Nova nuklearka Krško 2 obezbediće energetsku sigurnost Sloveniji, ali i regionu

Kako sprovesti tranziciju i dekarbonizaciju, a zadržati energetsku sigurnost, pitanje je na koje pokušavaju da odgovore skoro sve države, a pre svega državne energetske kompanije. Za slovenačku kompaniju GEN i njenog generalnog direktora Dejana Paravana odgovor je nuklearna energija, uz obnovljive izvore. Ali, tu nije kraj, odluka mora da dobije i podršku građana, koji će se o tome izjasniti na referendumu 24. novembra. Tako će Slovenija postati retka zemlja koja je u odluke o budućnosti sektora energetike uključila građane. Sa prvim čovekom kompanije GEN razgovarali smo zašto je nuklearna energija pravo rešenje i šta će poručiti građanima Slovenije, ali i regiona pred referendum.

U intervjuu za Balkan Green Energy News Dejan Paravan je ocenio i dvogodišnji mandat u kompaniji GEN, analizirao kako se Evropa izborila sa energetskom krizom, i predložio kako sprečiti kanibalizaciju solara. Paravan je, takođe, predstavio i novine koje za građane i privredu donosi promena obračuna mrežarina u Sloveniji.

Evropa je skupo platila energetsku krizu, posledice su i dalje tu

Dejan Paravan je na mesto generalnog direktora kompanije GEN došao za vreme energetske krize, u oktobru 2022. godine, i kaže da nije bilo lako, ali je zadovoljan onim što je uradio sa svojim timom.

U 2023. je kompanija zabeležila najbolje rezultate u istoriji, profit je dostigao 204,5 miliona evra.

„To je postignuto iako smo snosili troškove regulacije cena za domaćinstva i male preduzetnike, što je smanjilo prihod 200 miliona evra, i imali najduži neplanirani zastoj nuklearke Krško u istoriji, od 43 dana, što nas je koštalo 50 miliona evra“, ističe Paravan.

I ove godine očekuje rezultat na nivou plana ili iznad njega, i još jednom podseća da će zbog regulacije prihod biti manji 100 miliona evra.

Oktobra 2022. se nije znalo ni da li će biti dovoljno sturje i gasa preko zime

Teško da je to mogao da očekuje kada je u poslednjem kvartalu 2022. došao na čelo kompanije. „Bilo je dosta neizvesnosti, šta će biti preko zime, čak toliko da se nije znalo da li će biti dovoljno struje i gasa u Evropi“, seća se Paravan.

Ipak, uveren je da je Evropa jako dobra prebrodila krizu, ali i priznaje da je to puno koštalo. Na pitanje kako je to uradila, on kaže da je izbegnuta velika opasnost da svaka od evropskih zemalja radi samo za sebe, već su sve radile zajedno.

„To je bila neka vrsta testa zrelosti za EU koji je položila“, uveren je. Drugi razlog je brzo nalaženje alternative za gas iz Rusije. Ali, sve u svemu, smatra da je na kraju Evropa imala gorak ukus kada se pogleda koliko je tu krizu platila, a ništa nije bila kriva.

Paravan navodi i izveštaj o konkurentnosti Evropske unije Marija Dragija, bivšeg premijera Italije i predsednika Evropske centralne banke.

„U njemu se jasno kaže da je posle energetske krize Evropa veoma nekonkurentna kada je reč o cenama za snabdevanje privrede strujom i gasom. To je nešto što bi trebalo sve da brine“, ističe on.

Bez nove nuklearne elektrane Krško 2 neophodne gasne elektrane i uvoz

Energetska kriza je već iza, pa je glavni posao kojim se danas kompanija bavi projekat nuklearke Krško 2 (JEK 2). Zašto nuklearka?

Slovenija, kako kaže, za početak, 40 godina ima jako dobra iskustva sa nuklearnom energijom. Krško je, inače, u pogonu od 1983, a prošle godine je obezbedila skoro 37 odsto domaće proizvodnje struje od čega polovina ide u Hrvatsku kompaniji Hrvatska elektroprivreda (HEP).

„Parametri za proizvodnju i sigurnost elektrane Krško su među najboljima u svetu, pa kada se sve to zna logično je bilo što je još 2006. GEN počeo da radi na projektu Krško 2. Ali, sve je išlo usporeno jer nikada nije bilo dovoljno podrške“, kaže on.

Ali, stvari su se, kako dodaje, promenile. „U prilog projekta je išlo ono što se dešavalo u međuvremenu, a to su energetska i klimatska kriza, mnogo ciljeva za dekarbonizaciju, i renesansa nuklearne energije na globalnom nivou“, dodaje. Kao veoma važno Paravan ističe i podršku koju daje Vlada Slovenije.

Cena struje iz nove nuklearke će dosta zavisiti od troškova finasiranja

Protivnici nuklearne energije imaju dosta prigovora, kao što je da gradnja nuklearki danas traje dugo, a ukupni trošak od početka do kraja može da se uveća više puta. Naravno, svi koriste primer nuklearke Hinkli Point C, koja je trebalo da bude na mreži 2025. i da košta 18 milijardi funti, a sada se govori da to neće biti pre 2030. sa cehom između 31 i 34 milijardi.

Paravan smatra da je razlog to što se poslednjih godina u Zapadnom svetu gradilo malo nuklearki, pa izvođači nisu imali odgovarajuću proizvodnju. Na drugoj strani, Rusija, Kina su gradile dosta nuklearki i završavali su ih na vreme i bez povećanja troškova.

„Zato mi verujemo da bi renesansa gradnje nuklearki trebalo da poboljša performanse Zapadnih izvođača. Država kao što je Slovenija, koja je relativno mala, nema taj luksuz da kašnjenje u gradnji može da nadoknadi drugim projektima. Zbog toga taj projekat moramo da shvatimo najozbiljnije moguće. I to je garancija da nećemo praviti kompromise sa rokovima i cenom gradnje“, poručuje on, i dodaje da nameravaju da izaberu projekte koji su već negde izgrađeni.

Kada je reč o ceni struje iz buduće nuklearke, Paravan odgovara da će to zavisiti jako puno od troškova finansiranja. Uveren je da ko želi konkurentu cenu mora da obezbedi niske troškove finansiranja, a to se može uraditi jedino ako država u finansiranju ima aktivnu ulogu.

U igri je pet projekata koje su pripremile tri kompanije

„Trenutno su u igri pet projekata od 1.000 MW do 1.650 MW. Dva su od EDF-a, jedan od kompanije Westinghouse i dva od firme Korea Hydro and Nuclear Power. Kapacitet će odrediti i projekat i izvođača“, objašnjava Paravan.

Finansiranje, koje se, takođe, navodi kao jedan od problema, nije još precizirano, jer će, kako kaže, konačna finansijska konstrukcija biti rešena do 2028, do kada bi trebalo da se donese konačna investiciona odluka.

Paravan uverava da interes za finansiranje postoji i raste. „Više zemalja je, takođe, pokazalo interes da učestvuje kao suinvestitor. Ništa zasad nije dogovoreno, to je jedna od opcija“, istakao je Paravan.

Slovenija je iskoristila hidropotencijal

Kritičari nuklearne energije kažu da nam nije potrebna jer ima obnovljivih izvora energije. Paravan odgovara da prognoze pokazuju da će se potrošnja struje u Sloveniji duplo povećati do 2050, a tu je prestanak korišćenja uglja odnosno gašenje termoelektrane Šoštanj.

„Da bismo obezbedili dovoljno energije Slovenija na raspolaganju ima samo nuklearnu energiju i obnovljivu energiju. Od obnovljivih izvora opcija je samo solar jer je hidropotencijal iskorišćen, a sa vetroelektranama imamo veliki problem da nađemo dobre lokacije“, navodi on.

Na pitanje šta ako građani na referendumu ne podrže Krško 2, on kaže da se moraju aktivirati rezervne opcije. „To znači da ćemo morati da se oslonimo na obnovljive izvore energije, da dodamo nešto elektrana na gas i da uvozimo struju“, poručuje Paravan.

Zato, kako kaže, valja ponoviti da je nuklearna energija bez emisija CO2, pouzdana i ima veoma mali uticaj na biodiverzitet i zauzimanje prostora. To je, naglašava, i struja iz domaćeg izvora, što je važno za ekonomski prosperitet.

Nove mrežarine će iz korena promeniti odnos snabdevača i krajnjeg potrošača u Sloveniji

Uporedo sa razvojem projekta nuklearke Krško 2, GEN sprovodi investicioni plan do 2030. vredan milijardu evra. Paravan kaže da plan predviđa gradnju solarnih elektrana u Sloveniji, ali i drugim zemljama najviše preko firme GEN. Tako je u Severnoj Makedoniji pre dve godine izgrađena fotonaponska elektrana snage 17 MW, a pre nekoliko dana je završena i druga, snage 12 MW. U prošloj godini izgradili su solarne elektrane za domaćinstva i firme snage 70 MW.

„Radimo i na projektima za baterije, od malih za prozjumere, do većih kapaciteta. Instalaciju prvih većih baterija očekujemo sledeće godine i to ukupnog kapaciteta 10 MW/20 MWh u Sloveniji“, najavio je.

U sektoru solarne energije GEN-I pruža ceo spektar usluga. Osnovali su dve energetske zadruge u partnerstvu sa lokalnim samoupravama, tako što su one dale prostor, kompanija instalirala solarne panele, a građani, koji nemaju uslove da ih instaliraju, dobili mogućnost da se uključe u zadrugu i obezbede struju za sopstvenu potrošnju.

„To je model gde vidimo veliki potencijal jer ima dosta onih koji ne mogu staviti solarne panele na krovove“, kaže Paravan.

Za kanibalizaciju solara rešenja su ugovori o razlici u ceni i baterije

Solar, trenutno, izgleda nezaustavljiv, pa smo ga pitali da li ga eventualno kanibalizacija može zaustaviti. Prvi čovek GEN-ija tu vidi dva problema.

Jedan je prostor, pa tako u Sloveniji nema problema sa instaliranjem elektrana na krovovima, ali ima vrlo malo velikih elektrana na zemlji. Smatra da je tu glavni krivac procedura dobijanja dozvola. Drugi je kanibalizacija i negativne cene, koje smanjuju isplativost investicija u solar i predstavljaju rizik za investitore. Za to ima dva rešenja.

„Prvo je administrativno, da država preuzme deo tog rizika, preko, na primer, ugovora o razlici u ceni (eng. CfD), a drugo je tržišno, gradnja baterija. Prvo je kratkoročno, a drugo dugoročno, i mogu se kombinovati“, poručuje Paravan.

Solar će činiti dobar deo elektroenergetskog sistema budućnosti, u kojem su nezaobilazne pametne mreže. Paravan kaže da su kod pametnih mreža usredsređeni na krajnjeg potrošača i kako može da pomogne mreži.

Sloveniju čekaju velike promene zbog nove metodologije za obračun mrežarina ili naknade za korišćenje mreža, koja je stupila na snagu 1. oktobra. Uveren je da će metodologija mnogo bolje odgovoriti na trenutne izazove u mreži i biti jedan od podsticaja da potrošači pruže drugačije usluge sistemu.

Promena metodologije znači i prebacivanje težišta sa energije na snagu

„Metodologija otvara mogućnosti i da snabdevači, kao što je i GEN-I, ponude nove usluge potrošačima kako bi optimizovali potrošnju. Kao što su na primer dinamične tarife„, navodi Paravan.

Reč je o tarifama koje omogućavaju potrošačima da smanje račune ako struju troše u određenim vremenskim intervalima. To se odnosi na postojeće uređaje koje imaju, ali i na one koje će imati u budućnosti, kao što su solarne elektrane, električna vozila, baterije, toplotne pumpe.

Paravan objašnjava da mreža ima svoja ograničenja, pa prvi cilj mora da bude da se potrošnja i proizvodnja struje optimiziraju na određenoj lokaciji, da ima što manje interakcije sa mrežom.

„Promena metodologije znači i prebacivanje težišta sa energije na snagu. A, sve to je preduslov za pametnu mrežu“, zaključuje Paravan.

Krško 2 može da obezbedi energetsku sigurnost regionu

Ali, i pametne mreže, i solar, u nuklearke, neće vredeti ako ne ispoštuju jedan standard – energetsku sigurnost. Dve reči bez kojih se energetski sektor danas ne može zamisliti.

Paravan podseća da bi trebalo da budemo svesni da se ceo svet, posebno Zapadni, razvio na fosilnoj energiji. „Ona je sigurna, jednostavna, jeftina, dobra za snabdevanje, ali ima jedan problem, a to je da ćemo uskoro uništiti celu planetu“, ističe on.

Sada se, kako kaže, prelazi na neke druge energente, koji su drugačiji, i sigurnost nije više nešto što se podrazumeva.

„Imaćemo češće situacije u kojima je sigurnost snabdevanja ugrožena, kao što se prošlog leta desilo da su bez struje ostali Albanija, BiH, Crna Gora i Hrvatska. Na energetskoj sigurnost moraće da se radi, i zato će dobiti na ceni“, uveren je Paravan.

On smatra da nuklearke mogu da obezbede tu sigurnost, i to ne samo Sloveniji, nego i regionu. Krško 2 je, prema njegovim rečima, regionalni projekat.

„Sve zemlje u regionu, osim Mađarske, planiraju svoju energetsku nezavisnost na obnovljivim izvorima energije i gasu, bez nuklearne energije. Krško 2 bi mogla da bude tačka stabilnosti koja će pomoći sistemima u regionu da obezbede sigurno snabdevanje energijom“, uveren je Paravan.