Masdar.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

profesori srbija poruka dekarbonizacija ugalj politicari

Poruka profesora Univerziteta u Beogradu političarima: Nastavak korišćenja uglja koštaće Srbiju skuplje nego primena mera za dekarbonizaciju

25 November 2020 - Zemlja će skuplje proći ako ne uradi ništa da smanji emisije CO2, koje najvećim delom potiču iz energetike, nego da sprovede dekarbonizaciju.

Rumunija termoelektrane na ugalj

Rumunija odlučila da više neće graditi termoelektrane na ugalj

20 November 2020 - U vladi tvrde da Rumunija više neće dobiti nijednu termoelektranu na ugalj, a CE Oltenia nagoveštava da će napustiti poslednji takav projekat.

Francuzi 2021. počinju gradnju vetroparka Bašaid i geotermalne elektrane u Srbiji

19 November 2020 - IEL OIE Balkan Renewable Energy najavljuje gradnju vetroparka Bašaid kod Kikinde, snage 85 MW, i jedne geotermalne elektrane.

federacija bih ukida subvencije mhe

Federacija BiH od 2021. ukida subvencije za male hidroelektrane

19 November 2020 - Vlada Federacije BiH priprema više izmena propisa kako bi se sprečio negativan uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu.