Električna energija

EU ne prevazilazi podele oko predloga podrške nuklearkama

EU ne prevazilazi podele predloga podrske nuklearkama

Foto: Patrick Federi on Unsplash

Objavljeno

07.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Francuska predvodi grupu država koje imaju simboličnu većinu u okviru Evropske unije za svoju inicijativu jačanja podrške nuklearkama. Na drugoj strani je blok takozvanih Prijatelja obnovljivih, kojeg su Nemačka i Austrija u poslednje vreme konsolidovale.

Orijentacija EU ka energiji iz obnovljivih izvora razvodnjena je 2022. političkim kompromisom. Nemačka je bila odlučna u nameri da zatvori svoje poslednje nuklearne elektrane i odabrala da se osloni na fosilni gas, a Francuska nije odustajala od svojih nuklearnih elektrana. U tom sektoru je prva u Evropi i šire. Čvrsto je zastupala tezu da ovaj 27-člani blok država nuklearkama može da ostvari bezbednost snabdevanja i da su neophodne za dekarbonizaciju.

Tako su i gas i nuklearna energija u takozvanoj klimatskoj taksonomiji EU dobili zelene oznake, a zatim i u drugim propisima i zakonima. Ipak, postoje uslovi, koji pritom još nisu potpuno definisani. Za nuklearnu energiju će važiti mnogo stroži propisi, a projekti za gasnu infrastrukturu mogu da dobiju subvencije isključivo ukoliko mogu u potpunosti da se prebace na vodonik.

Sada se formalno smatraju prelaznim rešenjima u dekarbonizaciji. Međutim, kompanijama koje se bave nuklearkama potrebne su garancije. One ističu da je reč o dugoročnim investicijama.

Gas ostaje sve dok je vodonik nekonkurentan

Osim toga, perspektiva za vodonik je klimava. Sivi vodonik, onaj koji se proizvodi direktno od fosilnog gasa, nosi snažne emisije gasova s efektom staklene bašte. Oni mogu da se zarobe, pa se u tom slučaju naziva plavim. Ali ta tehnologija je još uvek skupa i nepouzdana, mada EU šakom i kapom deli milijarde evra u podsticajima.

Dva suprotstavljena tabora se natežu čak i oko ružičastog vodonika

Potencijalni adut je zeleni vodonik, samo što je daleko od tačke da može komercijalno da se takmiči sa sivim. Dobija se elektrolizom vode uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora. Postoji i jedno rešenje koje se preklapa: ružičasti, pink vodonik. Takođe je reč o elektrolizi, ali se električna energija za proces proizvodi u nuklearkama.

Francuska i njene saveznice opredeljene za nuklearnu energiju su bez obzira na to prošle godine mesecima blokirale izmene Direktive o obnovljivoj energiji, RED3, dok pitanje ružičastog vodonika nije u načelu razrešeno. Pred sastanak ministara i ministarki energetike država članica EU održanog početkom ove sedmice, taj tabor je ponovo zatražio veću podršku od administracije u Briselu za nuklearne centrale. Takozvani Prijatelji obnovljivih (Friends of Renewables) su takođe iskoristili priliku i naglasili prednosti davanja prioriteta zelenoj energiji i pratećim sistemima.

Različiti pristupi putu dekarbonizacije do 2040. godine

Obe strane su ukazale na procenu uticaja koju je Evropska komisija nedavno objavila za mere koje bi Evropsku uniju najkasnije 2050. učinile klimatski neutralnom. Preporučila je varijantu u kojoj bi godišnje neto emisije 2040. bile barem 90 odsto niže nego 1990. godine. O pravnom okviru za delovanje posle 2030. tek treba da se pregovara.

Nuklearni savez EU, kojeg je Francuska okupila, saopštio je da je dokument o klimatskim ciljevima za 2040. „otvorio mogućnost tehnološki neutralnijeg pristupa u politici EU“. To bi, u prevodu, značilo više mesta za nuklearne elektrane i druge tobože prelazne tehnologije.

Nuklearni savez traži jasnu perspektivu za investiranje, ali i Prijatelji obnovljivih

Ova grupacija je pozdravila to što je Evropska komisija pokrenula Industrijski savez za male modularne reaktore (Industrial Alliance on Small Modular Reactors ili SMR Industrial Alliance), čiji je cilj da ubrza uvođenje malih i naprednih modularnih sistema i razvoj domaćeg lanca snabdevanja, uključujući obuku radne snage.

„Ovaj zamajac sada mora da se prevede u sveobuhvatan evropski okvir što bi nuklearkama otvorio mogućnosti razvoja i razmatranje dimenzije preko potrebnih propisa uključujući za finansiranje… Štaviše, pozivamo na otvorenu raspravu o širenju Evropske banke za vodonik na proizvodnju niskougljeničnog vodonika elektrolizom, u skladu sa važećim delegiranim aktovima, kako bi se evropska privreda dekarbonizovala“, poručio je pronuklearni blok.

Nekoliko zemalja u obe grupe ili ni u jednoj

Deklaraciju je potpisalo samo 12 zemalja: Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Ali treba napomenuti da Belgija, koja predsedava EU i stoga je trenutno neutralna, planira da produži radni vek svojim dvema nuklearkama.

U toj zemlji se javila i inicijativa za instaliranje jednog SMR-a. Vlada Italije je nastupila samo u svojstvu posmatrača, ali takođe razmatra mogućnost izgradnje takvog postrojenja.

Može se reći da je napredak u SMR tehnologiji prevagnuo većinu u korist država članica EU koje računaju na nuklearnu energiju, i to uprkos znatnoj ovisnosti o ruskoj tehnologiji kao i gorivu. Inače, Velika Britanija sarađuje s Nuklearnim savezom.

Estonija je ranije učestvovala na njegovim sastancima, budući da isto analizira mogućnost odobravanja izgradnje jednog SMR-a. Ali ovog puta je bila na strani Prijatelja obnovljivih, kao i Italija. Holandija je pak potpisala obe deklaracije, a Kipar i Litvanija nijednu.

Promene može doneti samo jasan okvir za investiranje

U grupi od 13 država potpisnica su još Austrija, Danska, Nemačka, Grčka, Španija, Irska, Luksemburg, Letonija, Malta i Portugal.

Iz najambicioznijeg scenarija da se emisije pre kraja sledeće decenije obore 90 odsto, proizilazi da bi obnovljivi izvori činili i do tri četvrtine bruto finalne potrošnje energije u EU i 90 procenata potrošnje električne energije, naglasili su Prijatelji obnovljivih.

Blok država koji favorizuje zelenu energiju tvrdi da će do 2040. EU morati da poveća kapacitet iz obnovljivih izvora na preko dva teravata

„To je, u prevodu, više od 2.000 gigavata instaliranog kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije 2040. širom unije i znatan uspon tehnologija za fleksibilnost poput skladištenja, aktiviranja proizvodnih kapaciteta po potrebi i fleksibilne potražnje. Za te promene je neophodan jasan okvir za ulaganja, da bi se privlačile i koordinisale privatne i javne investicije. Štaviše, takođe postoji potreba da se iskoristi značajan potencijal obnovljivih izvora energije za dekarbonizaciju sektora s najvećom potrošnjom energenata u Evropi, uključujući grejanje i hlađenje, a da se pritom za to vreme omogući obnovljivoj energiji na moru da dođe do izražaja“, saopštila je ta grupacija.

Prijatelji obnovljivih dali mig za tehnološku neutralnost u dekarbonizaciji energetike

U dokumentu se nuklearna energija uopšte ne pominje, ali se čini da je data naznaka u pogledu gorepomenutog tehnološki neutralnog pristupa. „Sledeći ciklusi investicija treba da utre put u pravcu dekarbonizacije elektroenergetskog i energetskog sistema. S obzirom na kratak period koji je preostao do 2040, i bez predrasuda u pogledu pregovora u toku o evropskim finansijskim okvirima, sredstva podrške treba usredsrediti na isplative tehnologije u oblastima gde postoje zajednički ciljevi“, piše u deklaraciji.

Nuklearke se nalaze u 12 država članica: Belgiji, Bugarskoj, Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Holandiji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Španiji i Švedskoj. Hrvatska ima udeo od 50 odsto u Krškom, jedinoj slovenačkoj nuklearnoj centrali, koja se nalazi odmah pored zajedničke granice. Nemačka je pre godinu dana isključila svoje poslednje reaktore sa mreže, a Španija namerava da isto to učini najkasnije 2035.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Alcazar-Energy-Partners-projekat-vetroelektrane-400-megavata-Severnoj-Makedoniji

Alcazar Energy Partners pokrenuo projekat vetroelektrane od 400 megavata u Severnoj Makedoniji

7. mart 2024. - Alcazar Energy Partners zvanično kreće u investiciju u vetropark u Severnoj Makedoniji koji će imati kapacitet do 400 megavata

Severna Makedonija novu vladu energetike Sanja Bozinovska

Severna Makedonija ima novu vladu – resor energetike preuzela Sanja Božinovska

7. mart 2024. - U vladi premijera Hristijana Mickoskog, konsultantkinja za energetiku Sanja Božinovska je izabrana za ministarku energetike, rudarstva i mineralnih sirovina

Lancana-havarija-dalekovodima-bez-struje-Crnu-Goru-BiH-Albaniju-Dalmaciju

Lančana havarija na dalekovodima ostavila bez struje Crnu Goru, BiH, Albaniju, Dalmaciju

7. mart 2024. - Usled preopterećenja ključnih interkonektivnih vodova došlo je do prekida isporuke električne energije u velikom delu regiona

Solari 5000+ prosiruje se i na ugradnju energetski efikasne stolarije

Projekat Solari 5000+ biće proširen na ugradnju energetski efikasne stolarije

7. mart 2024. - Eletroprivreda Crne Gore predlaže proširenje portfolija projekta Solari 5000+ na ugradnju energetski efikasne stolarije