Solarna elektrana Korlat u Zadarskoj županiji, snage 99 megavata, biće izgrađena pored istoimenog vetroparka, koji je pušten u rad prošle godine i sa kojim će činiti prvi hibridni park obnovljivih izvora u Hrvatskoj. Tender za izgradnju je raspisala Hrvatska elektroprivreda (HEP).
Buduća solarna elektrana Korlat će se prostirati na 185 hektara i nalaziće se neposredno uz vetropark Korlat, osam kilometara severozapadno od Benkovca.
Solarna elektrana Korlat će se prostirati na 185 hektara i nalaziće se neposredno uz vetropark Korlat, osam kilometara severozapadno od Benkovca
HEP je raspisao tender za izgradnju solarne elektrane Korlat priključne snage 75 megavata i instalisane snage 99 megavata. Poziv za pretkvalifikaciju je otvoren do 6. jula.
Radovi na solarnoj elektrani Korlat će biti finansirani u okviru HEP-ovog projekta GoGreen, uz pomoć kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Projekat će se odvijati u jednoj fazi, a prema prethodnim najavama predsednika uprave HEP-a Frane Barbarića, procenjena vrednost investicije iznosi oko 500 miliona kuna (66,29 miliona evra).
Tokom narednih nekoliko godina biće izgrađeno 168 megavata većih fotonaponskih elektrana u Hrvatskoj, dok HEP planira da izgradi oko 350 megavata solarnih elektrana do 2030. godine, naveo je Barbarić.
Jedinstvena lokacija za proizvodnju zelene energije
Kad sunčana elektrana počne s radom, hibridni park Korlat će po ukupnoj instalisanoj snazi elektrana koje koriste obnovljive izvore energije postati jedinstvena lokacija za proizvodnju zelene energije u Hrvatskoj, sa ukupnom snagom od gotovo 160 megavata.
Hibridni park Korlat će po ukupnoj instalisanoj snazi elektrana koje koriste obnovljive izvore energije postati jedinstvena lokacija za proizvodnju zelene energije u Hrvatskoj
Inače, vetropark Korlat ima snagu od 58 megavata i pušten je u rad prošle godine. Postrojenje ima 18 vetroagregata i procenjenu godišnju proizvodnju od 170 gigavat-sati. Struja iz ovog vetroparka dovoljna je za potrebe 50 hiljada domaćinstava godišnje odnosno oko jedan odsto potrošnje u Hrvatskoj.
Ulaganja u vetroelektrane i solarne elektrane deo su HEP-ovog investicionog ciklusa u obnovljive izvore energije, koji je započet 2019. godine. Ovo državno preduzeće planira da do 2030. poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije za 50 procenata, odnosno da poraste sa šest na devet teravat-sati godišnje.
