Neimenovani izvori iz Vlade Federacije Bosne i Hercegovine naveli su da se izgradnja bloka 7 u termoelektrani Tuzla verovatno neće nastaviti nakon što je General Electric odlučio da ne isporuči opremu.
Vlade u regionu su u novembru prihvatile obavezu da uvedu naplatu emisija ugljenika, da bi zauzvrat dobile pristup sredstvima iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan. U suprotnom, suočiće se s budućim prekograničnim mehanizmom za prilagođavanje ugljenika (CBAM), zapravo carinjenjem sirovina i struje koje te zemlje izvoze u Evropsku uniju.
U svetlu napora na Zapadnom Balkanu da se dekarbonizuje energetika, Dnevni avaz je upravo citirao anonimne zvaničnike iz Federacije Bosne i Hercegovine koji su rekli da je projekat instalacije još jednog bloka na ugalj u termoelektrani Tuzla zašao u ćorsokak.
Radovi su u toku, ali Gezhouba sada više ne može da ispoštuje rokove
General Electric, koji je trebalo da isporuči turbinu od 450 megavata i ceo generator, navodno se povukao iz poduhvata. Zvanične potvrde nema. Gezhouba Group i Guangdong Electric Power Design Institute iz Kine potpisali su 2014. sporazum s BiH za blok Tuzla 7, vrednosti procenjene na milijardu dolara. Radovi su uveliko u toku.
Nema ponovnog pregovaranja
Državni proizvođač električne energije Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) obavestio je Vladu FBiH da su kineski partneri zatražili da se razmotre izmene ugovora za projekat Tuzla 7, stoji u članku, uz napomenu da bi pregovori morali da se sprovedu na više nivoa vlasti da bi išta moglo da se promeni.
GE je saradnju izgleda obustavio pod pritiskom iz EU, budući da administracija u Briselu ne gleda blagonaklono ni na jedan novi projekat u domenu termoelektrana na ugalj. Insajderi su otkrili da je vlada odbila da promeni bilo šta iz sporazuma.
Vlasti su navodno odlučile da unaprede postojeće kapacitete na ugalj
Neimenovani zvaničnici su dodali da entitetska vlada već ima rezervni plan – da rekonstruiše neke od postojećih kapaciteta u Tuzli i Kaknju, gde Elektroprivreda BiH ima još jednu termoelektranu na ugalj. U Republici Srpskoj su još tri takva postrojenja.
Revitalizacija će biti gotova za tri godine a, štaviše, sredstva su već obezbeđena, dok će svi ostali blokovi u FBiH biti zatvoreni 2023, izjavila je jedna od osoba upućenih u situaciju.
Gezhouba i GE su već sarađivali na polju energetike. Kineska kompanija je na užoj listi za izbor izvođača za projekat hidroelektrane Čebren i još jedne brane u Severnoj Makedoniji, a posluje i na drugim mestima na Balkanu.
Dekarbonizacija na Balkanu
Pre samo dve nedelje, EPBiH je u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice odlučio da, za početak, počne interno da obračunava troškove na ime ispuštanja CO2.
Očekivani izdaci za emisije ugljenika nedavno su naveli Srbiju da otkaže projekat termoelektrane na lignit Kolubara B, na kojem je radila takođe sa izvođačem iz Kine, ali ni tamo sa najvišeg mesta još uvek nije objavljen plan za prestanak korišćenja uglja. Severna Makedonija je odlučna u nameri da svoje termoelektrane što pre prebaci na gas.
Najviši zvaničnici BiH, Srbije i Rumunije još nisu predstavili detalje svojih strategija za odbacivanje uglja
Crna Gora je već uvela sistem za trgovanje dozvolama za ispuštanje ugljen-dioksida. Termoelektrana na ugalj Pljevlja, jedina takva u toj zemlji, uskoro mora da se rekonstruiše.
Što se tiče Kosova*, kompanija ContourGlobal je lane odustala od izgradnje elektrane na lignit i potpuno se povukla iz tog sektora, usled pooštravanja propisa za zaštitu životne sredine i nedostatka izvora finansiranja. U Albaniji nema kapaciteta na ugalj.
Turska je nedavno odustala od nekoliko projekata termoelektrana te vrste, a takođe sprovodi pripreme za uvođenje poreza na CO2 na uvoz u EU. Među državama članicama tog 27-članog bloka u Jugoistočnoj Evropi, Grčka sprovodi najradikalnije mere za svođenje upotrebe uglja na nulu. Rumunija je sledeća po obimu planova, ali lideri te zemlje isto nisu saopštili detalje građanima i građankama.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.