Lokacije elektrana u razvoju u Srbiji koje čekaju priključenje na prenosnu mrežu

Stručnjak za energetiku Nenad Jovanović sastavio je kartu s lokacijama projekata elektrana za koje su investitori Elektromreži Srbije podneli zahteve za odobrenje priključenja.

Zaključno sa budućim solarnim parkom South Two u Prokuplju, za kojeg je kompanija Hive Energy zatražila priključak na prenosnu mrežu od 40 megavata, u Srbiji je na čekanju 121 projekat na obnovljive izvore. Po podacima na veb stranici Elektromreže Srbije, prijavljeno je 49 vetroparkova i 68 solarnih elektrana.

Na listi su i planirana reverzibilna hidroelektrana Bistrica (700 megavata) u opštini Nova Varoš, četvrti agregat hidrocentrale Potpeć, sa 13,8 megavata, i dva postrojenja koja bi se sastojala i od solarnih panela i vetrogeneratora. To su Lederata (150) kompanije CWP u Velikom Gradištu i Požarevcu i Energetski kompleks Braničevo (50 megavata) u golubačkom selu Usije.

Ukupna planirana snaga elektrana na čekanju iznosi 19,9 gigavata.

Doktor elektrotehničkih nauka i konsultant za energetiku Nenad Jovanović je na onlajn karti označio približne lokacije svih projekata, uz pregled osnovnih podataka. Uključene su i sve postojeće vetroelektrane na mreži kojom upravlja EMS: Alibunar, Čibuk 1, Košava i Kovačica. U Srbiji još nema nijednog solarnog parka na prenosnoj mreži.

Vetrozelena, Crni vrh, Plandište 1, Alibunar 1 i 2 rešili stavku priključenja na mrežu

Geografski, najveća gustina projekata je u južnom Banatu. Reč je uglavnom o vetroelektranama, a u istom području su sva četiri postojeća vetroparka. S druge strane, samo u malom Kladovu je prijavljeno pet velikih budućih solarnih parkova neverovatne ukupne snage – skoro dva gigavata! Za te investicije bi verovatno bilo potrebno i preko dve hiljade hektara površine.

Upravo u Kladovu se razvija najveći projekat na celom EMS-ovom spisku – solarni park od jednog gigavata. To bi ga učinilo trenutno najvećim u Evropi, a moguće je i da bi parirao najvećoj planiranoj solarnoj elektrani u Evropi, koju španska Iberdrola namerava da instalira 2025. godine. Inače, u Turskoj je nedavno završena solarna elektrana priključne snage jednog gigavata, ali u Maloj Aziji.

Međutim, poduhvat u Kladovu je među 88 njih na listi za koje je tek predat inicijalni zahtev.

Procedura podrazumeva tri ugovora: o izradi studije priključenja, izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju, i o praćenju gradnje priključka. Samo sedam projekata, a svi su za vetroelektrane, ispunilo je sva tri uslova:

• Vetrozelena (300 megavata), u Kostolcu,
• Crni vrh (150), na teritorijama opština Žagubica i Majdanpek i grada Bora,
• Krivača (103,32) u Golupcu,
• Plandište 1 (102),
• Alibunar 1 i 2 (96,6 odnosno 71,4 megavata) i
• Kostolac (66 megavata)

Krivača i Kostolac su u izgradnji.

Vetroelektrane u proceduri na priključak na mrežu za prenos električne energije imale bi ukupno 8,7 gigavata. Najveća je Fintelov Maestrale Ring u Subotici, za kojeg je upisan kapacitet od 800 megavata. To bi takođe sada u Evropi bio najveći vetropark na kopnu. U toku je izrada studije priključenja, prvi od tri koraka u proceduri.

Sledeća postrojenja u ovoj kategoriji su Stiško polje 2 Elektroprivrede Srbije sa 500 megavata, u Velikom Gradištu, Požarevcu i Malom Crniću, i CWP-jev Vetrogon od 450 megavata, u opštinama Srbobran i Bečej. Po veličini slede Stiško polje 1 – 350 megavata – kod Velikog Gradišta i Požarevca, i četiri projekta od po 300 megavata uključujući Vetrozelenu.

Solarina jedina ima potpisana dva od tri ugovora

Projekti fotonaponskih postrojenja imaju ukupno 10,3 gigavata. Posle onog u Kladovu, najveća bi bila agrosolarna elektrana od 660 megavata u Kuli, za koju projekat razvijaju Fintel i MK grupa. Treći na spisku je solarni park u planu u Novoj Crnji, kapaciteta šest stotina megavata.

Projekat Solarina, za 150 megavata kod zaječarskog sela Salaš, jedini ima potpisana prva dva ugovora, a još pet je stiglo samo do stavke za studiju priključenja. Investitor, kompanija CWP, računa da će ga na mrežu priključiti sledeće godine.

EPS je u dokumentaciji naveo da planira da reverzibilnu hidroelektranu Bistrica pusti u rad 2030. godine, što je najdalji rok na EMS-ovoj listi.

Pored navedenih postrojenja, EPS uskoro završava izgradnju termoelektrane na ugalj Kostolac B3. Moguće je da će biti poslednja u Evropi.