Klimatske promene

Kako se Turska priprema za uvođenje prekogranične takse na CO2

Kako se Turska priprema za uvodjenje prekogranicne takse na CO2

Slika: marcinjozwiak from Pixabay

Objavljeno

30.04.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.04.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Uvođenje prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida drastično će promeniti uslove poslovanja za većinu kompanija koje izvoze robu u Evropsku uniju, a u matičnoj državi nemaju sistem za trgovanje emisijama. Među njima je i Turska, čija vlada radi studiju o uticaju ove takse, dok domaće firme već pronalaze rešenja u zelenoj energiji.

Vremena za Tursku, ali i sve druge, kao što su i zemlje regiona, među kojima je i Srbija, nema puno jer Evropska komisija namerava da predlog propisa za prekograničnom mehanizmu za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) objavi do kraja juna, a da počne da ga primenjuje od 2023. godine. Uvođenje ove takse bi za sve te zemlje značio ogroman finansijski trošak za firme, kao i zatvaranje mnogih pogona. Izlaz su nacionalni sistemi za oporezivanje CO2 ili prelazak firmi na zelenu energiju.

O ozbiljnosti EU govori i podatak da je pre mesec ipo, Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom podržava prekograničnu taksu na CO2 i traži da ona bude uvedena na širok spektar proizvoda, od rafinerija nafte, industrije stakla, papira i aluminijuma, preko energetskog sektora, do energetski intenzivnih industrija poput cementa, čelika, hemikalija, đubriva.

Prekogranična taksa bi koštala tursku industriju 1,08 milijardi evra

Prekograničnu taksu bi plaćale firme na emisije koje su posledica proizvodnog ciklusa. Tursko udruženje za industriju i poslovanje (TUSIAD) nedavno je saopštilo da bi ova taksa bila dodatni trošak od 1,08 milijardi evra za turski proizvodni sektor. Procene za Srbiju ne postoje, ali o kojim je ciframa reč mogla bi da pokaže procena iz 2018. Tada je trošak plaćanja CO2 u Srbiji procenjen na 600-650 miliona evra uz cenu CO2 u EU od osam evra po toni. Danas je ta cena 44 evra, pa trošak dostiže 3,3-3,6 milijardi evra!

Delom i svesno troškova, koji prete industriji, pomenuto tursko uduruženje je zvanično izrazilo interes za usklađivanje svojih politika sa standardima EU, tačnije Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS) i zatražio mehanizam i finansiranje koji će olakšati prilagođavanje. Jedan od najboljih načina da se to uradi je uvođenje nacionanog sistema koji bi bio sličan sa EU ETS-u, i koji je u regionu na primer uvela Crna Gora. Takvi sistemi omogućavaju državama da novac od oporezivanja CO2 zadrže za sebe, umesto da na ime prekogranične takse ide u Brisel.

Ministarstvo životne sredine i urbanizacije izrađuje studiju procene uticaja

Da bi analiziralo uvođenje prekogranične takse u Turskoj, tamošnje Ministarstvo životne sredine i urbanizacije priprema studiju o proceni uticaja. Rezultati studije, kako je saopštila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), očekuju se sredinom godine. EBRD, inače, pomaže Ministarstvu u pripremi studije kako bi se podstakla rasprava o finansijskim implikacijama i izazovima za turske izvoznike u EU.

Industrija, naravno, ne gubi vreme i sama nalazi rešenja.

Turske čeličane već investiraju u zeleni čelik, pa prekogranična taksa neće imati značajan efekat na izvoz u EU, rekao je Veysel Yayan, generalni sekretar Turskog udruženja proizvođača čelika (TCUD), preneo je Eurometal.net.

U 2020. Turska je bila jedan od lidera u rastu korišćenja obnovljivih izvora u jugoistočnoj Evropi. Prošle godine, takođe, zabeležen je najveći godišnji rast kapaciteta za zelenu energiju.

Tri nivoa podrške koju pruža EBRD

Da bi ojačao interes za oporezivanje CO2 i doprineo stvaranju uslova za razvoj domaćeg tržišta emisija, EBRD Turskoj pruža podršku u izgradnji kapaciteta. Program Mid-size Sustainable Energy Financing Facility (MidSEFF) Carbon Market Development Support nudi tri nivoa podrške.

Prva je na nacionalnom nivou i predstavlja dijalog o politici. Program podržava razvoj tržišta CO2 u Turskoj promovisanjem inicijativa koje mogu dalje da povećaju učešće privatnih aktera na nacionalnom i međunarodnom tržištu CO2, uključujući savetovanje turske vlade o uticaju prekogranične takse, naveo je EBRD.

Drugi je na nivou banaka, i sastoji se od pomoći da razviju usluge na tržištu CO2 kroz obuku za čitav niz aktivnosti na njemu, dok je treći tehnička pomoć za razvoj projekata za obnovljivu energije i energetsku efikasnost koji se finansiraju u okviru programa MidSEFF.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dve cetiri Evropske nagrade za odrzivu energiju Jugoistocnu Evropu

Dve od četiri Evropske nagrade za održivu energiju otišle u Jugoistočnu Evropu

27 септембра 2022 - Timea Farkas iz Rumunije i energetska zajednica Minoan Energy Community s Krita su dobili Evropske nagrade za održivu energiju s još dva laureata

Na pomolu preokret u klimatskim politikama - Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

Na pomolu preokret u klimatskim politikama – Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

22 септембра 2022 - Mehanizam za gubitak i štetu od klimatskih promena pokrenut je u praksi, s obzirom da Danska izdvaja 13 miliona dolara za ugrožene zemlje

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.

UNECE izveštaj o statusu obnovljive energije – obnovljivi izvori su rešenje za ublažavanje klimatskih promena

14 септембра 2022 - Obnovljiva energije i štednja energije su ključne za ublažavanje klimatskih promena, istakli su REN21 i UNECE pred objavljivanje izveštaja