Hidrocentrala u Albaniji stara pola veka postaje inovativno energetsko čvorište

Sva je prilika da će hibridne elektrane imati suštinski značaj u obaranju neto emisija na planeti na nulu. Albanija je odlučna da ostavi svoj elektroenergetski sistem čistim, a želi da ode i korak dalje. Državni proizvođač struje KESH je na brani jedne od najvećih hidroelektrana instalirao solarnu elektranu, i to s idejom da s njima još integriše i plutajući fotonaponski pogon i vetropark. To je prilika za kompaniju da razvije model za kombinovanje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije koji bi bio jedinstven u svetu.

Albanija je specifična po tome kako proizvodi struju. Ova balkanska država se u razvoju u najvećoj meri oslanjala na hidroelektrane – one u domaćem sistemu učestvuju sa više od 99 odsto, što je najviši nivo u Evropi i, logično, jedan od najviših u svetu.

To znači da za pomenuti sektor nema nikakvog opterećenja na ime dekarbonizacije. Međutim, klimatske promene povećavaju učestalost suša, pa ovoj zemlji često zatreba vanredni uvoz električne energije. Javne finansije krvare zbog skupoće struje iz inostranstva, a Albaniji tek trebaju ogromne investicije samo da bi proizvodila dovoljno za svoje potrebe, a zatim i da pokrije očekivani rast potražnje na polju grejanja, hlađenja, električne mobilnosti i privredne aktivnosti uopšte.

Albanija sprovodi agresivnu strategiju diverzifikacije energetike i ostaje usredsređena na obnovljive izvore

Vlada je 2019. pokrenula „agresivnu strategiju diverzifikacije,“ istakla je nedavno vicepremijerka i ministarka infrastrukture i energetike Belinda Baluku i ponovila da fokus ostaje na iskorišćavanju obnovljivih izvora energije.

U toku je izgradnja Karavaste, najveće solarne elektrane na Zapadnom Balkanu. Lokaciju i ugovor o otkupu struje je na jednoj aukciji osvojila francuska kompanija Voltalia, a zatim još jedan veliki projekat po istom modelu.

Vlasti subvencionišu postavljanje solarnih termalnih sistema u domaćinstvima. Rade i na povećanju broja prozjumera – građana i firmi koji imaju fotonaponske sisteme i proizvode električnu energiju, prvenstveno za svoje potrebe. Među svim ovim postignućima i inicijativama posebno se istakao projekat kombinovanja četiri tehnologije u domenu obnovljivih izvora. Time je zaslužio mesto među Šampionima energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu, koje promoviše Balkan Green Energy News.

Vrhunska zelena tehnologija teleportuje vremešni pogon u futurističko okruženje

Vau i Dejës, jedna od najvećih i najstarijih hidroelektrana u Albaniji, postaje integrisano energetsko čvorište. Izgrađeno 1970. godine, to postrojenje radi u okviru državne kompanije KESH (Korporata Elektroenergjitike Shqiptare). Poslednje je u kaskadi tri hidrocentrale na reci Drim i nalazi se na severozapadu zemlje.

Pre godinu dana je na brani Ćirsać kod Danjskog Broda, kako se na našem jeziku zove Vau i Dejës, izgrađena solarna elektrana od 5,1 megavata. To je prvi primer kombinovanja hidroelektrane i fotonaponskog sistema na Zapadnom Balkanu. Ali ambicija se tu ne završava, pa je u toku tender za instaliranje plutajuće solarne elektrane na akumulaciji.

Baluku je pre godinu dana otkrila da će ovo čvorište biti pojačano i jednom vetroelektranom. Na svetu još ne postoji velika hibridna elektrana sa baš ta četiri izvora.

Vau i Dejës uhvatio svetski talas hibridne proizvodnje električne energije

Po svemu sudeći, hibridna rešenja će imati suštinski značaj u globalnim naporima da se neto emisije gasova s efektom staklene bašte spuste na nulu. Broj takvih elektrana je još uvek relativno mali, a pritom mnoge uključuju agregate na dizel ili druge pogone na fosilna goriva.

Ali zato se na sve strane čuje o novim planovima za integraciju proizvodnje električne energije iz više obnovljivih izvora i uz baterije. Na primer, u Sjedinjenim Državama su u pripremi projekti ukupnog kapaciteta većeg nego što je trenutno na mreži u toj zemlji.

U Turskoj, koja je već imala ogroman portfelj projekata za hibridne elektrane, zabeležena je još jedna nagla ekspanzija otkad je vlada uvela beneficije za investicije u skladištenje energije. Što se tiče ostatka Jugoistočne Evrope, kompanije su uglavnom tek u fazi planiranja ili rade pilot-projekte, a oni nisu veliki. U Sloveniji je na leto pored jedne hidroelektrane montirano fotonaponsko postrojenje.

Hibridne elektrane na obnovljive izvore stiču prednost na putanji ka energetskoj tranziciji

Sve u svemu, ne bi iznenadilo kada bi u roku od par decenija većina elektrana na svetu bila hibridna. Mnoga postojeća postrojenja mogu da se nadograde jednim ili sa više izvora, baš kao što radi KESH, i da se tako postavi temelj za novi energetski sistem.

Ukoliko KESH uklopi i solar na suvom i na jezeru i zamišljeni vetropark sa starom hidrocentralom, to bi mogao da postane model za stotine sličnih sistema širom planete

Kao i sa svakim novim rešenjem u tehnologiji, preostaju nepoznate i nedoumice u pogledu stabilnosti rada i upravljanja elektranom. Kada bi ova elektroprivreda uspela da uklopi i solarnu elektranu na zemlji i onu plutajuću, na akumulaciji, i zamišljenu vetroelektranu sa vremešnom hidroelektranom, to bi mogao da postane model za stotine sličnih sistema širom planete.

Rečeni pionirski poduhvat ima potencijal da osvetli Albaniju na mapi novih tehnologija u energetici, i to posebno na Balkanu.

Svrha uspostavljanja savremenih hibridnih elektrana je da se jedan izvor varirajuće snage balansira odnosno da se učinak proizvodnje struje uravnoteži pomoću različitog sistema. Najkompatibilniji su vetar i solar, jer vetrenjače imaju bolji pogon noću i zimi, dok fotonaponski paneli rade samo danju, a najbolje performanse imaju leti. Operater tako može da postigne bolju predvidljivost ukupne proizvodnje.

Primera radi, geotermalna elektrana može da se upari sa solarnom ili s vetroturbinama ili i jednim i drugim i tako dalje. Baterije omogućavaju pohranjivanje viška energije, koji se koristi po neočekivanom padu proizvodnje.

Solarni paneli će biti na još jednoj brani

Hidroelektrane takođe zavise od vremenskih prilika, pa im dobro dođe nadogradnja. A mnoge vrste tih pogona imaju, među svojim atributima, sposobnost da upravljaju nivou vode u akumulaciji, što dobro dođe za prilagođavanje promenama u potražnji za strujom.

Veliki hidroenergetski sistemi su posebno pogodni za stvaranje hibrida. Već su povezani na prenosnu mrežu i uglavnom imaju sasvim dostupne brane za izgradnju solara na čvrstim površinama, kao i jezera za plutajuće fotonaponske elektrane.

Solarno postrojenje na brani Ćirsać zauzima preko dva i po hektara od ukupno 3,2 hektara. KESH već pravi planove za instaliranje još jednog, na brani Zadeja, isto u okviru hidroelektrane Vau i Dejës. Budući sistem od 8,25 megavata treba da se prostire na 40 hektara, u poređenju sa celokupnih 48,6 hektara.

Planirana plutajuća solarna elektrana u Albaniji trenutno bi bila najveća u Evropi

Pomenuti plutajući solarni park treba da ima maksimalni kapacitet od 12,9 megavata. U ovom momentu bi bio najveći u Evropi. KESH namerava da panele postavi na 11 hektara ili 0,45 odsto površine jezera. Očekuje prosečan godišnji učinak od 17,6 gigavat-sati. Projekat je procenjen na 13,9 miliona evra, od čega se 70 procenata finansira iz kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Vredi pomenuti i da je norveška zelena energetska kompanija Statkraft 2021. instalirala plutajuću solarnu elektranu na akumulaciji svoje hidrocentrale Banja u Albaniji, što je za ovu zemlju takođe bio jedan u nizu iskoraka. Prednost ove tehnologije je što može da se primeni bez problema oko vlasničkih odnosa. Pritom voda hladi solarne ploče, a one zauzvrat delimično sprečavaju isparavanje.

Voda hladi panele koji su iznad nje, a njihova senka zauzvrat usporava isparavanje iz jezera

KESH pokazuje odlučnost da se ozbiljno pozicionira u novom sektoru. Pre skoro dve godine je osnovao zavisnu firmu zvanu Solar Energy of Albania – SENA. Zadužena je za projekat plutajućeg fotonaponskog sistema ali i za buduće solarne podvige kao i za održavanje i druge prateće aktivnosti.

Eksplozivni rast hibridnih kapaciteta širom planete pruža mogućnost ovom preduzeću da napravi ime u datom segmentu privrede svojim originalnim rešenjem, za koje sada treba da osmisli pametan sistem upravljanja.